photo-1524995997946-a1c2e315a42f
KULTURA · knjige

U ovih deset godina bili smo u prilici da otkrijemo i repriziramo pregršt toga vrednog. Recimo, negde baš u ovom periodu i nas je zapljusnuo talas nordic noir pomamu – utvrdili smo da su neki (Nesbe, Lašon…) majstori pripovedanja misterija a da su neki i vrsne literate (Mankel, Arnaldur Indridason), dok su neki naprosto maestralni (poput uvek izvrsne Karen Fosum).

Na obližnjem polju naučili smo da se divimo i prefinjenosti, recimo, jednog Borisa Akunjina. Iz Rusije su nam stizale važne proze, kao što su dela Jerofejeva, Sladujeva, Vodolaskina, Aleksandra Čudakova, Peljevina, Prilepina, Ulicke, Dimitrija Bikova, te Dovlatova na uvek dobrodošao izdavačko-čitalački bis.

U prilici smo i da uživamo u savremenim anglosaksonskim pripovedačima (Alis Manro, Margaret Atvud, Džefri Judžinidis, Džonatan Franzen, Majkl Šejbon, Pol Oster, Meg Rozof, Dejvid Mičel). S druge strane, virili smo i preko puta u ono najzanimljivije od komšijske beletristike (Zoran Ferić, Robert Perišić, Ante Tomić, Ivana Bodrožić Simić, Kristijan Novak, Fahrudin Šelić, Rumena Bužarovska…).

I najkomercijalniji, kao i oni obazriviji među domaćim izdavačima okrenuli su se i vraćanju osvedočenih klasika u žižu čitalačkog interesovanja (Gogolj, Nabokov, Kortasar, Darel, Borhes, Filip K. Dik, Kami, Elijas Kaneti). Davana nam je šansa da postanemo koliko-toliko potkovani i kada je reč o hispano-književnosti (Roberto Bolanjo, Horhe Volpi, Havijer Serkas, Hesus Monkada, Santjago Ronkaljolo).

Otkrili smo i Paola Sorentina i Stivena Fraja kao vanserijske prozne pisce, a nemali broj čitalaca na prvi redak se strasno zaljubio u prozu Elene Ferante i Karla Uvea Knausgora. Iz Japana, tu su i oba Murakamija, kao i Joko Ogava.

A imalo se šta pohvaliti i među ovdašnjim autorima, naučili smo dva važna nova imena (Vladimir Tabašević i Srđan Srdić), ostajali smo verni Vladanu Matijeviću, Ljubici Arsić, Miomiru Peteroviću, Muharemu Bazdulju, a postajali svesni i značaja donekle stkrajnutih pera, poput Tatjane Janković i Kaje Vidić.

Džudi Kertin 1 Džudi Kertin u Beogradu: Autorka najbolje irske dečje knjige gost Kreativnog centra baner_sajamknjiga2018_1136x455_srp 63. Beogradski sajam knjiga O Dugmetu i sreci 3D Kreativni centar preporučuje: Roman „O dugmetu i sreći“ stephen-king Uz ovih 8 pravila naučite da pišete kao Stiven King · ·