Nešto se promenilo (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Nešto se ozbiljno promenilo u ovom gradu, ne znam šta, ali vazduh je drugačiji. Nisu to izduvni gasovi, to je nešto drugo. To nešto nema ime. To je nešto neuhvatljivo, u toj meri da je moguće dokazati i da ne postoji. Čim je neopipljivo, znači da ga nema, međutim svakog dana, čim čovek izađe na ulicu, to može da se oseti. Ako to ne osećate, mislim da niste živi, ubijeni ste u pojam ili vas baš briga.

Dorćolski tiranosaurusi (foto: Pixabay) SCHNELLFICKEHOSE: Dorćolski tiranosaurusi Bez poruke u boci (Slavko Krunić) Pouke iz prošlosti: Bez poruke u boci
Bez poruke u boci (Slavko Krunić)
U VAZDUHU · kolumna

Pre bezmalo stotinak godina, dakle pre nego što će biti otkrivane ekstrasolarne planete, Vinston Čerčil (1874-1965), britanski državnik i književnik, izražavao je u više navrata snažno uverenje da izvan planete Zemlje, negde u svemiru, postoje oblici života. Ukratko, da nismo sami. U autorskom tekstu iz 1939. godine koji je sačuvan i izložen u Nacionalnom Čerčilovom muzeju u Fultonu u Misuriju (SAD) „Da li smo sami u kosmosu?“, slavni Vini nabraja, poput prethodnika moderne astrobiologije, neophodne uslove da bi se na nekoj drugoj planeti začeo život.

Emocionalno nedostupan Draga Nadice: Emocionalno nedostupan muškarac Suvozač (Foto: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Suvozač
Emocionalno nedostupan
U VAZDUHU · kolumna

S prijateljima od srama ne mogu o ovome pričati, zato se nadam da će mi tvoj savjet pomoći. Odrasla sam žena, imam i poneko iskustvo s muškarcima, znam što želim, ili barem ono što ne želim i svejedno mi se događa ono što sam mislila da sam davno prevazišla. Prebolila, kao dječju bolest na koju bih sada trebala biti imuna. Slijedi najpredvidljivija priča na svijetu, unaprijed se izvinjavam.

Suvozač (Foto: Pinterest) Žena na ivici nervnog sloma: Suvozač Bicikl, foto: Staša Vukadinović Ja sam Staša: Bicikl
Suvozač (Foto: Pinterest)
U VAZDUHU · kolumna

Kada sam bila mala mnogo sam volela da se sa tatom vozim kolima po gradu. Bilo je to pre školskih obaveza, kada sam svakog dana mogla tati da pravim društvo gde god da ide. Kupovali smo Mikijev almanah, moje prve parčiće pice u životu, išli kod staklara, koji se, sećam se, zvao Oto, na spaljivanje bradavica na mojim šakama tečnim azotom, posle čega bih, pošto je to bilo neprijatno iskustvo dobijala slatkiše.

Bicikl, foto: Staša Vukadinović Ja sam Staša: Bicikl Foto Ivan Tokin pešački prelaz Ivan Tokin: 00:26
Foto Ivan Tokin pešački prelaz
U VAZDUHU · kolumna

Vraćao sam se kući s posla. Bilo je kasno. Prošla je ponoć. Ceo dan sam odlagao da uradim nešto, pa sam počeo kasno i završio kasno. Hodao sam sporo, lutao sam, išao sam najkraćim putem, ali sam ipak lutao. Na uglu Cvijićeve i Starine Novaka, stao sam ispred pešačkog prelaza, jer je bilo crveno. Na zeleno sam krenuo, prešao ulicu, a s druge strane stajala je jedna stara žena, s tri kese u levoj ruci, štapom u desnoj i jednom torbom ispred sebe, na pločniku.

Istinite laži (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Istina voli da laže Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju) Pouke iz prošlosti: Da li ste ikada sreli odrasle?
Istinite laži (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u kafiću, čekam prijatelje da se pojave i po običaju prisluškujem šta drugi pričaju, pretvarajući se da pregledam sadržaj mobilnog telefona. Dve devojke sede preko puta mog stola histerično puše i usplahireno jedna drugoj objašnjavaju šta se dogodilo. S vremena na vreme, obe zakolutaju očima, otresu pepeo sa cigarete i dodirunu ekran telefona, čisto da nešto ne propuste. Sve što pričaju je uobičajeno, problemi, krize, smeh i suze, sve dok jedna od njih nije vrisnula i onako za celu kafanu rekla: „Bolje da mi kaže istinu, nego što me laže!“

Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju) Pouke iz prošlosti: Da li ste ikada sreli odrasle? Pivo (Pinterest) Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Prvi gutljaj piva
Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju)
U VAZDUHU · kolumna

Istoričari filma i filmski kritičari tražiili su odgovarajuće tumačenje naziva filma „Amarkord“ (1974) italijanskog filmskog reditelja Federika Felinija. Neki su smatrali da ova reč prevedena sa romanjolskog dijalekta (a m’arcord,) znači – sećam se. Uostalom, tako je ovaj film i preveden na naš jezik. Drugi su pak verovali da je naziv smišljen s namerom da ujedini značanja dve reči od kojih je sazdano osećanje nostalgije: „amare“ (voleti) i „amaro“ (gorko, odnosno, tužno).

Pivo (Pinterest) Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Prvi gutljaj piva Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Tempirane bombe
Pivo (Pinterest) Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Pre nekoliko godina na poklon sam dobila knjigu pisca Filipa Delerma pod nazivom „Prvi gutljaj piva i ostala mala zadovoljstva“. Onaj ko mi je poklonio nije pogrešio, jer kao i autor pridajem važnost malim i naizgled trivijalnim detaljima. Saglasna sam sa francuskim piscem da je prvi gutljaj piva, svežeg i novog, iz velike i svečane krigle, pogotovo u toplom, letnjem danu jedan od boljih osećaja.

Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Tempirane bombe Šerpa (foto: Staša Vukadinović) Ja sam Staša: Nego, šta ćemo mi kuvati?
Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Stojim na semaforu, čekam da pređem ulicu i gledam u ljude preko puta. Jutro je, blurovano mi je ispred očiju, jer sam hronično neispavan još od početka godine. Kroz maglu ipak vidim njihova ljuta lica, stisnute zube i napetost u mišićima. Izgledaju mi poput nekontrolisanog talasa koji će da me poklopi dok stojim u plićaku plašeći se da uđem u more. A onda kada zeleno za pešake smeni crveno svetlo, jurnu naglo kao da će radno mesto ili obaveza da im pobegne.

Šerpa (foto: Staša Vukadinović) Ja sam Staša: Nego, šta ćemo mi kuvati? Samo velika gospoda (Ivan Tokin) Ivan Tokin: Samo velika gospoda
Slavko Krunić ulje na platnu
U VAZDUHU · kolumna

Danas u Rimu živi više od dva miliona i 800 hiljada građana. To je najnaseljeniji grad u Italiji. Demografski bum u Večnom gradu dogodio se između 1950. i 1960. godine, kada je, posle Drugog svetskog rata, narod iz svih delova zemlje počeo da se preseljava u prestonicu. Ništa neobično da žitelji manjih mesta hrle ka najvećem gradu, uvereni da je tu život najbolji.

Paradoks izbora (foto: Nadica Bauk) Draga Nadice: Paradoks izbora Roze pank srca (izvor: openculture.com) Žena na ivici nervnog sloma: Roze pank srca
Paradoks izbora (foto: Nadica Bauk)
U VAZDUHU · kolumna

Draga Nadice,
Prošao je još jedan Dan zaljubljenih, srećom, bez većih žrtava. Nikad nisam shvaćala u čemu je kvaka, zašto su svi kolektivno zabrijali na 14.2, i smatrala sam da je to samo još jedan Praznik Trošenja. Donedavno sam se rugala svim ljudima koji to uzimaju zaozbiljno i čak sam organizirala anti-valentinovske žurke, za sve svoje single prijatelje, rugali smo se ružama, bombonjerama i rezervacijama za dvoje i zalivali se kvalitetnim ginom i lošom muzikom. Ali, ove godine, po prvi puta više mi nije do toga.

Roze pank srca (izvor: openculture.com) Žena na ivici nervnog sloma: Roze pank srca Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović) Ja sam Staša: Ne s njim u kafanu
Roze pank srca (izvor: openculture.com)
U VAZDUHU · kolumna

Iako u svom društvu važim za osobu koja drži do svog izgleda i voli lepu garderobu, bilo je i situacija da na nekim mestima budem diskriminisana, jer nisam dovoljno glamurozna, jer baš u tom trenutku nemam savršene lokne ili torbu. To se dešavalo na poslu, na koji je trebalo da idem već oko devet ujutru, a s obzirom na to da mi je ustajanje jedna od najbolnijih aktivnosti u životu, navlačila bih na sebe farmerke i džemper i hitala na radno mesto na kome je bilo devojaka, koje su ambiciozno pristupale jutarnjem izgledu.

Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović) Ja sam Staša: Ne s njim u kafanu Vizantijska carica Zoja i likovi muževa Pouke iz prošlosti: Novi muž, novi portret