Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u malenoj pekari, jedem podgrejan kroasan „od juče“ i pijem jako lošu kafu iz kartonske čaše. Ponekad, moram da priznam, uživam da trpam smeće u sebe, jer mi bizarno prija upravo taj ukus. Kad god poželim da demonstrativno ustanem i potražim šefa smene kome bih mogao da održim monolog o tom bajatom parčetu peciva u stilu „kakav je to način“, pomislim koliko ljudi danas nema ni to da pojede i onda odustanem. Zaboga, neću umreti za toliko, a ipak mogu da utolim napad gladi. Dok se taj glutenski i nezdravi komad testa mrvi po mojoj odeći, dve devojčice rade face painting tiramisuom.

Ivan Tokin Ivan Tokin: E pa to Trafika1 Gistro priče: Čika Rade
Ivan Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Ove godine nisam čekao pismo od Deda Mraza. Znam kad stižu njegova pisma, pa sam mu pisao bar dve nedelje ranije. Stiglo mu je na vreme. Na vreme da mi odgovori. Ja sam mu napisao ovo:

Dragi Deda Mraze, dao si mi dovoljno. Srećan sam. Srećan sam kao sreća sama po sebi. Srećan sam kao kad si mi poklonio bicikl. Srećan sam kao kad mi nisi poklonio ništa.

Trafika1 Gistro priče: Čika Rade Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Puter na glavi
Trafika1
U VAZDUHU · kolumna

Osim što ga obožavam, nemam mnogo veze sa Polom Osterom. Istina, dajem sve od sebe da na najbolji mogući način pomeram i razmeštam reči i rečenice levo-desno, ali tu svaka sličnost prestaje. Međutim, mnogo volim film “Dim”, za koji je Oster pisao scenario.

Kada bih pravio listu najdražih filmova svih vremena, “Dim” sigurno ulaz u top 5. Posebno mi je drag Ogi Ren (kog tumači Harvi Kajtel). Pored toga što je Ogi skroz naskroz fenomenalan lik, mislim da ga volim i zbog toga što poznajem čika Radeta.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Puter na glavi Prozor u dvorište Prozor u dvorište: O međedima i ljudima
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ne znam kad je to počelo, ali ljudi me oduvek fasciniraju. Čudno je, skoro da me ništa ne uzbuđuje do te mere kao što to čine ljudi. Nije važno kakvi su, to me ne zanima, dobri ili loši, crni ili beli, sređeni ili odrpani, bitno je samo da su živa bića.

Ništa mi nije toliko napeto, ali bukvalno ništa, čak sa toliko divljenja ne gledam ni umetnička dela, zgrade u gradovima u kojima nisam bio, tek kupljena stvar koju sam dugo želeo ili pak film koji me je oborio s nogu.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: O međedima i ljudima Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Ne spavam kako treba skoro već tri dana i imam utisak da lagano počinjem da ludim. Nije ni čudo što je nespavanje jedna od osnovnih metoda mučenja po zatvorskim ćelijama. Sada mogu da shvatim da se sve lako prizna ukoliko ne sklopiš oči bar 48 sati.

Zapravo, nije da me nešto mori ili da imam nečistu savest, već samo taj bol u ruci, konstantno me seva, od ramena na dole, prema laktu. I tako, poput neke babe u banji, pokušavam na sve načine da pomognem sebi, međutim ništa – bol ne odlazi.

Jutro Skoča Gistro priče: Pokvareni autobus Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Čega ćemo da se sećamo?
Jutro Skoča
U VAZDUHU · kolumna

Ponedeljak, 7:40 ujutru. Hladno je i nema vetra. Stanica GSP-a je poprilično popunjena. Bake sa cegerima iz kojih vire drugi presavijeni cegeri, momci u kapuljačama zablenuti u mobilni, devojke sa zvezdicama na drečavo lakiranim noktima u onim čizmama čiji đon se krivi od nošenja, deca sa torbama Pepa Praseta, neobrijani i namršteni radnici pošte sa žutom štampom pod miškom, žene umornog lica sa masnim podočnjacima i ja sa rupom na đonu i slušalicama čiji džek stiskam prstom u džepu da bih održao kontakt, kako bih čuo muziku na oba uva.

Prozor u dvorište Prozor u dvorište: Čega ćemo da se sećamo? Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnom sloma: Na internetu ima sve
Prozor u dvorište
U VAZDUHU · kolumna

Gde god da odete, u Ameriku, Evropu, Australiju ili Tunguziju, svuda vlada ista boljka: nema dovoljno ljubavi. Usamljenost već uveliko nagriza pragove širom planete, kao vlaga podrume na Dorćolu. Retko da iko više flertuje, jer ima nešto važnije u telefonu.

Žena na ivici nervnog sloma Žena na ivici nervnom sloma: Na internetu ima sve Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ples novih osećanja
Žena na ivici nervnog sloma
U VAZDUHU · kolumna

Na internetu ima sve. Skoro sve. A ono što nema na internetu, to je posebno lepo i zanimljivo, to je karipski pevač iz tridesetih čudnog imena, o kome su hroničari tog vremena zaboravili nešto da napišu, to su neskirani portreti predratnih glumica, to su pesme, koje na iznenađenje nećete naći, da biste ih skinuli, to je život sam, iako se i on sve češće može doživeti i na internetu, u virtualnim šetnjama muzejima i botaničkim baštama.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ples novih osećanja Cirkus Gistro priče: Cirkus
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Uglavnom ne verujem kada ljudi kažu da su nostalgični, jer nikada nisam do kraja znao šta to znači. Možda je to zbog toga što nikad nisam imao zbog čega da budem setan, jer sam ranije samo želeo da mi se roditelji vrate živi iz rata. Nije mi nedostajalo ni obdanište, ni škola, ni park, bilo mi je potrebno samo da ponovo budemo na okupu i jedemo supu.

Cirkus Gistro priče: Cirkus Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Svetlo u tami
Cirkus
U VAZDUHU · kolumna

Kada smo mali volimo cirkuse. Čim čujemo onaj kombi kako prolazi pored zgrade i megafonom nas poziva na predstave u 19 i 21h, trčimo do dnevne sobe da molimo roditelje da nas vode. Te šarene šatre su tako lako izmamljivale naše osmehe pune mlečnih zuba. Kada nas ljubazna plavuša koja radi na blagajni pogladi po glavi, prožme nas zbunjujući ali blažen osećaj.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Svetlo u tami siti 4 Žena na ivici nervnog sloma: Vrela supa
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Volim da idem u bioskop, jer sam tamo siguran. Okej, možda ne baš sasvim, jer nikada se ne zna u kojoj se kanti za đubre nalazi eksploziv ili Molotovljev koktel na račun ISISa, međutim nema ništa lepše nego u hladnoj i mokroj noći završiti u mraku kino dvorane.

siti 4 Žena na ivici nervnog sloma: Vrela supa Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U svom filmu
siti 4
U VAZDUHU · kolumna

Ponovo ću vam pričati o svojim snovima. I to ovog puta neće biti moje tumaranje čudnim nepoznatim, ili poznatim potopljenim gradovima, ili san koji se godinama ponavljao – da sam na trapezu i da moram da se pustim.

Pričaću vam o svom nedavnom snu, koji je učvrstio moje uverenje da su strašni snovi zauvek nestali iz mog života i da su ustupili mesto potpuno bizarnim.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: U svom filmu Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Kasnim, iako to nije moj stil, ali nekada čovek ne može da predvidi koliko mu treba od tačke A do tačke B, pogotovu ako je u nepoznatom gradu. Doduše, prevoz u Berlinu radi besprekorno i teško da možete baš da se vadite na to, ukoliko niste stigli na vreme. Osim toga, računate da je subota veče i da su svi već popili bar dva alkoholna pića i da mogu samo da se obraduju kada vas ugledaju.

Ivan Tokin Ivan Tokin: Zamalo Gistro priče Gistro priče: Čega se plašim?
Ivan Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Sedela je na klupi na livadi. Sedela je na klupi na livadi pored šume. Sedela je na klupi na livadi pored šume dok joj je pauk hodao po prstima desne šake. Na prstima desne šake ona ima prstenje.

Gistro priče Gistro priče: Čega se plašim? Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Miris mog kraja
Gistro priče
U VAZDUHU · kolumna

Plašim se raka.
Plašim se da će mi se slepi miš ući kroz otvoren prozor.
Plašim se droga koje izazivaju halucinacije.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Miris mog kraja Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa ne razumem
Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

U inostranstvu postoji neki miris koji me uvek podseća da nisam u svojoj zemlji. Ne mogu da objasnim odakle on potiče, jer ga pronalazim na različitim mestima. Nekad mislim da to „nešto“ dolazi od pragova u metrou, a nekad da je to prosto samo neki od intenzivnih začina indijske, sirijske ili azijske kuhinje. Međutim, mislim da je sve to izmešano i da se pretvorilo u samo jednu aromu, jedan vrtlog hemijskih jedinjenja, koji tako slobodno kruži vazduhom. Shvatio sam: to je miris tuđine. Miris koji ne postoji kod kuće. To je zadah koji ne poznajemm, miris koji postoji samo tu.

Prozor u dvorište, foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa ne razumem Devojka sa Autokomande Gistro priče: Devojka sa Autokomande
UČITAJ JOŠ ČLANAKA

Vrh