Pouke iz prošlosti Elena Fernante
U VAZDUHU · kolumna

Od grčke reči pseudonoma, što označava lažno, izmišljeno ime, nastao je izraz pseudonim koji takođe podrazumeva lažno ime. Pseudos je na grčkom neistina, laž, obmana. U složenicama, pseudo uvek označava neki vid obmane. Poznato je da se izraz pseudonim upotrebljava i za pisca koji piše pod lažnim imenom. Istoriju književnosti obeležio je toliko veliki broj pseudonima, da bi ih bilo teško i nabrojiti.

Prozor u dvorište "Ima tako..." Prozor u dvorište: Ima tako… Plato Bitef SCHNELLFICKEHOSE: Plato Bitef
šekspir
U VAZDUHU · kolumna

Lukavi seljanin, član uspešnog književnog društva, ili genijalni pisac drama i soneta koji su proslavili i do nebeskih visina uzdigli elizabetansku epohu, englesku književnost i celokupnu dramsku umetnost? Prošlo je četiri stotine godina od kako je umro, pa ipak, tajne koje obavijaju život Vilijama Šekspira (1564-1616) nastavljaju da pale varnice u mislima mnogih. I to ne samo među naučnicima.

Prozor Prozor u dvorište: Poruka na boci Ana Vučković u Pizi Žena na ivici nervnog sloma: Opšta mesta
Vila Duraco
U VAZDUHU · kolumna

Svi poznajemo nekoga ko veruje u duhove. Kakvi su to ljudi? Istovremeno vole da budu uplašeni (kao da je u današnjem životu malo strave), a užasava ih mogućnost da ugledaju neku senku. Kada im se ukaže takva prilika, njihov adrenalin skače, srce počinje da lupa, poneko i vrišti. Ima i onih koji se ne daju zastrašiti, već se prepuštaju osećanju spokoja i neverice. Večnost se tada ukazuje kao poklon koji daruje duh ukletog mesta.

Ada Ciganlija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Između života i smrti Ofsajd Žena na ivici nervnog sloma: Ofsajd
Pouke iz prošlosti
U VAZDUHU · kolumna

Marko Jezekija Lombrozo (koji će kasnije promeniti ime u Čezare) rođen je u Veroni 6. novembra 1835. godine, a umro 19. oktobra 1909. godine u Torinu. Bio je italijanski lekar, antropolog, kriminolog i forenzičar jevrejskog porekla. Predstavnik pozitivizma, postao je predvodnik kriminalističke nauke i začetnik kriminološke antropologije.

Čudo neviđeno - Jordan Prozor u dvorište: Čudo neviđeno Ćalac kolumna Žena na ivici nervnog sloma: Ćalac
cvet runolist
U VAZDUHU · kolumna

Priča govori o tome kako je pre mnogo vekova, sa velelepnih planina u čijem je podnožju blistala voda, pokrivajući najveći deo planete, jednostavno nešto tiho skliznulo. A to nešto bilo je neobičnog oblika, svo od dima i magle. Behu to duhovi bića i stvari koje je tek trebalo da postanu. Ti neobični oblaci, davali su potom oblik i drveću, travi i cveću. Drveće se ubrzo razmnožilo i pokrilo velike površine planina, spuštajući korenje sve bliže i dublje ka vodi. Samo su se vrhovi planina još uvek beleli od snega. Na bregovima su porasle jele i borovi, a na brežuljcima breze, javori i kesteni. Polja su u ta davna vremena bila nepregledna. Počelo je da niče i cveće. Čak i u šumama pomaljali su se prvi divlji karanfili, ciklame, na livadama anemone, jagorčevina, ružičasti mrazovac. Nicale su gladiole, narcisi i zevalice.

Prozor u dvorište prodične priče (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Porodične priče Gepard u odelu Žena na ivici nervnog sloma: Admiral Gepard
Tarega
U VAZDUHU · kolumna

Kada je prvi put pobegao od kuće na duže vreme, Fransisku Taregi bilo je samo deset godina. Roditelji su po svoj prilici bili van sebe, dok se on, tako mali, vrlo dobro snašao. Izdržavao se svirajući gitaru i klavir po kafeima u Barseloni. A stigao je sa istoka Iberijskog poluostrva. Možda bi neko pomislio da je dečak u Barseloni živeo kao prosjak i skitnica. Ni govora! Pristojno i udobno provodio je svoje dečje dane. Jedino što mu je bilo važno, da sa sobom ima svoj instrument. Gitaru. Tarega je odličan primer kako lutanje za profesionalnim identitetom može da traje vrlo kratko. Okončano kada većina to ne očekuje.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Bacite pogled Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Diskoteka 54
Veštice u Italiji
U VAZDUHU · kolumna

„Masti zamasti, u Benevento kraj oraha me premesti. Nad vodom i nad vetrom, bilo gde, nasuprot svake nepogode!“

Verovali ili ne, ovih nekoliko stihova činili su čarobnu formulu koju su čuvene veštice iz Beneventa (grada na jugu Italije, u pokrajini Kampanija) nekada davno primenjivale pre nego što bi prhnule put neba. Mazale su se tim posebnim mastima koje su, kao farmaceutske novotorke, same pripremale. Sve veštice kojima je od 13. veka suđeno, priznale su kako navedene, naizgled obične reči uspevaju da učine nešto neobično.

bazen_brac2 Draga Nadice: Bazenski paradoks Vetar i zastave Vetar i zastave: Sa druge strane
Bicikl prema Leonardu 1493.
U VAZDUHU · kolumna

Najstariji sačuvani dokument u kojem se govori o biciklu, sadržan je u Atlantskom kodeksu Leonarda da Vinčija. Crtež naprave budućnosti urađen je olovkom i ugljem na pergamentu, a bio je nalik današnjem biciklu: dva točka, sedište, upravljač, pedale.

Posle istraživanja, istoričari umetnosti došli su do zaključka da pomenuti crtež nije Leonardovo delo, već njegovog učenika. Reč je zapravo o kopiji izgubljenog Leonardovog nacrta bicikla koji potiče iz 1493. godine.

Vetar i zastave Vetar i zastave: Dobru stvar ne treba menjati Mehanički doping Utorkom na dva točka: Između tri utorka
Ljubav i moda
U VAZDUHU · kolumna

Samo pomenimo, pa ostavimo po strani Konfučijeve stavove o odnosu muzike i države. Svode se manje ili više na sledeće: kakva je vladajuća muzika jednog naroda, takva mu je i država. Jasno, za to smo stručnjaci!

Nakaradni muzički ukus, obavezni je deo istovetnog ponašanja. Što međutim ne znači ni da istančano muzičko obrazovanje podrazumeva smerno i mudro ponašanje. Ali, da smo se baš toliko promenili i okrenuli turbo folku i njegovim derivatima! Za nevericu.

Draga Nadice Draga Nadice: Imam ozbiljan problem koji ugrožava sve sfere mog života Vetar i zastave Vetar i zastave: Niz ulicu
Devojka koja plače
U VAZDUHU · kolumna

„Plači, ako ne možeš ništa drugo“. „Plači, odmori se od bola.“ „Plači da te prođe“. „Lako je plakati, teško je zaboraviti“. „Ne plači sam, lepše je u društvu…“

Vetar i zastave Vetar i zastave: Odavde vidim… Natalija Gončarova - Biciklisti Utorkom na dva točka: Stojani
Bucati u radnoj sobi
U VAZDUHU · kolumna

Pre nešto više od pola veka, tačnije, u oktobru 1965. godine, Dino Bucati (1906-1972) italijanski pisac, pesnik, slikar, novinar, dramaturg i libretista, objavio je tekst (ne i jedini) o ljudima spremnim da potvrde i zakunu se kako su doživeli bliski susret sa vanzemaljcima.

09032016a Vetar i zastave: Hiljadugodišnja kiša Tajna i melanholija ulice Utorkom na dva točka: Ako se ne vratim, obavesti Pabla i beži
Kako izvuci snagu iz sopstvene dubine
U VAZDUHU · kolumna

Kraj zime. Prisutno je osećanje da nedostatak prirode postaje takoreći bolno. Jer, snaga se potrošila. Teško je ponovo pronaći. Gde li je? Tu. Unutra? Kojoj veštini da pribegnemo kako bismo je izvukli?

Vetar i zastave Vetar i zastave: Razmere Bicikl Utorkom na dva točka: Kako nisam uspeo da naučim jednu devojku i njenog momka da voze bicikl
Vrabac
U VAZDUHU · kolumna

U Velsu se i danas neguje drevni običaj da zaljubljeni jedni drugima 14. februara, na Dan zaljubljenih, poklanjaju ljubavne drvene kašike. One su u obliku srca, obavezna je i brava, kao i drveni lanac

Do kraja sveta Vetar i zastave: Na kraju sveta Inspektor Leonor Utorkom na dva točka: Inspektor Leonor – heroj Sao Paula
Knjizevnik nagrađen Oskarom za najbolji film
U VAZDUHU · kolumna

Ako je uopšte bilo dobrog života na ovome svetu, to bi moglo da bude razdoblje koje obuhvata sedamdesete godine prošlog veka. Za tim vremenom osećao je nostalgiju Toni Pagoda, krajnje upečatljivi junak uzbudljivog romana toka svesti „Svi su u pravu“. Roman je 2010. godine napisao italijanski filmski reditelj Paolo Sorrentino („Velika lepota“, „Mladost“), nesuđeni ekonomista (studije je samo upisao), poklonik filma, strastveni pripovedač još od vremena pisanja sastava u osnovnoj školi.

David Bowie Vetar i zastave: Heroji Lupita Nyongo Žena na ivici nervnog sloma: Sve boje Oskara
Lovac u žitu
U VAZDUHU · kolumna

Zimski praznici! Razlog da se setimo mnogih događaja i ličnosti iz prošlosti. Među njima je i jednog pisca, rođenog prvog dana Nove godine: to je Džerom Dejvid Selindžer (1 januar 1919 – 27 januar 2010) američki pripovedač koji je na vrhuncu slave, napisavši ,,Lovca u žitu” i ,,Freni i Zui” odlučio da se odrekne svih javnih uspeha, u stvari, svega što život pisca u javnosti donosi. Ne samo što se fizički sakrio, on je tako za spoljašnji svet prestao da bude pisac. Da li je nastavio da radi tokom druge polovine života i kakva je to književnost bila? Ili mu je pošlo za rukom da postane niko, kao što je želeo?

Ja to tad nisam razumeo Vetar i zastave: Ja to tad nisam razumeo Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Nemam reči
Dave Carroll
U VAZDUHU · kolumna

Postoji narodna izreka koja kaže – ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji. To plaćanje na ćupriji obično je mnogo skuplje. Nekada je neminovno, a nekada dođe kao vrsta kazne. Ova priča govori upravo o tome. Za početak, podsetimo se šta za gotovo svakog gitaristu znači njegov instrument. Reč je takoreći o odnosu obožavanja, bez obzira na sviračko umeće muzičara, ili vrednost instrumenta.

Peristil Vetar i zastave: Brzina Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Samo široko
UČITAJ JOŠ ČLANAKA

Vrh