Istinite laži (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Sedim u kafiću, čekam prijatelje da se pojave i po običaju prisluškujem šta drugi pričaju, pretvarajući se da pregledam sadržaj mobilnog telefona. Dve devojke sede preko puta mog stola histerično puše i usplahireno jedna drugoj objašnjavaju šta se dogodilo. S vremena na vreme, obe zakolutaju očima, otresu pepeo sa cigarete i dodirunu ekran telefona, čisto da nešto ne propuste. Sve što pričaju je uobičajeno, problemi, krize, smeh i suze, sve dok jedna od njih nije vrisnula i onako za celu kafanu rekla: „Bolje da mi kaže istinu, nego što me laže!“

Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju) Pouke iz prošlosti: Da li ste ikada sreli odrasle? Pivo (Pinterest) Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Prvi gutljaj piva
Felinijev crtež za Amarkord  (vlasništvo Fondacije Federiko Felini u Riminiju)
U VAZDUHU · kolumna

Istoričari filma i filmski kritičari tražiili su odgovarajuće tumačenje naziva filma „Amarkord“ (1974) italijanskog filmskog reditelja Federika Felinija. Neki su smatrali da ova reč prevedena sa romanjolskog dijalekta (a m’arcord,) znači – sećam se. Uostalom, tako je ovaj film i preveden na naš jezik. Drugi su pak verovali da je naziv smišljen s namerom da ujedini značanja dve reči od kojih je sazdano osećanje nostalgije: „amare“ (voleti) i „amaro“ (gorko, odnosno, tužno).

Pivo (Pinterest) Ana Vučković Žena na ivici nervnog sloma: Prvi gutljaj piva Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Tempirane bombe
Pivo (Pinterest) Ana Vučković
U VAZDUHU · kolumna

Pre nekoliko godina na poklon sam dobila knjigu pisca Filipa Delerma pod nazivom „Prvi gutljaj piva i ostala mala zadovoljstva“. Onaj ko mi je poklonio nije pogrešio, jer kao i autor pridajem važnost malim i naizgled trivijalnim detaljima. Saglasna sam sa francuskim piscem da je prvi gutljaj piva, svežeg i novog, iz velike i svečane krigle, pogotovo u toplom, letnjem danu jedan od boljih osećaja.

Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Tempirane bombe Šerpa (foto: Staša Vukadinović) Ja sam Staša: Nego, šta ćemo mi kuvati?
Tempirane bombe (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Stojim na semaforu, čekam da pređem ulicu i gledam u ljude preko puta. Jutro je, blurovano mi je ispred očiju, jer sam hronično neispavan još od početka godine. Kroz maglu ipak vidim njihova ljuta lica, stisnute zube i napetost u mišićima. Izgledaju mi poput nekontrolisanog talasa koji će da me poklopi dok stojim u plićaku plašeći se da uđem u more. A onda kada zeleno za pešake smeni crveno svetlo, jurnu naglo kao da će radno mesto ili obaveza da im pobegne.

Šerpa (foto: Staša Vukadinović) Ja sam Staša: Nego, šta ćemo mi kuvati? Samo velika gospoda (Ivan Tokin) Ivan Tokin: Samo velika gospoda
Šerpa (foto: Staša Vukadinović)
U VAZDUHU · kolumna

– Dobar dan, izvolite?
– Dobar dan. Meni treba šerpa.
Pre nego što je uspela da pita: “Kakvu želite” stuštila sam se levo, ka polici na kojoj sam ih ugledala.

Samo velika gospoda (Ivan Tokin) Ivan Tokin: Samo velika gospoda Slavko Krunić ulje na platnu Pouke iz prošlosti: Šaptač
Samo velika gospoda (Ivan Tokin)
U VAZDUHU · kolumna

U mesari je gužva, stojimo nas šestoro u radnji. To je skoro najviše što može da stane u tu mesaru, kad nas ima bar troje s kolicima za pijacu. A sad nas ima. Bračni par s kolicima, starija gospođa s kolicima, devojka s kolicima, stariji čovek i ja. Stariji čovek me pita – Je l’ se danas plaća ovde?

Slavko Krunić ulje na platnu Pouke iz prošlosti: Šaptač Paradoks izbora (foto: Nadica Bauk) Draga Nadice: Paradoks izbora
Slavko Krunić ulje na platnu
U VAZDUHU · kolumna

Danas u Rimu živi više od dva miliona i 800 hiljada građana. To je najnaseljeniji grad u Italiji. Demografski bum u Večnom gradu dogodio se između 1950. i 1960. godine, kada je, posle Drugog svetskog rata, narod iz svih delova zemlje počeo da se preseljava u prestonicu. Ništa neobično da žitelji manjih mesta hrle ka najvećem gradu, uvereni da je tu život najbolji.

Paradoks izbora (foto: Nadica Bauk) Draga Nadice: Paradoks izbora Roze pank srca (izvor: openculture.com) Žena na ivici nervnog sloma: Roze pank srca
Paradoks izbora (foto: Nadica Bauk)
U VAZDUHU · kolumna

Draga Nadice,
Prošao je još jedan Dan zaljubljenih, srećom, bez većih žrtava. Nikad nisam shvaćala u čemu je kvaka, zašto su svi kolektivno zabrijali na 14.2, i smatrala sam da je to samo još jedan Praznik Trošenja. Donedavno sam se rugala svim ljudima koji to uzimaju zaozbiljno i čak sam organizirala anti-valentinovske žurke, za sve svoje single prijatelje, rugali smo se ružama, bombonjerama i rezervacijama za dvoje i zalivali se kvalitetnim ginom i lošom muzikom. Ali, ove godine, po prvi puta više mi nije do toga.

Roze pank srca (izvor: openculture.com) Žena na ivici nervnog sloma: Roze pank srca Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović) Ja sam Staša: Ne s njim u kafanu
Roze pank srca (izvor: openculture.com)
U VAZDUHU · kolumna

Iako u svom društvu važim za osobu koja drži do svog izgleda i voli lepu garderobu, bilo je i situacija da na nekim mestima budem diskriminisana, jer nisam dovoljno glamurozna, jer baš u tom trenutku nemam savršene lokne ili torbu. To se dešavalo na poslu, na koji je trebalo da idem već oko devet ujutru, a s obzirom na to da mi je ustajanje jedna od najbolnijih aktivnosti u životu, navlačila bih na sebe farmerke i džemper i hitala na radno mesto na kome je bilo devojaka, koje su ambiciozno pristupale jutarnjem izgledu.

Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović) Ja sam Staša: Ne s njim u kafanu Vizantijska carica Zoja i likovi muževa Pouke iz prošlosti: Novi muž, novi portret
Ja sam Staša (foto: S.Vukadinović)
U VAZDUHU · kolumna

– Jelena, ja bih da ti meni nešto obećaš!

– Šta?

– Obećaj da ovde nikada nećemo dovesti momke. Ko god oni bili. Kad kažem nikad, mislim stvarno nikad. Niti jednom, nula puta.

– Znam šta znači nikad. Hm. Može. A je l ima neki BAŠ razlog ili… ?

Vizantijska carica Zoja i likovi muževa Pouke iz prošlosti: Novi muž, novi portret Eutanazija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: I ljude ubijaju, zar ne?
Vizantijska carica Zoja i likovi muževa
U VAZDUHU · kolumna

Za stare Grke, razvod je predstavljao mogućnost da istupe iz nepodnošljivog braka. Neko vreme, to su mogli da učine i Rimljani. Zatim je hrišćanstvo sve promenilo. Brak je postao jedna od svetih tajni, dakle – neraskidiva veza između dvoje ljudi koji su se jedno drugom obećali i zakleli na vernost i zajedništvo.

Eutanazija (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: I ljude ubijaju, zar ne? Mjuzikl (foto: Singin' in the rain) Žena na ivici nervnog sloma: Kao u mjuziklu
Eutanazija (foto: Jordan Cvetanović)
U VAZDUHU · kolumna

Kada je na drugom kanalu televizije BBC prikazan dokumentarac Terry Pratchett-a „Choosing to die“, ako se sećate, to je izazvalo brojne debate o etici i moralnosti. Naime, ništa tu ne bi bilo čudno, da čuveni engleski pisac nije došao na ideju da po prvi put put u istoriji televizije prikaže film o asistiranom samoubistvu, odnosno eutanaziji.

Mjuzikl (foto: Singin' in the rain) Žena na ivici nervnog sloma: Kao u mjuziklu Solfeđo (foto: Old horror movies) SCHNELLFICKEHOSE: Solfeđo
Mjuzikl (foto: Singin' in the rain)
U VAZDUHU · kolumna

Bio je mamin rođendan, kao i sada kada ovo pišem. Napolju je padao sneg i bilo je idilično, ali to ne bi bilo dovoljno da zapamtim taj dan, jer bilo je rođendana i snegova koliko hoćeš. Baš te večeri na kanalu koji pušta samo stare filmove bio je „Pevajmo na kiši“ i, sećam se, niko osim mene zaista nije pratio film, ćaskalo se, lupkalo escajgom po tanjirićima, na kojima je bila torta sa nekoliko debelih slojeva različitih kremova.

Solfeđo (foto: Old horror movies) SCHNELLFICKEHOSE: Solfeđo Tokin foto Ivan Tokin: 18 stepeni
Solfeđo (foto: Old horror movies)
U VAZDUHU · kolumna

Sretnem ortakinju u gradu pre neki dan, “kako je, šta ima”, kao “ništa, posao, muž, ćerka, šest godina, krenula u muzičku”, i besna kao “zamisli, neće da ide na solfeđo, ne voli”. Ja reko “ne verujem, stvarno, neverovatno, bezobraznica nevaspitana” i predložim joj da malu odere od batina i da joj ukine crtani pred spavanje, pa da vidimo onda je l’ hoće il’ neće.

Tokin foto Ivan Tokin: 18 stepeni Slučaj bezimenog (foto: google images) Draga Nadice: Slučaj jednog bezimenog
Tokin foto
U VAZDUHU · kolumna

Neko je dobio pismo i čitao ga je s ekrana svog mobilnog telefona. U pismu se radilo o boravku jedne žene u jednom evropskom gradu. Stigla je, živa je i zdrava, toplo joj je, jer je tamo skoro cele godine toplo. Ona voli kad joj je toplo. Žuljale su je cipele, pa je morala da kupi patike. Obožava taj grad i to saopštava čitaocu, mada je svesna da on to vrlo dobro zna.

Slučaj bezimenog (foto: google images) Draga Nadice: Slučaj jednog bezimenog Lažna velika pijanistkinja (rad Slavka Krunića) Pouke iz prošlosti: Velika plagijatorka
Slučaj bezimenog (foto: google images)
U VAZDUHU · kolumna

Nikad ne znam kako da počnem. Život mi je bezveze. Eto. Dobrog sam zdravlja, izgledam OK, al imam osjećaj kao da trunem. Ili da mi život curi kroz prste. Da prolazi pored mene kao neki brzi vlak koji se ne zaustavlja na provincijskim stanicama, a ja ga spakiranih kufera gledam kako nestaje.

Lažna velika pijanistkinja (rad Slavka Krunića) Pouke iz prošlosti: Velika plagijatorka Prozor u dvorište (foto: Jordan Cvetanović) Prozor u dvorište: Koga čekate?
UČITAJ JOŠ ČLANAKA

Vrh