Queen
U VAZDUHU · kolumna

Ako bih morao da definišem čoveka, na sve one poznate definicije bih dodao i ovu – čovek je biće kome su neophodne bajke iako, suštinski, u njih ne veruje.

Ipak, malo šta je toliko nasušno neophodno čoveku kao potreba za uživanjem u bajkama. Snežana, Biberče i Baš-Čelik, istina, uglavnom ostaju za nama u detinjstvu, ali nas ne napušta želja da uživamo u pričama u kojima neverovatni junaci (i dosta ređe, nažalost, neverovatne junakinje) prevazilaze podjednako neverovatne neprilike na svom putu ka nekoj vrsti srećnog kraja.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Slađe od snova Ana Vučković Penzos Žena na ivici nervnog sloma: Starci
Milena Dravić
U VAZDUHU · kolumna

„E, je l’ ti stvarno plačeš kad umre neko poznat ko ti je drag?“, bile su reči koje mi je u poruci poslala jedna jako bliska osoba u ponedeljak. Sasvim me dobro poznaje, te joj nisam mogao reći: „ma ne plačem zbog toga, samo sam se nešto setio pokojne babe“ jer, naprosto, zna da su mi obe babe, da čuknem u drvo, žive i zdrave. A, osim toga, već sam toliko puta pred njom isplakao litre i litre suza da je, zapravo, odgovor na pitanje iz poruke verovatno mogla naslutiti pre nego ga je i postavila.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Ružičasti poklopac Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Izvučeno iz konteksta
kud idijoti
U VAZDUHU · kolumna

Zašto volim KUD Idijote?
Zato što ceo život čekam da mi neko postavi pitanje koji je najbolji jugoslovenski bend, a ja da se tobože iznenadim i isfoliram kako, eto, nisam puno razmišljao na tu temu, pa da onda, ipak, duboko udahnem i započnem svoj usmeni referat “Pazi, to je vrlo zajebano pitanje. Mogu ti odgovoriti na makar pet različitih načina. Recimo, ako gledamo po političkom i društvenom značaju, kao i po količinama kolektivnih emocija koje njihove pesme nose sa sobom – emocijama koje su nas definisale, svejedno da li zahvaljujući ili uprkos njima – Bijelo dugme je neosporno najveće.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Smrt nema druga posla Gistro priče: Kauboj u saobraćajnom špicu Gistro priče: Kauboj u saobraćajnom špicu
Foto: Boston Herald
U VAZDUHU · kolumna

Silno je, barem tako kažu, Nila Janga pogodilo to što je Kurt Kobejn u svom oproštajnom pismu citirao baš stih iz jedne njegove pesme. Znate već tragični epilog jedne od najvećih rokenrol priča – petog aprila 1994. Kobejn je pucao sebi u glavu, a u pismu koje je ostavio, između ostalog, stajao je i Jangov stih u kome se veli da je „bolje izgoreti nego izbledeti“. Nil Jang je kasnije čak objavio album „Sleep with Angels“ posvećen stradalom distorziranom pesniku, ali to je neka sasvim druga priča. Ovde ćemo se zadržati na citiranom stihu koji precizno sažima jedan od ključnih arhetipa rokenrola – arhetip o prerano otišlom, „izgorelom“ geniju.

Panetone Žena na ivici nervnog sloma: Pan(e)tone Srce moje malo Prozor u dvorište: Srce moje malo
Halid Bešlić
U VAZDUHU · kolumna

Ni na koji način ne obeležavam baš nijedan verski praznik. Istina, ribu jedem dosta često, ali ne tempiram da se to desi na Veliki petak. Ne slavim slavu. Ne farbam jaja, niti stavljam novčić u božićnu česnicu. Dobro, u Srbiji su neki pravoslavni praznici neradni dani, pa ih često provedem u krugu porodice ili prijatelja, ali se ni po čemu ti ručkovi i večere ne razlikuju od nekih drugih koje podelimo. Ne ostavljam ni fejsbuk statuse tipa „Bajram šerif mubarek olsun – svim prijateljicama i prijateljima muslimanske veroispovesti srećan praznik”.

Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Stara priča Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Sve je u tonu
Razglednica s letovanja
U VAZDUHU · kolumna

Doživljaj sa letnjeg raspusta. Malo koja fraza tako miriše na drugi ili treći septembar. Kroz prozore učionice probija se i dalje sasvim prijateljski nastrojeno sunce, a tebi je nekako detinje jasno da je kosmička ravnoteža u potpunosti narušena tim nametnutim sedenjem u školi dok učiteljica strpljivo objašnjava da treba da pišemo sastav baš na tu temu – doživljaj sa letnjeg raspusta. Užasno je čudna ta situacija u kojoj ti jedna represivna institucija poput škole nameće očekivanja da bi svako leto trebalo proživeti kao da si Haklberi Fin koji sa družinom iz Prokinog Gaja roni dvadeset hiljada milja pod morem. A, da budem pošten, možda su mi ta lektirska očekivanja bila mrska samo zato jer su bila dvadeset hiljada milja udaljena od stvarnosti.

25A_0160 Prozor u dvorište: Ne daj Bože Ćinkve Tere Žena na ivici nervnog sloma: Ništa posebno
Sonic Youth
U VAZDUHU · kolumna

Dok čitate ove redove, oko vas se dešava još jedan 28. jun, poznatiji pod kodnim imenom Vidovdan. Mnogo je, unutar naše javnosti, različitih značenja instalirano u taj dan. Tada se, recimo, desio onaj istorijski događaj koji će inspirisati Zdravka Šotru da snimi film koji je, samo zbog nesrećne nedavne pojave RTS-ovih „Nemanjića“, postao za mrvicu gledljiviji, uprkos svom patetičnom i opasnom nacionalističkom mudrovanju, kao i uprkos traktoru koji se u jednom kadru pojavljuje iza Žarka Lauševića.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa do daske Munje Nikad domaćica: Ludilo
Travnjak
U VAZDUHU · kolumna

Sinoć, negde između osam i devet, zazvonio mi je telefon. Nepoznat broj. Pošteni ljudi se, naravno, posle 17h na telefon javljaju samo bliskim prijateljima i porodici, a kad vide da ih zove neko nepoznat samo se namršte, promrmljaju reč-dve o nevaspitanju ili teranju u tri lepe pizde materine, te spokojno nastave da se bave svojim hobijima, porodičnim životima, alkoholizmima ili već nečim četvrtim što ih veseli. Avaj, ja nisam pošten čovek – ja sam pisac i novinar. Svaki put kada vidim na displeju mobilnog telefona nepoznat broj, pomislim da mora da me zovu iz žirija neke književne nagrade, iz komisije za neku književnu stipendiju ili makar sa nekog medija koji iz samo sebi znanih razloga želi da me ugosti da prozborim koju pametnu o politici, ljubavi, književnosti i životu uopšte. Trudeći se da pred preostalim zrnima svog dostojanstva ne izgledam previše uzbuđeno, pritisnuo sam zelenu slušalicu.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Enciklopedije Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U strahu su velike oči

Vrh