Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Uvek sam mislio da je ona izreka „pazi šta želiš, možda da se i ostvari“ žešća budalaština. U stvari, nikada nisam dovoljno verovao da je moguće da ako nešto poželiš tek tako, da se onda to i zaista dogodi. Nisam se molio bogu, niti sam turao želje u teglu, samo sam ponekad maštao. Međutim, izgleda da može. Ne znam koliko se sećate opisa ispod moje fotografije, nastalog na početku ove rubrike koju čitate, ali pored osnovnih biografskih podataka pisalo je da autor još uvek živi u želji da zauvek ode odavde. Ne znam da li će biti zauvek, nikada ne reci nikad, ali došao je trenutak da odlazim iz ovog grada. Zaista. Za nekoliko dana, sedeću u avionu na sedištu do prozora, na letu koji ide u jednom pravcu. Bar za mene.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Taranto Kajgana Ivan Tokin: Vernik
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam koliko sam puta do sada čuo onu rečenicu: Bože, šta ti je život? I stvarno, bez obzira na sve ove bizarne okolnosti pod kojima živimo danas, u našoj zemlji, kakva god da je, život je magičan i tragičan, da ne kažem, život je čudo. Sva sreća pa se mozak trudi da zaboravi sve ono ružno, odvratno, potresno, uznemiravajuće, traumatično. Sve ono što nam se dešava dok pokušavamo da stvorimo uslove da budemo srećni i ispunjeni. Da nas ništa ne žulja u cipelema u kojima koračamo tempom koji nam prija.

Decu ne donose rode Gistro priče: Decu ne donose rode Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi
Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u čekonici pred ukrcavanje na let. Noć, koja iz dana u dan, sve više skraćuje dan, uveliko je pala. U vazduhu se, pored teških parfema putnika, oseća dolazak jeseni i početak škole. Sinonim za melanholiju – prvi septembar – dan sve postaje teško i tromo, momenti kada znamo da je odzvonilo letnjim avanturama, golim ramenima i spavanju do kasno.

Gistro priče, Skoča Gistro priče: Zašto svi odlazimo u tri lepe? Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Rane
Pamtim samo sretne dane
U VAZDUHU · kolumna

Često sam se selio i menjao gradove. Taman kada bih se navikao na jedan, morao bih da se prilagođavam nekom drugom gradu. U selidbama se toliko toga izgubi, zagubi, ostavi, međutim prednost odlaženja leži u tome da jako brzo naučite šta je najvrednije u vašoj celokupnoj imovini. Na kraju, kada sve sumirate, otvorite kutije u kojima uvek nešto nedostaje, ostaju vam sećanja, koja vam zapravo niko ne može ukrasti.

Gistro priče, foto: Vladimir Skočajić Skoča Gistro priče: Gde su ti snovi, dječače? Žena na ivici nervnog sloma: Prava haljina i prava ljubav Žena na ivici nervnog sloma: Prava haljina i prava ljubav
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Na neki perverzan način volim svadbe i sahrane. Ponekad mi se čini da su to jedini događaji kada su ljudi, uprkos osmišljenoj koreografiji i svim pokušajima da prikriju pravu sliku stvari, zapravo najiskreniji. U gotovo neprimetnom govoru tela, osmesima i suzama, zapravo izbija onaj pravi život. Čak ni tone šminke i želja da sve izgleda beskrajno bajkovito na Instagram profilima svih zvanica i gostiju, ne može da prikrije ono što se godinama taloži ispod tepiha.

Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Gistro priče: Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Nikad nije ono što mislite Prozor u dvorište: Nikad nije ono što mislite
Nikad nije ono što mislite
U VAZDUHU · kolumna

Nikada nisam bio preterani ljubitelj vizuelne umetnosti. Doduše, često u galerijama i muzejima savremene umetnosti nisam ništa razumeo, a nije da nisam pokušavao da dam priliku umetničkim radovima da me zavedu. Međutim, savremena umetnost već duže vreme, rekao bih, pati od nekakve prostačke pretencioznosti, zbog koje najčešće ispašta krajnji potrošač, prosečni posmatrač, kao što sam i sâm.

Foto drveća Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Drvo cat-233367_960_720_cover Ivan Tokin: Rutina
Atelje 212 (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Kada sam došao u Beograd 2001. godine nisam znao skoro nikoga. Sada znam dosta ljudi. Baš dosta, možda i previše. To je možda najveći kapital koji imam, pored uspomena koje čuvam u glavi. Sećam se dobro, došao sam vozom, kušet kolima sa šest ležajeva i pentijumom četvorkom u krmači. Kada sam sišao na železničkoj stanici, bilo je prelepo, septembarsko jutro, najlepše godišnje doba u ovom gradu.

Gistro priče Gistro priče: Najlepša devojka u Marinkovoj bari Stari Beograd (foto izvor: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Da li postoje stvari koje (više) ne postoje?
Zamislite želju (Foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Prošle nedelje sam proslavio 35. rođendan. Da budem iskren, zbunjen sam i kao da ne mogu da objasnim kako se zapravo osećam. Kao da ja više nisam ja, kao da sam postao neko drugi. Imam utisak da sam iz jedne kože ušao u drugu, tako nekako. Manju majicu, zamenio većim brojem. Kada sam otvorio oči tog jutra, pomislio sam, dobro je, još uvek sam živ. Nisam neki ljubitelj svojih rođendana, to je poznata stvar, mada se ne plašim starenja i naboranog čela. Šta više, otkad sam se rodio, jedva sam čekao da omatorim. I reklo bi se, želja se ostvarila. Odrastao sam.

Zeleni venac (foto: Skoča) Gistro priče: Sjaj i beda Zelenog venca Draga Nadice Apolitični Jure Draga Nadice: Predaja bez borbe
Ispovedanje pred pepeljarom (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Potpuno je neverovatno kojom brzinom su ljudi spremni da vam otvore dušu okupljeni oko pepeljare, napolju, na puš-pauzi. Zapravo zanimljivo je koliko je malo potrebno da se s nekim zbližite, samo zato jer ste podelili upaljač i udahnuli delić kancerogenog dima. Upravo to civilizacijsko odbacivanje nikotinskih zavisnika, kao neprijatelja broj jedan po zdravlje cele planete, pretvorila je prostorije za pušenje u rezervate u kojima vam ne preostaje ništa drugo nego da se ispovedite potpuno nepoznatoj osobi, za koju znate da je više nikada nećete videti u životu.

Gradski prevoz (foto: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Gradski prevoz Ples (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Mr Gaga
Ples (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Imao sam pet godina kada sam prvi put igrao na stolu uz Vesnu Zmijanac. Sećam se dobro tog osećaja, kao da je juče bilo. Deda mi na starom tranzistoru pušta njenu kasetu i pesmu „Kad zamirišu jorgovani“, duet sa Dinom Merlinom, a ja osećam sevdah, ritam koji mi je i dan danas u kostima. Kretao sam se između šoljica za kafu i rakijskih čaša, zamišljajući da me ona gleda, seksi diva nekadašnje Jugoslavije. Jasno čujem aplauze. Narod koji traži još te zabave za plebs.

Ana Vučković - Luksuz (foto: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Luksuz Kolaž Ivan Tokin - Hiper Ivan Tokin: Hiper
Okreni nulu (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Postoji jedna fotografija iz mog detinjstva koje se jako dobro sećam. Ništa posebno, niti sentimentalno, a kamoli dramatično. To je sasvim obična fotografija koju je moj otac napravio, onako usput, bez razmišljanja. Na sjajnom foto papiru odštampana je svakodnevna scena iz hodnika, iz koje se jasno vidi da je moja opsesivnost pričanja telefonom počela jako, jako davno. Nezamislivo srećan i neuobičajeno nasmejan, sedim na podu, sa svoje nepune dve godine, kovitlam očima i ručicama uvijam žicu telefona. I definitivno, uživam.

Draga Nadice - seksualne nedoumice Draga Nadice: Dvostruka seksualna nedoumica Knjiga (pexels photo) Gistro priče: Čist seks
Tišina (Foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Praznike uglavnom provodim mirno, skoro pa porodično, u krugu svojih prijatelja, jer oni su moja druga porodica. Nisam neki ljubitelj farbanja jaja, ali sam veliki obožavalac neradnih dana. Uživam da ne radim ništa, ustajem ranije nego bilo kog radnog dana, doručkujem uz zvuke radija, listam prazničnu štampu i buljim kroz prozor. Činjenica da moji roditelji žive dosta daleko da bismo se ad hoc okupljali i uživali u nekom grupnom krkanluku, tera me da drugačije organizujem vreme i da često budem zapravo sam sa sobom.

Belini, plakat povodom 100 godina od rođenja Pouke iz prošlosti: Dive, neporočne grešnice Iz filma "La Dolce Vita" Gistro priče: Osmeh
Aerodrom (foto: jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Kad god čujem točkove aviona da se približavaju pisti i onako šmekerski sleću na zemlju, doživljavam orgazam. U avionima se osećam kao da sam kod kuće. Nemam nikakav strah, moglo bi se reći da je to jedini objekat u kome se osećam sasvim opušteno. Kao da sam na najboljoj žurci gde svi igraju bez razmišljanja da li ih iko u tom trenutku posmatra. Demonstraciju bezbednosti kabinskog osoblja doživljavam kao najbolju predstavu, a putnike posmatram kao junake filma za koji sam sam pisao scenario. U glavi razvijam priče za svako sedište, čitam im sa usana i duboko se nadam da pričaju baš o onim stvarima koje su u mojoj glavi rezervisane za te likove.

Staša Vukadinović zastavice Ja sam Staša: Pozorište Tesna Kuća Portret Kim Džong ila (izvor: Vikipedija) Pouke iz prošlosti: Hiroviti vlastodršci
Nešto se promenilo (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Nešto se ozbiljno promenilo u ovom gradu, ne znam šta, ali vazduh je drugačiji. Nisu to izduvni gasovi, to je nešto drugo. To nešto nema ime. To je nešto neuhvatljivo, u toj meri da je moguće dokazati i da ne postoji. Čim je neopipljivo, znači da ga nema, međutim svakog dana, čim čovek izađe na ulicu, to može da se oseti. Ako to ne osećate, mislim da niste živi, ubijeni ste u pojam ili vas baš briga.

Dorćolski tiranosaurusi (foto: Pixabay) SCHNELLFICKEHOSE: Dorćolski tiranosaurusi Bez poruke u boci (Slavko Krunić) Pouke iz prošlosti: Bez poruke u boci
Istinite laži (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u kafiću, čekam prijatelje da se pojave i po običaju prisluškujem šta drugi pričaju, pretvarajući se da pregledam sadržaj mobilnog telefona. Dve devojke sede preko puta mog stola histerično puše i usplahireno jedna drugoj objašnjavaju šta se dogodilo. S vremena na vreme, obe zakolutaju očima, otresu pepeo sa cigarete i dodirunu ekran telefona, čisto da nešto ne propuste. Sve što pričaju je uobičajeno, problemi, krize, smeh i suze, sve dok jedna od njih nije vrisnula i onako za celu kafanu rekla: „Bolje da mi kaže istinu, nego što me laže!“

Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju) Pouke iz prošlosti: Da li ste ikada sreli odrasle? Pivo (Pinterest) Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Prvi gutljaj piva