100024520034
U VAZDUHU · kolumna

Napolju je trista stepeni i onako vlažno do koske, znate ono kada se neprekidno osećate lepljivo i prljavo. Sedim u frizerskom salonu i čekam svoj red. Dok mi jedan od momaka posvećeno pere kosu, žmurim i pokušavam da se nekako saberem. Kroz glavu mi prolazi baš svašta – od toga da ću živeti srećno do kraja života do nekih odvratnih slika da ležim na onkologiji i nema mi spasa. I tako, u ritmu agresivne muzike koja dopire sa zvučnika, salonom se šetaju neki uber cool ljudi, izgledaju krajnje nedodirljivo i kao da bog zna šta rade u svojim životima, otvaram oči i shvatam koliko uopšte više nemam potrebu da se takmičim. Niti da odmeravam snage sa drugima. Koliko me samo zanima da se ne pomeram s mesta. Onako, narodski rečeno, ravno mi je do Kosova. Neki bi rekli da ravnodušnost ne vuče na dobro, međutim, živimo u takvom vremenu da s lakoćom možete biti stavljeni pod opaku sumnju okoline samo ukoliko u jednom trenutku poželite da ne želite ama baš ništa.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Pritisak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: No filter
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko dana uzastopce gledam odlomak iz filma „U raljama života“, u kome Mira Furlan strasno jedne krem šnitu i objašnjava Štefici Cvek kako mora da promeni svoj stav u životu i kako je od svih lekcija najvažnija ona da mora po svaku cenu bude ve-se-la. Kako god dan da počne, dobro ili loše, uz doručak ili užinu, ja hipnotisano gledam taj genijalni isečak ponovo iz početka diveći se svakoj reči koja se izgovara u tom neverovatnom remek-delu Rajka Grlića i Dubravke Ugrešić. Čak i posle toliko godina, pardon, više decenija, kao i sve genijalne i večne stvari, svaka misao ili rečenica mogla bi da bude aktuealna i dan danas.

Pučina I.Tokin Ivan Tokin: Bez panike Sonic Youth Ispovesti uživaoca pop kulture: Sonic Youth i ja
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Kada ne znam šta da radim i kako da se rešim nedoumica iz glave, onda se besciljno šetam. Lutam tako ulicama, gubim se namerno, zavlačim se tamo gde nikada ne bih otišao. Na taj način imam utisak da se provetravam. U momenetima kada mislite da više ništa ne može da se reši iz ukrštenice, a ostalo je još puno praznih polja, međutim ne ide, ništa više ne znate da odgonetnete. Doduše, meni je baba uvek govorila, ne odustaj tako lako, ne gledaj odmah u rešenje pozadi, pomuči se. Malo odovud, malo odonud i ispuniće se. Ali, moram da priznam, uvek sam na kvarno gledao u rešenja, čim bi ona bar malo skrenula pogled. Šta ću, prečice su mi u prirodi.

Munje Nikad domaćica: Ludilo Burna tišina - Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Burna tišina
Burna tišina - Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Svakog jutra ulazim u isti broj voza, na istoj stanici. U proseku čekam tri minuta da prevoz dođe po mene i da iznova zakoračim u realnost. To je onaj momanat kada svi putnici sa platforme prelaze u novu dimenziju, vagon koji ih odvozi u pravcu bezgranične rutine koju obavljaju svakog dana. Za neke je to posao od devet do pet, za neke odlazak na fakultet, lokalnu cvećaru ili poseta frizeru, a za većinu njih, vraćanje iz noćnog provoda. Berlin zaista živi 24 sata i skoro da se ne prepoznaju smene dana i noći, jer ako bi vam odeća bila odrednica za to, ovde ne biste znali u kom delu dana se nalazite.

Travnjak Ispovesti uživaoca pop kulture: Svetsko prvenstvo i ja Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Enciklopedije
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Čim otvorim oči, strah me je. Tako je verovatno i vama. Ne verujem da nam se nešto mnogo razlikuju životi. Doduše, neko se plaši za milione, a neko kako će da preživi do kraja meseca. Emocija je u suštini ista, samo što su nam drugačiji prioriteti. Međutim, količina energije koju insvestiramo i gubimo je zapravo jednaka. Vreme je postalo tako naporno, ne samo što se ne zna koje je godišnje doba, već što niko ne zna šta ga čeka sutra.

Tokin Minus jedan Ivan Tokin: Minus jedan Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Iznad zemlje
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Koliko volim da odem iz grada, čisto onako da mi guzica vidi put. Najviše se radujem kada putujem bez ikakvog razloga i sa malo prtljaga, samo tako da se dokopam neke druge dimenzije i vidim meni drage ljude. Doduše, ja to ubrajam u kategoriju „razlog“ mnogo više od bilo čega. Uverio sam se miljardu puta da su ljudi najčešće mnogo zanimljiviji, čak i oni najgori primerci, od arhitekture, muzeja i prodavnica visoke mode. Kada tako padnete na nečiju teritoriju, ničim izazvani, i udahnete tuđi sadržaj poput koncetrisano čistog vazduha sa Alpa, dobijete sasvim sigurno još nekoliko godina života.

Levo-desno Prozor u dvorište: Levo-desno Kalifornija Gistro priče: Kalifornija
Levo-desno
U VAZDUHU · kolumna

Pre neki dan sedim s nekim nepoznatim ljudima, prvi put ih vidim u životu, doduše fini primerci ljudske vrste. Ono što babe kažu „vaspitana deca“. I tako razgovaramo, ćaskamo, razmenjujemo neke rečenice, opipavamo frekvencije jedni drugima, sve do trenutka dok jedna od osoba ne pomene da danas nije otišla na rođendan prijatelja, jer je zabava povodom toga iznenadno otkazana. Ništa to ne bi bilo toliko čudno, svašta se danas dešava, međutim razlog zbog koga se nisu punile čaše džin tonikom i đuskalo do jutra bio je zapravo tinder „date“.

Kalifornija Gistro priče: Kalifornija Alpi Žena na ivici nervnog sloma: Sezona intenzivnih doživljaja
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

„Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
Grešio i za sve vas koji niste smeli
I sad deo greha mog niko od vas neće
A ne bih ga dao – ni kad biste hteli.“
-Duško Trifunović

Čudno je kako se sve brzo zaboravlja. I nisu to samo ružna sećanja kojih više niko ne želi da se seća. Dok se okreneš jednom, prođe vreme, kao da je juče bilo, a ono prošlo je samo deset godina. Neverovatno je kojom se brzinom sve odvija i šta može da se desi u samo jednom danu.

Japanski zmajevi Ivan Tokin: Astronauti Foto by Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Dva lica stvarnosti
Foto by Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Dosta je poznato koliko ja mogu da fantaziram. I nije to od juče, ima tome. Ako se dobro sećam, moj život van realnosti počeo je negde dok sam za vreme rata u Bosni živeo bez roditelja. Umeo sam tako satima da se igram sam sa sobom i da izmislim šta god mi padne na pamet. U stvari, šta god nisam imao, mogao sam da izmaštam. Znam, zvuči magično, međutim to je počelo da me ometa u poslednje vreme.

Beograd Gistro priče: Da je Duško Radović živ… Bamija Marija Ratković o svemu: Potpuno neprecizan recept za bamiju
Prozor u dvorište Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Postoje neka mesta koja vam se podvuku pod kožu, onako podmuklo i neprimetno, a da to možda i niste želeli. Ne znam kako je sa vama, ali meni se to dosta često dešava. Na primer, takav je moj odnos sa Hamburgom, gradom na severu Nemačke, iako ne znam gotovo ništa o tom mestu. Niti me interesuje da znam. Dovoljno mi je što ima nešto u vazduhu što mi se dopada. Ne mogu baš da objasnim šta je to, ali jednostavno osećam da je drugačije nego na drugim mestima. Možda su u pitanju ljudi, istorija ili nešto treće, ne zanima me, jednostavno lepo mi je tamo. Ponekad me i plaši taj grad, ali čak mi se i to sviđa.

Tišina me je zamalo ubila Siroti Mali Ratovi: Tišina me je ubila, zamalo Biblioteka Ljiljan Žena na ivici nervnog sloma: Biblioteka Ljiljan
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko sati ležim na travi u parku. To je neki čudan običaj ovde. Kada grane sunce i živa u termometru pokaže više od 15 stepeni, svi se poskidaju i trče u parkove. Osluškujem kako mi srce ubrzano lupa, usled napada anskioznosti, dok gledam kako avioni ostavljaju tragove na nebu i zamišljam želje. Više ne znam ni šta da poželim, jer se plašim da se to zaista i ne ispuni.

Ptice Nikad domaćica: Kolena Veliki petak Gistro priče Skoča Gistro priče: Veliki petak
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad se svi izgubimo i ne znamo gde se nalazimo. Nije to toliko neuobičajeno i retko, svakom se desi da se zapita da li smo došli ili pošli? Buljimo u prazno, negde u daljinu, onako bez veze, kao da ćemo baš tog trenutka pronaći neki znak koji će da nas trgne i odvede na pravo mesto. Ako ne gledamo u pravcu horizonta, onda smo smrtno zamišljeni u dubini ekrana, povlačeći palčeve gore-dole, onako bez veze.

Žena majka seljanka Marija Ratković o svemu: Žena, majka, seljanka Charlie Chaplin "The Kid" Siroti Mali Ratovi: Kada je reč o kuvanju, više šansi imam u svemiru
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Sasvim slučajno, kako to obično biva kod mene, sedim na večeri sa potpuno nepoznatim ljudima. U takvim situacijama, uglavnom ćutim, što i nije baš tipično, ako me poznajete, ali stvarno nemam šta da kažem. Niti imam želju da nešto pametno ispričam, jer više volim da posmatram kako neko gradi sliku o sebi, nego da se trudim da očaram ljude sa druge strane stola. Prestao sam to odavno da radim, jer sve više shvatam da šta god govorili, sagovornici vas u velikoj meri ne slušaju, jer nemaju vremena od divljenja sebi samima.

Ivan Tokin Oni Ivan Tokin: Oni Dusty_cover Gistro priče: Prolećno veče u kraju
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Gledam sve te zabrinute poglede u žurbi. Svi trče, panično jure nekuda, niko ne stoji. Pravljenje pauza nije dobro ni za koga, jer ako se napravi predah, drugi su odmah u prednosti, jer danas je tako lako misliti da nisi dobar ni u čemu. Uvek postoji neko ko je bar za dlaku bolji, ima više lajkova od tebe, radi bolje, izgleda lepše, olako se snalazi, dobija šta želi, ide mu glatko. A ti, ti si govno.

Milano Nikad domaćica: Volela bih jednom da se udam Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Pobeda straha
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim tako u svojoj sobi, gledam u zatvorena vrata i razmišljam šta bih vam napisao. Ponekad mislim da sve ovo nema smisla, ali onda na kraju, u poslednjem trenutku, dok mi deadline stoji nad glavom poput giljotine, pojavi se nešto što bih rado podelio sa vama i nova vrata se otvore. Često mi se čini da ovo što vidim sopstvenim očima, nije uopšte realno, a možda i nije toliko zanimljivo za čitanje. Ali, dok živim svoj život u potrazi za smislom, u svakom trenutku ili u osobi vidim potencijal za dobar tekst.

Perač prozora (foto: Pixabay) Siroti Mali Ratovi: Mesta na kojima (ne)rado čitam Sladoled Skoča Gistro priče: Sladoled