Testenina sa morskim plodovima
U VAZDUHU · kolumna

Svašta sam spremao u životu, ali nikad ništa sa svežim tartufima. Ove godine se sve namestilo, kupio sam crne tartufe, tri komada, u Istri, prošlog vikenda, i doneo ih u papirnoj kesi u Beograd. Danas smo došli kući s posla, i znali smo – napraviću taljatele s tartufima.

Foto: Boston Herald Ispovesti uživaoca pop kulture: Morphine i ja Panetone Žena na ivici nervnog sloma: Pan(e)tone
Foto: Boston Herald
U VAZDUHU · kolumna

Silno je, barem tako kažu, Nila Janga pogodilo to što je Kurt Kobejn u svom oproštajnom pismu citirao baš stih iz jedne njegove pesme. Znate već tragični epilog jedne od najvećih rokenrol priča – petog aprila 1994. Kobejn je pucao sebi u glavu, a u pismu koje je ostavio, između ostalog, stajao je i Jangov stih u kome se veli da je „bolje izgoreti nego izbledeti“. Nil Jang je kasnije čak objavio album „Sleep with Angels“ posvećen stradalom distorziranom pesniku, ali to je neka sasvim druga priča. Ovde ćemo se zadržati na citiranom stihu koji precizno sažima jedan od ključnih arhetipa rokenrola – arhetip o prerano otišlom, „izgorelom“ geniju.

Panetone Žena na ivici nervnog sloma: Pan(e)tone Srce moje malo Prozor u dvorište: Srce moje malo
Panetone
U VAZDUHU · kolumna

Uvek se ismejem kada se setim koliko se divni pokojni Voki Kostić u svojoj emisiji nervirao što ljudi mešaju tatar, tartar i tarator. Nije mogao da veruje da ne znaju da je tatar-biftek, tartar sos, a tarator salata. Ali, svi mi nekada pomešamo termine. Meni je trebalo da naučim da je Pantone američka kompanija, koja je patentirala koloritni sistem, kojim se standardizuju boje, a da je panetone slatki italijanski hleb, nalik francuskom briošu.

Srce moje malo Prozor u dvorište: Srce moje malo Halid Bešlić Ispovesti uživaoca pop kulture: Halid Bešlić i ja
Srce moje malo
U VAZDUHU · kolumna

Možda nikada ne biste rekli, ali ako bih morao da budem baš onako iskren, ja sam lako zaljubljive prirode. Iako na prvi pogled mogu da delujem strogo, nedostupno i u očima drugih ledeno kao planinski izvor, realnost je sasvim drugačija. Poput stidljive devojčice na velikom odmoru koja stoji sa strane i gricka Smoki, u roku od nekoliko sekundi može da me pokosi samo jedan uzvraćeni pogled. Znam, mnogi bi rekli kako je to jedna divna osobina, međutim u ovim godinama kada bih trebao da razmotrim korišćenje antirida ili kupovine namunjene vespe, takva stanja mi sve teže padaju na srce.

Halid Bešlić Ispovesti uživaoca pop kulture: Halid Bešlić i ja Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Stara priča
Halid Bešlić
U VAZDUHU · kolumna

Ni na koji način ne obeležavam baš nijedan verski praznik. Istina, ribu jedem dosta često, ali ne tempiram da se to desi na Veliki petak. Ne slavim slavu. Ne farbam jaja, niti stavljam novčić u božićnu česnicu. Dobro, u Srbiji su neki pravoslavni praznici neradni dani, pa ih često provedem u krugu porodice ili prijatelja, ali se ni po čemu ti ručkovi i večere ne razlikuju od nekih drugih koje podelimo. Ne ostavljam ni fejsbuk statuse tipa „Bajram šerif mubarek olsun – svim prijateljicama i prijateljima muslimanske veroispovesti srećan praznik”.

Foto: Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Stara priča Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Sve je u tonu
Foto: Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Voz se kreće skroz polako, kao po jajima, jer rekonstruišu prugu. Dok slušam muziku, mogu na miru da gledam kroz prozor. U tom blagom kretanju, mile i promiču ogromna namrštena lica koja vas fiksiraju pogledom s bilborda pokraj puta. Čini mi se da marketing više nikome ne želi da proda sreću ili zadovoljstvo, danas je očigledno važno da se skupa jakna ili parfem predstavi kroz napaćeno telo i depresiju u očima. Ružnoća je na neki način ušla na velika vrata, pod izgovorom da je teror lepote dugo trajao, tako da sada živimo u mračnoj eri u kojoj uglavnom dominiraju agresija, kvazi individualizam i različistost koja se ogleda u tome da na kraju svi izgledaju isto.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Sve je u tonu Razglednica s letovanja Ispovesti uživaoca pop kulture: Letnji raspust i ja
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Ponekad mi se doslovno muti pred očima, ali i dalje dobro vidim. Doduše, vidim sve: i ono što treba i ono što ne treba, pa se posle pravim da nisam video. Često me plaši dokle seže moj pogled i uopšte ne znam kako je to moguće, ali eto, imam sposobnost da primetim sve. Od malena je tako, sedim i posmatram šta drugi rade. Ne učestvujem, već stojim sa strane i razmišljam zašto to rade. Tako je i danas kad sam malo veći, sa pićem u ruci, uvek gledam sa strane, da drugi moraju da me opomenu da sam preterao.

Razglednica s letovanja Ispovesti uživaoca pop kulture: Letnji raspust i ja 25A_0160 Prozor u dvorište: Ne daj Bože
Razglednica s letovanja
U VAZDUHU · kolumna

Doživljaj sa letnjeg raspusta. Malo koja fraza tako miriše na drugi ili treći septembar. Kroz prozore učionice probija se i dalje sasvim prijateljski nastrojeno sunce, a tebi je nekako detinje jasno da je kosmička ravnoteža u potpunosti narušena tim nametnutim sedenjem u školi dok učiteljica strpljivo objašnjava da treba da pišemo sastav baš na tu temu – doživljaj sa letnjeg raspusta. Užasno je čudna ta situacija u kojoj ti jedna represivna institucija poput škole nameće očekivanja da bi svako leto trebalo proživeti kao da si Haklberi Fin koji sa družinom iz Prokinog Gaja roni dvadeset hiljada milja pod morem. A, da budem pošten, možda su mi ta lektirska očekivanja bila mrska samo zato jer su bila dvadeset hiljada milja udaljena od stvarnosti.

25A_0160 Prozor u dvorište: Ne daj Bože Ćinkve Tere Žena na ivici nervnog sloma: Ništa posebno
25A_0160
U VAZDUHU · kolumna

Prvi put u životu ulazim u Bundes banku. Sve što znam o njoj je taj neustrašivi naziv za koji sam čuo još kada sam bio mali. Stalno se među odraslima provlačilo to ime, više ne znam ni zašto, a danas ja stojim ispred njenog ulaza. Razlog mog dolaska uopšte nije tako spektakularan, jer sam krenuo da rasitnim novac, iz nekog razloga velike novčanice su ovde poput belog luka za vampire. Iskren da budem, odnos prema novcu je u Nemačkoj dosta čudan. Imam neki blagi utisak da se svi plaše keša, kao da je bolje da niko nikada ne vidi pare koje troši, a sa druge strane kada negde izvadite karticu, zakolutaju očima.

Ćinkve Tere Žena na ivici nervnog sloma: Ništa posebno bob-dylan-2549292_960_720 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bob Dilanova električna gitara i ja
Ćinkve Tere
U VAZDUHU · kolumna

Ima ljudi kojima ništa nije dovoljno, koji će svemu naći manu. Pre nekoliko godina bila sam u Beču, i drugarica, koja je sa mnom putovala rekla je kako ne može da veruje kakva se fama diže oko austrijskih kobasica, jer to su samo kobasice, obične kobasice, bile one bele sa biberom, rozikaste ili tamne i pikantne. Nije joj bilo jasno zašto sam ja oduševljena, pa mi nije teško da pored svoje ljute, pojedem i njenu sa sirom.

bob-dylan-2549292_960_720 Ispovesti uživaoca pop kulture: Bob Dilanova električna gitara i ja 13A_0172 Prozor u dvorište: Istina ima teranje
bob-dylan-2549292_960_720
U VAZDUHU · kolumna

Na jučerašnji dan pre tačno pedeset i tri godine, Bob Dilan se sa svojim bendom popeo na binu Newport festivala i odatle su, po publici, ispalili kišu metaka iz automatskih puški.

13A_0172 Prozor u dvorište: Istina ima teranje 100024520034 Prozor u dvorište: Konji koji jure
13A_0172
U VAZDUHU · kolumna

Uvek sam voleo da slušam šta drugi ljudi govore. Nisam od onih koji mogu da začepe uši, budu prisutni, a da im uđe na jedno, a izađe na drugo uvo. Naprotiv, šta god se valja za stolom, ja pažljivo pratim, kao da je pitanje života i smrti. I uopšte nije važno kakva je vrsta razgovora, da li mi neko prosipa neke gluposti ili zaista nadahnuto i pametno govori, ja sve upijam. Kasnije, ako to neko hoće, mogu da ponovim u tančine, od tačke do tačke šta je ko rekao. Nekada sam to smatrao svojim talentom, posebnom vrstom moći, međutim danas me to jako umara, jer shvatam da sam u međuvremenu postao tarapeut amater. Onda tako, poput đubretara tuđih duša, lunjam gradom i na svoju ruku pokušavam da saniram tuđe probleme i začepim mesto odakle kulja kanalizacija frustracija.

100024520034 Prozor u dvorište: Konji koji jure Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Pritisak
100024520034
U VAZDUHU · kolumna

Napolju je trista stepeni i onako vlažno do koske, znate ono kada se neprekidno osećate lepljivo i prljavo. Sedim u frizerskom salonu i čekam svoj red. Dok mi jedan od momaka posvećeno pere kosu, žmurim i pokušavam da se nekako saberem. Kroz glavu mi prolazi baš svašta – od toga da ću živeti srećno do kraja života do nekih odvratnih slika da ležim na onkologiji i nema mi spasa. I tako, u ritmu agresivne muzike koja dopire sa zvučnika, salonom se šetaju neki uber cool ljudi, izgledaju krajnje nedodirljivo i kao da bog zna šta rade u svojim životima, otvaram oči i shvatam koliko uopšte više nemam potrebu da se takmičim. Niti da odmeravam snage sa drugima. Koliko me samo zanima da se ne pomeram s mesta. Onako, narodski rečeno, ravno mi je do Kosova. Neki bi rekli da ravnodušnost ne vuče na dobro, međutim, živimo u takvom vremenu da s lakoćom možete biti stavljeni pod opaku sumnju okoline samo ukoliko u jednom trenutku poželite da ne želite ama baš ništa.

Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Pritisak Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: No filter
Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Vest o smrti Entonija Bordejna zatekla me u bolnici, gde sam nekoliko sati ranije rodila sina. Sedela sam u trpezariji porodilišta i prebirala malo po telefonu, malo po neslanoj piletini i kuvanom krompiru, koji, verujem ne bi impresionirali jednog od najboljih kuvara današnjice. Valjalo bi tu dodati korijandera ili nekog pogano ljutog sosa.

Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: No filter Pučina I.Tokin Ivan Tokin: Bez panike
Jordan Cvetanović
U VAZDUHU · kolumna

Već nekoliko dana uzastopce gledam odlomak iz filma „U raljama života“, u kome Mira Furlan strasno jedne krem šnitu i objašnjava Štefici Cvek kako mora da promeni svoj stav u životu i kako je od svih lekcija najvažnija ona da mora po svaku cenu bude ve-se-la. Kako god dan da počne, dobro ili loše, uz doručak ili užinu, ja hipnotisano gledam taj genijalni isečak ponovo iz početka diveći se svakoj reči koja se izgovara u tom neverovatnom remek-delu Rajka Grlića i Dubravke Ugrešić. Čak i posle toliko godina, pardon, više decenija, kao i sve genijalne i večne stvari, svaka misao ili rečenica mogla bi da bude aktuealna i dan danas.

Pučina I.Tokin Ivan Tokin: Bez panike Sonic Youth Ispovesti uživaoca pop kulture: Sonic Youth i ja
Pučina I.Tokin
U VAZDUHU · kolumna

Danas pada kiša, u zalivu, a pučina plava spava.

Kapi kiše upadale su u more, nestajale su u njemu, jedna za drugom i istovremeno. Mnogo je bilo kapljica kiše. Neko je mogao da ih izbroji, neko s brzim mozgom, neko s odličnim vidom, neko koga bi to zanimalo. Ja nisam uspeo da ih izbrojim.

Sonic Youth Ispovesti uživaoca pop kulture: Sonic Youth i ja Jordan Cvetanović Prozor u dvorište: Ništa do daske
UČITAJ JOŠ ČLANAKA

Vrh