Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Nemam dilemu kada nekog treba da kontaktiram, a nije hitno- šaljem poruku u inboks ili mejl, znam da će taj neko videti kad vidi i odgovoriti kad bude hteo. I mirna sam, ne prekidam ničije umakanje hleba u sok koji su pustile punjene paprike, ničiji tok misli dok zuri u divlje zelenilo u bašti, kada se sve smiri i kada uzme telefon ili sedne za kompjuter videće da sam nešto pitala.

Tako radim kada nije hitno, ali kada jeste – tad ipak moram da pozovem. Kada je u redu da se zove?

polje Ivan Tokin: Jedva Knjige Gistro priče: Knjiga
polje
U VAZDUHU · kolumna

Devetsto devedeset šest, devetsto devedeset sedam, devetsto devedeset osam, devetsto devedeset devet. Četiri kratke suknje, osam nogu, četrdeset prstiju, trideset crvenih noktića, deset plavih. Dva para farmerki i četiri skočna zgloba.

Jedne naočare, svetlo smeđa kosa vezana u rep, metalna proteza preko gornjih zuba i tri prstena na desnoj šaci. Dva točka u pokretu, okreću se u smeru suprotnom od smera kretanja vozila. Vrisak s drugog sprata, kroz prozor, između dve krošnje, pravo u moje desno rame.

Knjige Gistro priče: Knjiga Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića Prozor u dvorište: Život je tužna misao koja se pleše
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanovića
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam koliko sam puta do sada čuo onu rečenicu: Bože, šta ti je život? I stvarno, bez obzira na sve ove bizarne okolnosti pod kojima živimo danas, u našoj zemlji, kakva god da je, život je magičan i tragičan, da ne kažem, život je čudo. Sva sreća pa se mozak trudi da zaboravi sve ono ružno, odvratno, potresno, uznemiravajuće, traumatično. Sve ono što nam se dešava dok pokušavamo da stvorimo uslove da budemo srećni i ispunjeni. Da nas ništa ne žulja u cipelema u kojima koračamo tempom koji nam prija.

Decu ne donose rode Gistro priče: Decu ne donose rode Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi
Decu ne donose rode
U VAZDUHU · kolumna

Živi u zgradi kod mojih matoraca na Medakoviću. Stariji je od mene desetak godina. Uvek se javlja na hodniku i pita za zdravlje. Jednom mi je ispred zgrade ispao ključ od kola, on ga je našao i zakačio poruku na ulazna vrata zgrade „ko je izgubio ključ sa ‘reno’ priveskom neka se javi u stan 12. Ja sam tu, pa sam tu“. Kada sam mu pozvonio, rekao je da je očekivao neku „muvu bez glave“, a onda uz osmeh dodao da se samo šali. Dok mi je davao ključ, u dnevnoj sobi se čuo džez. Delovao je iskreno, pomalo naivno i usamljeno. Nikada ga nisam video u društvu. Pomalo me podsećao na Danijela Džonstona. Istina, nije bio baš toliko na svoju ruku kao Danijel. Plašio sam se da neiskvareno i nevino biće poput njega u ovom izblaziranom svetu nikada neće pronaći srodnu dušu. Ali srećom, šta ja znam o ovom svetu….

Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Vreme koje se topi Gistro priče, Skoča Gistro priče: Zašto svi odlazimo u tri lepe?
Prozor u dvorište, foto:  Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u čekonici pred ukrcavanje na let. Noć, koja iz dana u dan, sve više skraćuje dan, uveliko je pala. U vazduhu se, pored teških parfema putnika, oseća dolazak jeseni i početak škole. Sinonim za melanholiju – prvi septembar – dan sve postaje teško i tromo, momenti kada znamo da je odzvonilo letnjim avanturama, golim ramenima i spavanju do kasno.

Gistro priče, Skoča Gistro priče: Zašto svi odlazimo u tri lepe? Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Rane
Gistro priče, Skoča
U VAZDUHU · kolumna

Živimo u svetu kome je politika postala PR. Umesto da rešavaju probleme ljudi, političari kao đaci prvaci recituju fraze za koje je neki marketinški stručnjak procenio da bi prijale najvećem broju ušiju. U pauzi između recitacija, završavaju privatne poslove koji će im (opet) biti primarno zanimanje kada prestanu da se bave politikom. Tako je svuda, od Kanade do Novog Zelanda.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Rane Pamtim samo sretne dane Prozor u dvorište: „Pamtim samo sretne dane“
Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Jedno od najbolnijih sećanja iz detinjstva je ono kada stojim u kadi, a mama mi slabim mlazom tušira kolena, kako bi odvojila hulahopke od rane, koju sam napravila padom na beton. I džaba što je mama bila izuzetno nežna, bolelo me je. I možda to nije bio samo običan bol, već strah od rupe u telu, od rane. Nekada nisam smela ni da ih gledam, tekla je krv, imala sam osećaj da će mi, kao u dečijoj pesmi izaći crevce kroz ranu, da mi odlazi sva snaga.

Pamtim samo sretne dane Prozor u dvorište: „Pamtim samo sretne dane“ Gistro priče, foto: Vladimir Skočajić Skoča Gistro priče: Gde su ti snovi, dječače?
Pamtim samo sretne dane
U VAZDUHU · kolumna

Često sam se selio i menjao gradove. Taman kada bih se navikao na jedan, morao bih da se prilagođavam nekom drugom gradu. U selidbama se toliko toga izgubi, zagubi, ostavi, međutim prednost odlaženja leži u tome da jako brzo naučite šta je najvrednije u vašoj celokupnoj imovini. Na kraju, kada sve sumirate, otvorite kutije u kojima uvek nešto nedostaje, ostaju vam sećanja, koja vam zapravo niko ne može ukrasti.

Gistro priče, foto: Vladimir Skočajić Skoča Gistro priče: Gde su ti snovi, dječače? Žena na ivici nervnog sloma: Prava haljina i prava ljubav Žena na ivici nervnog sloma: Prava haljina i prava ljubav
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Na neki perverzan način volim svadbe i sahrane. Ponekad mi se čini da su to jedini događaji kada su ljudi, uprkos osmišljenoj koreografiji i svim pokušajima da prikriju pravu sliku stvari, zapravo najiskreniji. U gotovo neprimetnom govoru tela, osmesima i suzama, zapravo izbija onaj pravi život. Čak ni tone šminke i želja da sve izgleda beskrajno bajkovito na Instagram profilima svih zvanica i gostiju, ne može da prikrije ono što se godinama taloži ispod tepiha.

Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Gistro priče: Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića Nikad nije ono što mislite Prozor u dvorište: Nikad nije ono što mislite
Zalazak sunca u ulici Gospodara Vučića
U VAZDUHU · kolumna

Ulica Gospodara Vučića se nalazi na Voždovcu, nedaleko od moje osnovne škole. U njoj je živela drugarica iz mog razreda koja se prezivala Vučić, koja je bila tiha i povučena i sa kojom nisam progovorio više od 12 reči tokom osam godina. Kroz tu ulicu sam prolazio kada sam išao na rođendan kod drugara koji je živeo u obližnjoj Debarskoj. Voleo sam te njegove rođendane jer je imao veliku kuću, ogromno dvorište i savršene sendviče sa šunkom i krastavcima.

Nikad nije ono što mislite Prozor u dvorište: Nikad nije ono što mislite Foto drveća Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Drvo
Nikad nije ono što mislite
U VAZDUHU · kolumna

Nikada nisam bio preterani ljubitelj vizuelne umetnosti. Doduše, često u galerijama i muzejima savremene umetnosti nisam ništa razumeo, a nije da nisam pokušavao da dam priliku umetničkim radovima da me zavedu. Međutim, savremena umetnost već duže vreme, rekao bih, pati od nekakve prostačke pretencioznosti, zbog koje najčešće ispašta krajnji potrošač, prosečni posmatrač, kao što sam i sâm.

Foto drveća Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Drvo cat-233367_960_720_cover Ivan Tokin: Rutina
Foto drveća Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Sedela sam u taksiju pre neki dan i nisam ni primetila kada me je vozač pitao kojim ćemo putem, morao je da ponovi, jer sam se zagledala u jedno čudesno drvo, koje je stajalo tik uz semafor, koji je trebalo da otkuca još čitava dva minuta. To je drvo bilo teško i razgranato, ali je njegovo lišće lelujalo i bio je to paradoksalan prizor, vetar je vladao krošnjom, šibao je, ali je drvo stajalo suvereno.

cat-233367_960_720_cover Ivan Tokin: Rutina Ikarbus IK-112N GSP Gistro priče: Plavuša iz dvadesetšestice
cat-233367_960_720_cover
U VAZDUHU · kolumna

Mačka je ležala na trotoaru, a žena je stajala iznad nje. Mačka je imala belu dlaku s nekoliko nepravilnih crnih tačaka različite veličine, bila je mokra i blatnjava. Žena je bila u kućnoj haljini, gumenim čizmama i držala se rukama za glavu. Mačka čije telo leži na betonu zvala se Tufnica a žena koja stoji iznad tela zove se Maja. Trenutak u kojem ih ugledamo je onaj u kome Maja ispusti krik, jer ona u tom trenutku ugleda Tufnicino beživotno telo.

Ikarbus IK-112N GSP Gistro priče: Plavuša iz dvadesetšestice Atelje 212 (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Borka