trojni prikaz knjiga
KULTURA · knjige

Krenimo od povoda – u bujici najnovijih fenomena nedavno smo primetili onaj nazvan cundoku (tsundoku, na japanskom), koji se tiče pasije (ili bolje manije i ludosti) prikupljanja knjiga koje, po svoj prilici, nikada nećemo pročitati. Možda i za tu boljku ima leka – ovom prilikom vam predlažemo tri izvanredna romana, sva tri skorije pristigla u knjižarsku ponudu Srbije. Njihova ambicija će vas možda nagnati da čim pre pročitate i ono što ste ishitreno nabavili, kako, uostalom, red i zadrav razum ionako nalažu. Krećemo…

Olga Tokarčuk – Knjige Jakovljeve

Šta činiti kada već na gotovo samom početku knjige, na drugoj stranici teksta (od bezmalo ukupno 800 stranica istog) naletite na dve savršene rečenice, i to jednu pored druge? Preciznosti radi, te rečenice glase: „Magla je nepomična, dupke je ispunila čitavo dvorište, iza nje se naziru poznati oblici visoke kruške, zidića, i u nastavku – kola od pruća. To je običan oblak s neba koji je pao na zemlju i priljubio se uz nju svojim trbuhom.“ Dve pomenute rečenice krase prve stranice remek-dela od romana, Knjige Jakovljeve (u izvrsnom prevodu Milice Markić i u združenom izdanju Paideije i Službenog glasnika); autorka je Olga Tokarčuk, najznačajnije pero novije poljske književnosti i aktuelna dobitnica nagrade Buker.

Sve i da tu nema tako relevantne i referentne nagrade kao snažnog mamca, Knjige Jakovljeve, (malo je reći) razbarušena i višeznačna priča, nametnule bi se kao delo bez premca, jer Olga Tokarčuk u i slučaju ovog romana stiže na sam vrh, na kome se spajaju ambiocioznost u zamahu i pristupu, odvažnost, silna kompetencija i pripovedački dar od koga zbilja ume da zastane dah. Sam zaplet Knjiga Jakovljevih je zaista teško ukratko a razložno prepričati, ali recimo da je u središtu priče jedan nesvakidašnji junak, buntovnik tiše ali istrajnije fele, a sam roman daje povoda da bude posmatran i kao veličanstvena oda istinskom onovremenskom multikulturalizmu, upućenosti ljudi jedne na druge, bibliofiliji, te emancipatorskoj moći koju pobuna nužno nosi sa sobom, a što umorne i napaćene oči katkad ne uspevaju da vide.

Panos JoanidisKoazinos

Kiparska književnost kod nas poprilična je nepoznanica i za upućenije knjigofile, ali, srećom, i tu ima naznaka srećnog ishoda; nagoveštaj boljih dana na tom planu stiže u vidu prevoda romana Koazinos Panosa Joanidisa (prevod sa novogrčkog: Kiveli Georgiu, objavila kuća Karpos). Koazinos je autobiografski roman kojim Joanidis pripoveda o svom životu tokom kiparskih četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka. Koazinos pleni jednostavnošću, koja je ovde očigledno, ciljani krovni nadkoncept, kao i umešnoću, a istovremeno i toplinom kojom autor pred oči čitaoca izvodi brevijar specifičnih, raznorodnih i nadasve živopisnih i zanimljivih naravi.

Joanidis je majstor detalja, a njegov detaljistički hiperrealizam lako će moći da prija i ovdašnjim ljubiteljima i poštovateljima proze Elene Ferante i Knausgora. Osim toga, Joanidis se preporučuje delikatnim i promišljenim humorom, kojim osnažuje ovu svoju znalački idealizovanu sliku ako ne bolje, a ono barem smislenije prošlosti. Povrh svega, nepatvoreni i priči i njenim finesama potpuno saobrazan klasicizam bez daljnjeg, bez zadrške retko doseže ovako visoko u savremenoj svetskoj književnosti.

Kurcio Malaparte – Kaputt

Ovaj roman glasovitog autora nezaboravne Kože, Kurcija Malapartrea, iznikao je iz njegovog iskustva ratnog izveštača tokom Drugog svetskog rata. U slučaju Kaputta (prevela sa italijanskog Jugana Stojanović, objavila Laguna) sam Malaparte je insistirao da je reč o romanu, a ne u faktografiju uronjen ratni dnevnik. Malaparte je i tim svojim nastupima dodatno naglašavao vlastitu zagledanost (možda i opsesiju, ali ko mari o tim finesama, kada one vode ka ovako izvanrednom i specifičnom štivu, zar ne?) u nepresušnu i enigmatičnu moć ambivalentnosti kao srži ljudske prirode.

Malaparte je maštovit i sugestivan pripovedač, kome ni poniranje u najcrnji mrak ljudske duše (i/ili psihe) nije stran, baš kao što ne propušta priliku da veristički ustrojenu priču zaodene i osnaži plaštom vešte i sasvim prikladne stilizacije/estetizacije. Nekim čudom (a nošeno Malaparteovim pripovedačkim genijem na prvom mestu) sladostrašće u prikazu mraka već na polovini puta dovodi do upečatljivog antiratnog sentimenta, naravno, u ruhu vrhunske literature.

Knjige za raspust 820x461 Knjige za raspust Mladen Milosavljević(1) Predstavljanje romana „Kal juga“ Mladena Milosavljevića collage Fotografije obroka iz poznatih književnih dela Misija Muzej vizual 2 U susret otvaranju Narodnog muzeja u Beogradu krenite u Misiju: Muzej! · · ·