siti 4
U VAZDUHU · kolumna

Ponovo ću vam pričati o svojim snovima. I to ovog puta neće biti moje tumaranje čudnim nepoznatim, ili poznatim potopljenim gradovima, ili san koji se godinama ponavljao – da sam na trapezu i da moram da se pustim.

Pričaću vam o svom nedavnom snu, koji je učvrstio moje uverenje da su strašni snovi zauvek nestali iz mog života i da su ustupili mesto potpuno bizarnim.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U svom filmu Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Kasnim, iako to nije moj stil, ali nekada čovek ne može da predvidi koliko mu treba od tačke A do tačke B, pogotovu ako je u nepoznatom gradu. Doduše, prevoz u Berlinu radi besprekorno i teško da možete baš da se vadite na to, ukoliko niste stigli na vreme. Osim toga, računate da je subota veče i da su svi već popili bar dva alkoholna pića i da mogu samo da se obraduju kada vas ugledaju.

Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo Gistro priče Gistro priče: Čega se plašim?
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

U inostranstvu postoji neki miris koji me uvek podseća da nisam u svojoj zemlji. Ne mogu da objasnim odakle on potiče, jer ga pronalazim na različitim mestima. Nekad mislim da to „nešto“ dolazi od pragova u metrou, a nekad da je to prosto samo neki od intenzivnih začina indijske, sirijske ili azijske kuhinje. Međutim, mislim da je sve to izmešano i da se pretvorilo u samo jednu aromu, jedan vrtlog hemijskih jedinjenja, koji tako slobodno kruži vazduhom. Shvatio sam: to je miris tuđine. Miris koji ne postoji kod kuće. To je zadah koji ne poznajemm, miris koji postoji samo tu.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa ne razumem Devojka sa Autokomande Gistro priče: Devojka sa Autokomande
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Dosta dugo sam mislio da znam šta znači biti stranac, međutim prevario sam se. Činjenica da sam neretko menjao mesta boravka i selio se sa kraja na kraj zemlje, izgleda nije značila ništa, dok nisam kročio na teritoriju u kojoj ne razumem ništa – natpise na radnjama, dijaloge u gradskom prevozu, obaveštenja koja dolaze sa zvučnika. Osećaj je gotovo identičan onom kao kada zaboravite pin kod kreditne kartice, a novac vam je potreban istog trenutka, međutim ukoliko ne znate te četiri magične cifre, možete do sutra da stojite ispred ATM mašine.

Devojka sa Autokomande Gistro priče: Devojka sa Autokomande Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Sinegdoha
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Uvek sam mislio da je ona izreka „pazi šta želiš, možda da se i ostvari“ žešća budalaština. U stvari, nikada nisam dovoljno verovao da je moguće da ako nešto poželiš tek tako, da se onda to i zaista dogodi. Nisam se molio bogu, niti sam turao želje u teglu, samo sam ponekad maštao. Međutim, izgleda da može. Ne znam koliko se sećate opisa ispod moje fotografije, nastalog na početku ove rubrike koju čitate, ali pored osnovnih biografskih podataka pisalo je da autor još uvek živi u želji da zauvek ode odavde. Ne znam da li će biti zauvek, nikada ne reci nikad, ali došao je trenutak da odlazim iz ovog grada. Zaista. Za nekoliko dana, sedeću u avionu na sedištu do prozora, na letu koji ide u jednom pravcu. Bar za mene.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Taranto Kajgana Ivan Tokin: Vernik
Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Sanjala sam da idem ulicama grada, za koji sam u snu nekako znala da je Taranto, primorski italijanski grad, u kome nikada nisam bila, ali sam ga videla na slikama i čula u pričama onih koji su svoju nogu uvukli dublje u čizmu. Nije retko da sanjam gradove, utvrđenja, premeštam tornjeve i kupole sa jednog na drugo mesto. O tome bi psiholozi i tumači snova svakako mogli da kažu nešto.

Kajgana Ivan Tokin: Vernik Brica Gistro priče: Bricin sin
Kajgana
U VAZDUHU · kolumna

Ona ne jede ljuto, ali jede kajganu za doručak. Ja sam hteo omlet. Znači, iz dva puta. Ja s ljutim paprikama a ona bez, jer ona ne jede ljuto. Omlet je bio skoro taman kako treba. Kajgana je bila na pola puta između kajgane i omleta, ali ipak kajgana. Solili smo, jer volimo slano. Krenuli smo putem s malo začina, najviše tri, i kvalitetnim namirnicama. So je začin. Biber isto, i beli luk. Malo, ali svi rade za jedan ukus. Jedan jedini. Ostali moraju da igraju za njega i tu nema nikakve priče, ne zato što će on sutra isto tako igrati za nekoga od njih, nego jer tu nema nikakve priče.

Brica Gistro priče: Bricin sin Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: To je u prirodi
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Buljim u more, mirno je, na površini vode se pravi tepih od šljokica od sunčevih zraka. Nekada me je plašila tišina koja ostane za turističkom sezonom, kada turisti napuste grad i kada nestane miris roštilja, krema za sunčanje i krofni na plaži. Danas, dok ležim na hladnoj steni i gledam kako jedrilica lagano nestaje u horizontu, osećam kako mi upravo ta, nekada zastrašujuća gluvoća miluje nervni sistem. Pogled na luku i ogromne rezervoare za nafru vraćaju me u doba kada sam strepeo za sopstvenu budućnost, baš kao i danas što osećam ogroman strah od neizvesnosti.

Trafika Gistro priče: Devojka iz trafike Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Čoveče, odmori se
Trafika
U VAZDUHU · kolumna

Veče. Cvećara. Žurim na proslavu. Čekam tipa ispred. Kupuje gomilu cveća. Traži da stavi ovo, i ono, ne to, ali ono tamo može. I zelenu paprat. I naravno da uvije. I taman kada je cvećarka završila uvijanje, on spazi još jedan ljubičasti cvet, te je zamoli da sve otpakuje, te da doda i njega. Pizdeo sam. Tip mi se nimalo nije dopadao. U njegovom pogledu je bilo nešto zlo i delovao je kao neko ko pravi sranja. Takvi obično i daju velike pare na cveće. Šta sam ja bogu skrivio da baš ispred mene stane lik koji tripuje da će mu zbog kreativnosti u odabiru buketa ona oprostiti?

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Čoveče, odmori se Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnog sloma: Kućni red