p05xjx5g
U VAZDUHU · svet

Postoje mesta koja su, iako mala ili nedovoljno istražena, promenila tok istorije na bolje i zadužila čovečanstvo svojim izumima. Pravi ljudi našli su se u pravo vreme na pravom mestu, a šta je onda usedilo, pročitajte u nastavku.

Kako je jedan nemački grad podelio svet

Ovaj nemački grad smatra se kolevkom Reformacije, a Martin Luter njenim pokretačem. Do raskola crkve došlo je 1517. godine, kada je Luter na vrata dvoranske crkve zakucao spis sa 95 teza i time uzdrmao temelje Evrope i živote svih nas, od jezika, preko umetnosti i muzike, do doživljaja slobode.

Na mestu nekadašnjih drvenih vrata na severnom ulazu u crkvu, koja su izgorela u požaru tokom Sedmogodišnjeg rata, danas se nalaze postojana bronzana vrata sa ugraviranim tezama na latinskom jeziku. Ali, reči su postojane i ne dovodi se u pitanje njihova verodostojnost.

Posledice događaja iz 16. veka zauvek su promenile tok istorije i vidljive su i danas.

Gradić koji je otvorio vrata zimskom turizmu

Među brojnim alpskim ski centrima izdvaja se Sent Moric, koji je spletom neobičnih okolnosti postao sinonim za zimovanje kakvo danas poznajemo.

Naime, koncept zimskog odmora se rodio ovde, u septembru, sada već davne 1864, a prste su umešali turisti iz Britanije. U njihovim redovima našli su se bogati trgovci i zemljoposednici. Ključni događaj odigrao se u hotelu Engadiner Kulm, čiji je domišljati vlasnik odlučio da baci karte na sto i ponudi svojim gostima zanimljiv predlog. U Londonu ih je čekala maglovita i sumorna zima, a zašto onda ne bi pružili šansu Švajcarskoj da ih iznenadi i okupa suncem čak i u hladnim mesecima? Kao glavni adut naveo je prijatnu klimu i vedro nebo i time ih namamio. Ako se pokaže da je lagao, obećao je da će im platiti put i smeštaj tokom boravka. To je bila ponuda koja se ne odbija.

I tako je nakon uspešne opklade, Sent Moric od skromnog mesta za planinarenje i šetnju u letnjim mesecima, postao mesto prepoznatljivo po „šampanjskoj” klimi i divnoj, snežnoj i sunčanoj zimi. A Britanci i turisti iz drugih zemalja pohrlili su da se uvere u to.

Mesto odakle je potekla bežična komunikacija

Glavni akter ove priče je Italijan Guljelmo Makroni koji je uspešno izveo prenos radio-signala preko Atlantskog okeana. Već kao mali zanimao se za nauku, posebno za kruženje elektromagnetnih talasa kroz vazduh. Kako njegova rana otkrića nisu naišla na odjek u Italiji, preselio se u Englesku, gde je sa timom pomoćnika otpočeo eksperiment.

Ideja je bila da se pronađe idealna lokacija na istočnoj američkoj obali odakle bi, pomoću zmajeva i antena, pokušao da pošalje radio signal ka tri i po kilometra udaljenoj Engleskoj. Nakon mukotrpne pretrage terena i raznih vremenskih nepogoda, odlučio se za Signal Hill, koje je ušuškano i pošteđeno od naleta oluja. Prošle su nedelje dok konačno nije uspostavljena veza sa timom u Kornvolu, u Engleskoj. Naučnici su pokušavali nekoliko dana, uvek u isto vreme, da pošalju tri tačke, koje u Morzeovoj azbuci označavaju slovo „s”. Na drugoj obali Makroni je usled loših vremenskih uslova jedva zadržavao antenu uspravno, ali se svaki dan nadao i osluškivao.

Na posletku, 12. decembra 1901, uređaj se oglasio, tačka, tačka, tačka. Makroni se tim uspešno izvedenim poduhvatom proslavio, obogatio i osvojio Nobelovu nagradu za fiziku 1909. godine. Signal Hill danas je lokalitet od istorijskog značaja. Pravo mesto za selfie, rekli bismo.

Gradić koji je zakotrljao točak istorije

Iako je Roubling gotovo nevidljiv na turističkoj mapi Amerike, izumi koji su odatle potekli utkani su u neke od najlepših građevina sveta. Naime, neki od najčuvenijih prevoznih sredstava i mehanizama svoje postojanje duguju upravo ovom mestu. Brojni turisti uživaju u pogledu koji se pruža sa Ajfelovog tornja, ili u vožnji žičarom na obali jezera Taho u Kaliforniji, neznajući da su njihovi sastavni delovi konstruisani u ovom malom, samoodrživom gradu.

Prošlo je manje od jednog veka kada se Roublingom orila dečja graja, dok su njihovi očevi marljivo topili i oblikovali čelik u obližnjim fabrikama. Nedugo zatim, tokom 40-tih, na njihovo mesto došle su žene nakon što su brojni muškarci stradali u ratu.

Uslovi rada su bili povoljni, a među radnicima je vladala kolegijalnost i porodični duh. To je omogućilo da proizvodnja neometano teče i da se postižu sjajni rezultati u proizvodnji i izvozu. Tako je bilo sve do kraja rata kada su se potrebe za čelikom znatno smanjile, te je obim posla lagano opadao.

Kao svedočanstvo o Roublingu 20. veka, 2009. na mestu nekadašnje čeličane otvoren je muzej. Među brojnim eksponatima nalaze se kablovi korišćeni za izgradnju čuvenih mostova kao što su Golden Gate i Brooklyn Bridge, kao i delovi sportskih automobila.

Roubling je brižljivo čuvao svoje meštane, dok su se oni pobrinuli za ostatak sveta.

GettyImages-804917648 Švajcarska novčanica najlepša na svetu Drvo Dinosa Crna Gora: Zašto iz ovog drveta teče voda? I-Walked-On-Frozen-Baikal-The-Deepest-And-Oldest-Lake-On-Earth-To-Cover Nestvarna lepota zaleđenog Bajkalskog jezera 21173160-34351210-011-0-1521616055-1521616060-1500-1-1521616060-650-e1bd7ef2cc-1522150610 Brojke ne lažu: 10 činjenica koje će vas iznenaditi · · · · ·