Razglednica s letovanja
U VAZDUHU · kolumna

Doživljaj sa letnjeg raspusta. Malo koja fraza tako miriše na drugi ili treći septembar. Kroz prozore učionice probija se i dalje sasvim prijateljski nastrojeno sunce, a tebi je nekako detinje jasno da je kosmička ravnoteža u potpunosti narušena tim nametnutim sedenjem u školi dok učiteljica strpljivo objašnjava da treba da pišemo sastav baš na tu temu – doživljaj sa letnjeg raspusta. Užasno je čudna ta situacija u kojoj ti jedna represivna institucija poput škole nameće očekivanja da bi svako leto trebalo proživeti kao da si Haklberi Fin koji sa družinom iz Prokinog Gaja roni dvadeset hiljada milja pod morem. A, da budem pošten, možda su mi ta lektirska očekivanja bila mrska samo zato jer su bila dvadeset hiljada milja udaljena od stvarnosti.

25A_0160 Prozor u dvorište: Ne daj Bože Ćinkve Tere Žena na ivici nervnog sloma: Ništa posebno
25A_0160
U VAZDUHU · kolumna

Prvi put u životu ulazim u Bundes banku. Sve što znam o njoj je taj neustrašivi naziv za koji sam čuo još kada sam bio mali. Stalno se među odraslima provlačilo to ime, više ne znam ni zašto, a danas ja stojim ispred njenog ulaza. Razlog mog dolaska uopšte nije tako spektakularan, jer sam krenuo da rasitnim novac, iz nekog razloga velike novčanice su ovde poput belog luka za vampire. Iskren da budem, odnos prema novcu je u Nemačkoj dosta čudan. Imam neki blagi utisak da se svi plaše keša, kao da je bolje da niko nikada ne vidi pare koje troši, a sa druge strane kada negde izvadite karticu, zakolutaju očima.

Ćinkve Tere Žena na ivici nervnog sloma: Ništa posebno bob-dylan-2549292_960_720 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bob Dilanova električna gitara i ja
Ćinkve Tere
U VAZDUHU · kolumna

Ima ljudi kojima ništa nije dovoljno, koji će svemu naći manu. Pre nekoliko godina bila sam u Beču, i drugarica, koja je sa mnom putovala rekla je kako ne može da veruje kakva se fama diže oko austrijskih kobasica, jer to su samo kobasice, obične kobasice, bile one bele sa biberom, rozikaste ili tamne i pikantne. Nije joj bilo jasno zašto sam ja oduševljena, pa mi nije teško da pored svoje ljute, pojedem i njenu sa sirom.

bob-dylan-2549292_960_720 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bob Dilanova električna gitara i ja 13A_0172 Prozor u dvorište: Istina ima teranje
13A_0172
U VAZDUHU · kolumna

Uvek sam voleo da slušam šta drugi ljudi govore. Nisam od onih koji mogu da začepe uši, budu prisutni, a da im uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Naprotiv, šta god se valja za stolom, ja pažljivo pratim, kao da je pitanje života i smrti. I uopšte nije važno kakva je vrsta razgovora, da li mi neko prosipa neke gluposti ili zaista nadahnuto i pametno govori, ja sve upijam. Kasnije, ako to neko hoće, mogu da ponovim u tančine, od tačke do tačke šta je ko rekao. Nekada sam to smatrao svojim talentom, posebnom vrstom moći, međutim danas me to jako umara, jer shvatam da sam u međuvremenu postao tarapeut amater. Onda tako, poput đubretara tuđih duša, lunjam gradom i na svoju ruku pokušavam da saniram tuđe probleme i začepim mesto odakle kulja kanalizacija frustracija.

100024520034 Prozor u dvorište: Konji koji jure Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Pritisak
100024520034
U VAZDUHU · kolumna

Napolju je trista stepeni i onako vlažno do koske, znate ono kada se neprekidno osećate lepljivo i prljavo. Sedim u frizerskom salonu i čekam svoj red. Dok mi jedan od momaka posvećeno pere kosu, žmurim i pokušavam da se nekako saberem. Kroz glavu mi prolazi baš svašta – od toga da ću živeti srećno do kraja života do nekih odvratnih slika da ležim na onkologiji i nema mi spasa. I tako, u ritmu agresivne muzike koja dopire sa zvučnika, salonom se šetaju neki uber cool ljudi, izgledaju krajnje nedodirljivo i kao da bog zna šta rade u svojim životima, otvaram oči i shvatam koliko uopšte više nemam potrebu da se takmičim. Niti da odmeravam snage sa drugima. Koliko me samo zanima da se ne pomeram s mesta. Onako, narodski rečeno, ravno mi je do Kosova. Neki bi rekli da ravnodušnost ne vuče na dobro, međutim, živimo u takvom vremenu da s lakoćom možete biti stavljeni pod opaku sumnju okoline samo ukoliko u jednom trenutku poželite da ne želite ama baš ništa.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Pritisak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: No filter
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko dana uzastopce gledam odlomak iz filma „U raljama života“, u kome Mira Furlan strasno jedne krem šnitu i objašnjava Štefici Cvek kako mora da promeni svoj stav u životu i kako je od svih lekcija najvažnija ona da mora po svaku cenu bude ve-se-la. Kako god dan da počne, dobro ili loše, uz doručak ili užinu, ja hipnotisano gledam taj genijalni isečak ponovo iz početka diveći se svakoj reči koja se izgovara u tom neverovatnom remek-delu Rajka Grlića i Dubravke Ugrešić. Čak i posle toliko godina, pardon, više decenija, kao i sve genijalne i večne stvari, svaka misao ili rečenica mogla bi da bude aktuealna i dan danas.

Pučina I.Tokin Ivan Tokin: Bez panike Sonic Youth Ispovesti uživaoca pop kulture: Sonic Youth i ja
Sonic Youth
U VAZDUHU · kolumna

Dok čitate ove redove, oko vas se dešava još jedan 28. jun, poznatiji pod kodnim imenom Vidovdan. Mnogo je, unutar naše javnosti, različitih značenja instalirano u taj dan. Tada se, recimo, desio onaj istorijski događaj koji će inspirisati Zdravka Šotru da snimi film koji je, samo zbog nesrećne nedavne pojave RTS-ovih „Nemanjića“, postao za mrvicu gledljiviji, uprkos svom patetičnom i opasnom nacionalističkom mudrovanju, kao i uprkos traktoru koji se u jednom kadru pojavljuje iza Žarka Lauševića.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa do daske Munje Nikad domaćica: Ludilo
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Kada ne znam šta da radim i kako da se rešim nedoumica iz glave, onda se besciljno šetam. Lutam tako ulicama, gubim se namerno, zavlačim se tamo gde nikada ne bih otišao. Na taj način imam utisak da se provetravam. U momenetima kada mislite da više ništa ne može da se reši iz ukrštenice, a ostalo je još puno praznih polja, međutim ne ide, ništa više ne znate da odgonetnete. Doduše, meni je baba uvek govorila, ne odustaj tako lako, ne gledaj odmah u rešenje pozadi, pomuči se. Malo odovud, malo odonud i ispuniće se. Ali, moram da priznam, uvek sam na kvarno gledao u rešenja, čim bi ona bar malo skrenula pogled. Šta ću, prečice su mi u prirodi.

Munje Nikad domaćica: Ludilo Burna tišina - Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Burna tišina
Munje
U VAZDUHU · kolumna

U vreme kada ozbiljni porodični ljudi završe subotnje razgibavanje po gradu, po kafama i kafićima, po pijaci, po tržnim centrima i skupe se na ručku za nekim okruglim ili četvrtastim stolom, mrzovoljni ili presrećni, tinejdžeri u cvatu, večito mlade tate, majke sa biserima i keceljama, posade se na stolice i uzdahnu, a zvuk kašike i kutlače postaje subotnja liturgija, krenula sam na autobusku stanicu. U haljini na tufne, golih ramena, vučem mali crni kofer, vruće mi je i neobično je tiho. Nekako sam zaboravila da je leto, da mi se pliva i odmara, u toj nesvesti me drži neka zbrka misli i žurbe. Pretičem ljude i primećujem im obrise, neke senke, boje i zapamtim samo sveštenika sa crnom kožnom dizajnerskom torbom, pitam se: Dozvoljava li religija Armani?

Burna tišina - Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Burna tišina Travnjak Ispovesti uživaoca pop kulture: Svetsko prvenstvo i ja
Burna tišina - Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Svakog jutra ulazim u isti broj voza, na istoj stanici. U proseku čekam tri minuta da prevoz dođe po mene i da iznova zakoračim u realnost. To je onaj momanat kada svi putnici sa platforme prelaze u novu dimenziju, vagon koji ih odvozi u pravcu bezgranične rutine koju obavljaju svakog dana. Za neke je to posao od devet do pet, za neke odlazak na fakultet, lokalnu cvećaru ili poseta frizeru, a za većinu njih, vraćanje iz noćnog provoda. Berlin zaista živi 24 sata i skoro da se ne prepoznaju smene dana i noći, jer ako bi vam odeća bila odrednica za to, ovde ne biste znali u kom delu dana se nalazite.

Travnjak Ispovesti uživaoca pop kulture: Svetsko prvenstvo i ja Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Enciklopedije
Travnjak
U VAZDUHU · kolumna

Sinoć, negde između osam i devet, zazvonio mi je telefon. Nepoznat broj. Pošteni ljudi se, naravno, posle 17h na telefon javljaju samo bliskim prijateljima i porodici, a kad vide da ih zove neko nepoznat samo se namršte, promrmljaju reč-dve o nevaspitanju ili teranju u tri lepe pizde materine, te spokojno nastave da se bave svojim hobijima, porodičnim životima, alkoholizmima ili već nečim četvrtim što ih veseli. Avaj, ja nisam pošten čovek – ja sam pisac i novinar. Svaki put kada vidim na displeju mobilnog telefona nepoznat broj, pomislim da mora da me zovu iz žirija neke književne nagrade, iz komisije za neku književnu stipendiju ili makar sa nekog medija koji iz samo sebi znanih razloga želi da me ugosti da prozborim koju pametnu o politici, ljubavi, književnosti i životu uopšte. Trudeći se da pred preostalim zrnima svog dostojanstva ne izgledam previše uzbuđeno, pritisnuo sam zelenu slušalicu.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Enciklopedije Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U strahu su velike oči
Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Čisteći stan i premeštajući nameštaj shvatila sam da mi je staklena polica sa knjigama pretovarena i da bi bilo dobro da one teže knjige premestim na drugu, drvenu. Ona će moći da istrpi debele, odnosno kako bi šaljivi rekli obimne knjige, one u tvrdom povezu. Stavila sam ih sve na tepih, sela dole i shvatila da neke od njih, zapravo većinu nisam otvorila godinama.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U strahu su velike oči Tokin Minus jedan Ivan Tokin: Minus jedan
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Čim otvorim oči, strah me je. Tako je verovatno i vama. Ne verujem da nam se nešto mnogo razlikuju životi. Doduše, neko se plaši za milione, a neko kako će da preživi do kraja meseca. Emocija je u suštini ista, samo što su nam drugačiji prioriteti. Međutim, količina energije koju insvestiramo i gubimo je zapravo jednaka. Vreme je postalo tako naporno, ne samo što se ne zna koje je godišnje doba, već što niko ne zna šta ga čeka sutra.

Tokin Minus jedan Ivan Tokin: Minus jedan Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Iznad zemlje