Trafika
U VAZDUHU · kolumna

Veče. Cvećara. Žurim na proslavu. Čekam tipa ispred. Kupuje gomilu cveća. Traži da stavi ovo, i ono, ne to, ali ono tamo može. I zelenu paprat. I naravno da uvije. I taman kada je cvećarka završila uvijanje, on spazi još jedan ljubičasti cvet, te je zamoli da sve otpakuje, te da doda i njega. Pizdeo sam. Tip mi se nimalo nije dopadao. U njegovom pogledu je bilo nešto zlo i delovao je kao neko ko pravi sranja. Takvi obično i daju velike pare na cveće. Šta sam ja bogu skrivio da baš ispred mene stane lik koji tripuje da će mu zbog kreativnosti u odabiru buketa ona oprostiti?

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Čoveče, odmori se Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Kućni red
Decu ne donose rode
U VAZDUHU · kolumna

Živi u zgradi kod mojih matoraca na Medakoviću. Stariji je od mene desetak godina. Uvek se javlja na hodniku i pita za zdravlje. Jednom mi je ispred zgrade ispao ključ od kola, on ga je našao i zakačio poruku na ulazna vrata zgrade „ko je izgubio ključ sa ‘reno’ priveskom neka se javi u stan 12. Ja sam tu, pa sam tu“. Kada sam mu pozvonio, rekao je da je očekivao neku „muvu bez glave“, a onda uz osmeh dodao da se samo šali. Dok mi je davao ključ, u dnevnoj sobi se čuo džez. Delovao je iskreno, pomalo naivno i usamljeno. Nikada ga nisam video u društvu. Pomalo me podsećao na Danijela Džonstona. Istina, nije bio baš toliko na svoju ruku kao Danijel. Plašio sam se da neiskvareno i nevino biće poput njega u ovom izblaziranom svetu nikada neće pronaći srodnu dušu. Ali srećom, šta ja znam o ovom svetu….

Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi Gistro priče, Skoča Gistro priče: Zašto svi odlazimo u tri lepe?
Gistro priče, Skoča
U VAZDUHU · kolumna

Živimo u svetu kome je politika postala PR. Umesto da rešavaju probleme ljudi, političari kao đaci prvaci recituju fraze za koje je neki marketinški stručnjak procenio da bi prijale najvećem broju ušiju. U pauzi između recitacija, završavaju privatne poslove koji će im (opet) biti primarno zanimanje kada prestanu da se bave politikom. Tako je svuda, od Kanade do Novog Zelanda.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Rane Pamtim samo sretne dane Prozor u dvorište: „Pamtim samo sretne dane“
Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića
U VAZDUHU · kolumna

Ulica Gospodara Vučića se nalazi na Voždovcu, nedaleko od moje osnovne škole. U njoj je živela drugarica iz mog razreda koja se prezivala Vučić, koja je bila tiha i povučena i sa kojom nisam progovorio više od 12 reči tokom osam godina. Kroz tu ulicu sam prolazio kada sam išao na rođendan kod drugara koji je živeo u obližnjoj Debarskoj. Voleo sam te njegove rođendane jer je imao veliku kuću, ogromno dvorište i savršene sendviče sa šunkom i krastavcima.

Nikad nije ono što mislite Prozor u dvorište: Nikad nije ono što mislite Foto drveća Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Drvo
Ikarbus IK-112N GSP
U VAZDUHU · kolumna

Viđao sam je svako jutro na putu do posla. Imala je plavu kosu, plave oči, naočare sa crnim okvirima, srebrno prstenje na palčevima, ljubičaste slušalice, crni telefon i plavi, mobilni punjač kojim ga je uvek dopunjavala. Imala je izrazito belu kožu. Čini mi se da teško pocrni i ako zakači dve smene na moru. Na noktima je imala providan lak. Nikad nije nosila ruž. Ne treba joj. Kosa joj često padne preko oka dok piše SMS. Ne smeta joj. Nekad se osmehne dok čita poruku. Ni tad na licu nema bore. Liči na Sisi Spejsek dok je bila mlada, iz perioda kada je snimala Altmanove „Tri žene“.

Atelje 212 (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Borka Gistro priče Gistro priče: Najlepša devojka u Marinkovoj bari
Gistro priče
U VAZDUHU · kolumna

Kućica koju vidite na slici nalazi se na obodu Marinkove bare, nadomak Dušanovca. Iznad nje je nadvožnjak iznad autoputa koji je privremeno postavljen pre 30 i kusur godina, a pre njega, tu je bio jedini semafor na autoputu Beograd-Niš. Jedan zid ove kućice je u ulici Đorđa Avakuma, drugi u Miška Jovanovića. Pre tri decenije tu je bila poslastičarnica.

Stari Beograd (foto izvor: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Da li postoje stvari koje (više) ne postoje? Pas (foto: Pixabay) Ivan Tokin: 14 puta Laki
Zeleni venac (foto: Skoča)
U VAZDUHU · kolumna

Svakog dana se u podzemnom prolazu na Zelenom vencu odvija život. Tamo je ceo jedan svet u malom.
Pre podne, tu je momak koji svira autorske pesme na akustičnoj gitari. Činjenica je da on nije najtalentovaniji gitarista u Beogradu, možda čak ni na Zelenom vencu, ali entuzijazam sa kojim svakog jutra izvodi muziku koju je možda baš noć pre toga napisao, zaslužuje poštovanje.

Draga Nadice Apolitični Jure Draga Nadice: Predaja bez borbe Ispovedanje pred pepeljarom (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Naše pepeljare
Kontrasti (foto: Skoča)
U VAZDUHU · kolumna

Volim kontraste koji žive u harmoniji. Bez obzira na to da li su na ploči, u filmu, u gradu, ili u čoveku. Kontrasti su širina.

S tim u vezi, već godinama me fasciniraju ove dve zgrade sa fotografije. Nalaze se u Beogradu, na Slaviji. Što se tiče stare, sumnjam da je možda baš u njoj živela ona kojoj je Đorđe Marjanović zviždao u osam.

Okreni nulu (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Okreni nulu da te bolje čujem Draga Nadice - seksualne nedoumice Draga Nadice: Dvostruka seksualna nedoumica
Knjiga (pexels photo)
U VAZDUHU · kolumna

Petak pre podne. Zraci sunca se probijaju kroz rupu na pocepanoj tendi. Na pijaci preko puta je stigao prvi ovogodišnji paradajz. Sigurno ima plastični ukus čim ga prodaju u aprilu, misli u sebi. Autobus gradskog prevoza stoji na semaforu. Malo je nakrivljen na jednu stranu, poput tornja u Pizi. Niko ne slika selfije pridržavajući autobus.

Zvrčke (foto: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Zvrčke Tišina (Foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Tišina ubija
Iz filma "La Dolce Vita"
U VAZDUHU · kolumna

Pitao sam se ko je on. Da li ju je podsetio na ono jutro u hotelu kada je naručila buđenje i kada je glas sa druge strane žice ponavljao: „It’s time to wake up. It’s time to wake up. It’s time to wake up“ dok je ona onako bunovna uporno odgovarala: „Thank you. Thank you. Thank you“, potpuno nesvesna da priča sa mašinom, a ne sa živim bićem? Da li joj je ispričao kako je juče u prodavnici kupio ubrus mesto toalet papira jer je zaboravio prstom da pređe po sredini pakovanja? Ili joj je samo ispričao neki masni vic? Ili neki old skul o Muji i Hasi?

Liv Tyler (foto izvor: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Jedna druga Ana Tijana (foto: Ivan Tokin) Ivan Tokin: Tijana

Vrh