"Perfetti Sconosciuti"
U VAZDUHU · urban flash

Poslednjih godina postoje neki pokušaji numeričkog prikazivanja učestalosti laganja. Tako neka istraživanja tvrde da tokom svakog dužeg razgovora izgovorimo bar tri laži, nekada se čovek prosečno u toku aktivnijeg dana susretne sa preko sto laži, a neki istraživači tvrde da sve to nije strašno i opasno sve dok ne počnemo da lažemo više od sedam puta dnevno.

Istina je da svi lažemo svakodnevno i tokom celog života, samo se razlikuju vrste laži i pitanje je koliko često i zbog čega lažemo. Stručnjaci kažu da ipak najčešće i najoriginalnije lažemo sebe. Međutim, i dalje nas više zabrinjava da li nas drugi ljudi lažu i da li možemo da imamo poverenje u druge ljude.

Mnogobrojni su razlozi zašto lažemo. Lažemo kada ne želimo da priznamo neku slabost ili neuspeh, kada imamo nisko samopouzdanje i kada želimo sebe da prikažemo u boljem svetlu. Lažemo kada se plašimo da će nas izgovorena istina udaljiti od osoba koje volimo i koje nam znače. Adolescenti lažu roditelje jer ih nervira preterana kontrola. Roditelji lažu decu jer ne žele da izgube njihovu naklonost ili da poljuljaju onu sliku koju žele da deca imaju o njima. Mlađi ljudi uče da lažu po modelu videvši od roditelja i starijih da laži funkcionišu. Zaposleni lažu pretpostavljene kada ovi imaju nerealna očekivanja, ali još češće lažu manipulanti koji žele prečicom da stignu do cilja.

Na poslednjem Festu je prikazan odličan italijanski film Potpuni stranci (Perfetti sconosciuti). Sedmoro prijatelja srednjih godina planira da provede prijatno veče uz hranu, vino i ćaskanje. Na početku večeri neko od njih je pomenuo poznanika koji se razvodi jer je njegova supruga pronašla poruke koje je razmenjivao s duplo mlađom ljubavnicom. Razgovor je krenuo u pravcu okrivljivanja tehnike, a ne preljube i postavilo se pitanje da li su pametni telefoni naše crne kutije. Domaćica večeri, koja je psihijatar po zanimanju, predlaže da tokom večere igraju jednu igu. Treba da odlože telefone na sto i da se javljaju na spikerfon kada ih neko pozove, a sve dobijene poruke ili mejlove treba neko drugi da pročita glasno. Kako odmiče veče i kako se smenjuju jela za trpezom, gledaoci saznaju šta ko krije i zbog čega.

Galerija laži je ogromna. Deca lažu roditelje, muževi kriju preljube, stari drugari iz detinjstva lažu jedni druge. Na kraju će isplivati i dobro čuvana tajna iz prošlosti koju nije otkrio mobilni telefon te večeri, već atmosfera raskrinkavanja laži.

Ako izuzmemo patološko laganje koje je vrsta mentalnog poremećaja, postavlja se pitanje zašto ljudi lažu one osobe do kojih im je naviše stalo i da li nakon otkrivene laži možemo da povratimo poverenje u osobu koja nas je slagala, da li je dobro da sve lažu budu otkrivene i ko je više na gubitku – osoba koja laže ili koju lažu. Poslednjih godina postoji sve veće interesovanje za tehnike koje koristi forenzička psihologija u otkrivanju laži. Ljudi su počeli sve više da se interesuju za tehnike otkrivanja laži, a ne za motive laganja, a češće motivi otkrivaju suštinu laganja.

Postoje dva pristupa u pokušaju detektovanja laži. Međutim, loša vest je da nijedan nije pouzdan. Paul Ekman je tvorac teorije o mikroekspresiji. Ljubitelji serije Lie to me znaju priču o facijalnoj ekspresiji emocija i kako doktor Cal Lightman uspešno razotkriva sve lažove posmatrajući izraz lica i držanje tela. Duhovita je epizoda u kojoj je na početku ubeđen da majka nestale devojčice nešto krije dok se nije dosetio da mama krije godine, jer od količine botoksa na njenom licu on nije u stanju da prepozna nijednu njenu emociju.

Drugi i noviji pristup u otkrivanju laži koriste pristalice kognitivne teorije, koji smatraju da se laži mogu otkriti tako što se ispitanicima povećavaju kognitivni zahtevi. Forenzički psiholozi od osumljičenih za neki zločin zahtevaju da spornu situaciju ispričaju obrnutim redosledom. S ovom teorijom je povezana činjenica da mozak aktivnije radi dok lažemo i da je opterećeniji. Jednostavnije rečeno – ljudi su prisiljeni da više razmišljaju dok lažu, nego kada govore istinu. Želja da mozak oslobodimo nepotrebnog razmišljanja bi bio jedan od dobrih motiva za izbegavanje laganja u svakodnevnom životu. Naravno, italijanski film ne bi smeo da bude poziv da voljene osobe uhodimo, već da svako od nas razmisli šta krije i zbog čega to krije.

miž Kako svet drugačije doživljava žene i muškarce Slovenski filmovi Kako bi izgledali poznati filmovi da su snimani u Istočnoj Evropi Parovi objašnjavaju šta je za njih prevara Parovi objašnjavaju šta je za njih prevara sex Navike koje mogu da pomognu da budete bolji u krevetu · · ·