3u1 filmovi bioskop
KULTURA · film/TV

U bioskope su stigli novi filmovi proslavljenih reditelja Stivena Spilbera i Fransoa Ozona, kao i krimi komedija slabo poznatog Neša Edžertona. Pogledao sam ih, te sledi tekst u kome ću vam predstaviti vrline i mane ovih ostvarenja.

READY PLAYER ONE

„Avantura veća od života“, piše na posteru. I istina je. Ready Player One je film koji je Spilberg snimio kako bi zadivio mase, raskošna SF avantura u 3D tehnici, namenjena čitavoj porodici. Dva sata i dvadeset minuta brzo prolete u ovoj vanila distopiji, a film je zabavan i dinamičan baš kako treba, krcat vizuelnim efektima najnovije generacje.

Scenario je zasnovan na hit romanu Prvi igrač na potezu Ernesta Klajna (na srpskom ga, u prevodu Gorana Skrobonje, možete čitati u izdanju beogradske Lagune). Radnja je smeštena nekih 30-40 godina u budućnost, u osiromašeni sivi svet čiji stanovnici pronalaze utehu u VR okruženju. Ready Player One prati priču tinejdžera Vejda koji svoje dane provodi u virtuelnom svetu koji se, prikladno, zove OASIS. Naravno: zla korporacija želi da se dokopa virtuelnog sveta u kome veći deo svojih života provode Vejd i njegovi pajtaši, što dovodi do dvostrukog obračuna – virtuelnog i stvarnog.

U tehničkom pogledu, novi Spilbergov film je besprekoran. Ima u njemu dosta omaža, posebno 1980-im. U filmu se pojavljuju mnogi likovi iz sveta popularne kulture: Fredi Kruger, Čaki, King Kong… Omaži su brojni i svako malo na velikon ekranu primetite nekog poznatog. Vrhunac je misija u kojoj se junaci nađu usred Kjubrikovog Isijavanja, i to je i najuzbudljiviji deo ovog CGI tobogana. Sve je to upakovano tako da izgleda odlično, a bombardovanje čula je konstantno. Pristup poput ovog ume da prija, čemu ključno doprinosi scenario, koji u sebi sadrži nešto pitomo i suštinski dečje. Opet, iako dobar, ovaj film se ne može svrstati među Spilbergove najbolje. Zato na projekciju treba otići rasterećen, bez visokih očekivanja i prepustiti se. Spilberg nudi čist eskapizam, što može biti blagotvorno u ovim teškim vremenima.

DVOSTRUKI LJUBAVNIK (L’AMANT DOUBLE)

Vredni Fransoa Ozon. Svake godine – novi film. Pa još žanrovski veoma raznovrsno, bez specijalizacije. Dvostruki ljubavnik, inspirisan stvaralaštvom američke književnice Džojs Kerol Outs, na tragu je De Palme, Kronenberga i Linča. Doduše, ne toliko ekstreman kao filmovi trojice pomenutih, ali sa definitivnim naklonom telesnom hororu. Glavni glumci su veoma lepi i Ozon ih ne štedi: scena seksa ima u izobilju, veoma su efektne, mada pomalo mehaničke.

Ozonova muza Marin Vakt, koju je proslavio filmom Mlada i lepa, glumi Kloi, ranjivu mladu ženu koja se zaljubljuje u svog psihijatra (Džeremi Renije, još jedan provereni Ozonov saradnik). Kloi otkriva da njen ljubavnik vodi dvostruki život, nakon čega sledi kaleidoskopski košmar u kome se mešaju stvarnost, ludilo i fantazija. Ozon udara po tabuima. Zašto da ne? On to voli i tu sklonost ne krije. Kako film odmiče i kako se misterija raspliće, napetost popušta. Ne u potpunosti, ali dovoljno da se nazre rutina ispod uglađene površine. Opet, ovo je jedan lep perverzan film, sa raspoloženim glumcima i rediteljem u formi. Nije među Ozonovim najboljim, mada svakako jeste dobrodošao dodatak njegovoj impresivnoj filmografiji.

GRINGO

Mnogo volim da gledam Šarliz Teron. Oduvek je bilo tako. Još od Dva dana u Dolini (1996), pa do dana danšnjeg. Naročito volim kad joj daju sočnu ulogu, a ova u Gringu to jeste – Teronova glumi prvoklasnu kučku, ali uspeva da lik iznijansira kako ne bi postao karikatura. Ako u po nečemu pamtiti ovaj film, biće to po pojavljivanju ove lepe i talentovane glumice. Njena uloga nije glavna (u fokusu je lik koji tumači Dejvid Ojelovo), ali je ima dosta u filmu i svak put kada se pojavi ekran zasija – baš kako i treba. Elem, Šarliz na stranu, Gringo je jedan simpatičan post-tarantinovski film. Ništa revolucionarno, ali svakako pitko i gledljivo. Dejvid Ojelovo glumi Harolda Sojinku, dobrodušnog poslovnog čoveka koga izrabljuju šefovi (Doel Edžerton, Teron) i koji već dugo, dugo statira u vlastitom životu. To će se promeniti za vreme poslovnog puta u Meksiku, kada spadnu sve maske i kada Harold, „crni gringo“, bude uvučen u krvavo-komičnu ujdurmu koja obuhvata lažno kidnapovanje, pravo kidnapovanje, obračun narko bosa i policije

Film je režirao Neš Edžerton, godinu dana stariji brat Džoela Edžertona, koji je takođe ostvario upečatljivu ulogu. Kritika je u načelu prilično zlovoljno dočekala ovu krimi komediju, i mada ni ja nisam oboren s nogu, priznajem da da sam uživao u bioskopu. Da, gledali smo slične filmove ranije – i to bolje od Gringa, ali film i jeste najčešće ponavljanje obrazaca. Podela je veoma solidna, pa pored udarne trojke (Ojelovo-Teron-Edžerton), fine epizode imaju Amanda Sejfrid, Tendi Njutn, Šarlto Kolpi, Meloni Dijaz, Alan Rak, Jul Vaskez i Hari Tredevej. Na par minuta se pojavljuje, u svom filmskom debiju, Pariz Džekson, kćerka Majkla Džeksona, koja pokazuje obećavajući glumački talenat. Pogledati, samo bez velikih očekivanja.

Morgan Jones (Photo: Gene Page/AMC) Morgan James u 4. sezoni serije „Fear the Walking Dead“ Rampage Rampage: Novi film Dvejna Džonsona u bioskopima Crna mačka beli mačor Vratite ih u bioskope: 4 srpska filma koja slave 20. rođendan Future-World-movie-poster-cover Future World: James Franco je zvezda novog akcionog filma · · · ·