4 u 1 bioskop
KULTURA · film/TV

Naravno da i dalje pratimo bioskopski repertoar, preporučujemo i kudimo ponudu kako bismo vam olakšali odluku: Šta gledati? Danas su na meti dva horora: američki „Tiho mesto“ i ruski „Nevesta“, komedija „Gaša šeprtlja“ i akcioni spektakl „Rampage“. Pročitajte kako su se pokazali…

Tiho mesto (A Quiet Place)

Krasno, dame i gospodo! I istinski jezivo. Odavno jedan film nije izazvao ovako jednodušno oduševljenje. Uspeh je utoliko veći zato što Tiho mesto pripada hororu, žanru koji je po pravilu dočekivan na nož od strane kritičara. U čemu je tajna uspeha? U jednostavnosti koncepta i kvalitetu izvedbe. Džon Krasinski, ovde u ulozi glavnog glumca, reditelja i koscenariste, veoma efektno koristi premisu o svetu koji su zaposela slepa čudovišta koja munjevito reaguju na svaki zvuk jači od šapata i nemilosrdno proždiru svoje žrtve. Postapokaliptični koncept sveden je na kamernu priču o roditeljima i njihovoj deci: ta porodična drama odlično fercera, likovi su izbrušeni i uverljivi, te je samim tim užas efektniji. Emili Blant je izvanredna, u do sada najupečatljivijoj ulozi u bogatoj karijeti, a hvale je vredan i nastup Džona Krasinskog koji još jedom opravdava svoje prezime. Blant i Krasinski su sjajan glumački tandem koji svoj odnos u privatnom životu uspešno transcenduje na veliko platno. Tiho mesto je film u kome je zvuk i njegovo odsustvo glavni okidač strave, a taj aspekt je majstorski sproveden i razrađen. Krasinskom nisu potrebne kofe krvi da bi izazvao stravu. Dovoljno je da se junakinja ubode na ekser pa da poskočite na sedištu. Tiho mesto OBAVEZNO pogledajte u bioskopu. Pun ugođaj je moguć samo u bioskopskoj sali, uz sve prednosti dobrog ozvučenja. Zadovoljstvo mi je da napišem: film godine je horor.

Nevesta (Невеста)

Ruski horor? Zašto da ne? Doduše, imajte u vidu da je u pitanju relativno skromna produkcija, koja po dometu i određenim nezgrapoznima podseća na poznije filmove italijanskog žanrovskog talasa, na primer na Fulčijeve ili Lencijeve natprirodne horore iz druge polovine 1980-tih. Ima tu i uticaja japanskog horora dvehiljaditih, kao i ruskog folklora. Priča nije najlogičnija, mada ne treba biti cepidlaka. Ipak je ovo B horor, pa još ruski. Ne treba očekivati klasik. U poređenju, na primer, sa ruskim hororom Vij od pre nekoliko godine, Nevesta je vidno manje ambiciozna. Opet, sve u svemu, korektnija je nego što sam očekivao (a nisam očekivao mnogo). Glavni lik je mlada, naivna i kao lutka lepa Nastja, studentkinja koja sa muškarcem u koga je zaljubljena do ušiju, Ivanom, odlazi u posetu njegovoj porodici. Naravno, stara porodična kuća u zabiti krije strašnu tajnu… Nastja će se tako naći na meti zlih sila koje žele da po svaku cenu zaposednu njeno lepo mlado telo. Ređaju se manje-više očekivane scene, većih iznenađenja nema – a to važi i za završnicu koja donosi najavu mogućeg nastavka. Ako ste u rusofilskom zanosu i žanrovski kompletista, pogledajte ovaj film. Ako niste… U aktuelnoj bioskopskoj ponudi definitivno ima boljih filmova strave i užasa.

Gaša šeprtlja (Gaston Lagaffe)

Strip junak Gaša u igranom filmu… Zvuči kao recept za sigurnu katastrofu. Kako karikaturne likove i njihove ujdurme koje se protive zakonima fizike pretočiti u realistično okruženje? Teško. I pod tim teretom reiditelj Pjer-Fransoa Martin-Laval i njegov Gaša šeprtlja posrću. Serijal Andrea Frankena je u svetskim okvirima prvi put predstavljen publici 1957. godine, a u Srbiji i Jugoslaviji izlazi od 1965. u brojnim izdanjima, a najpopularniji je u prevodima Đorđa Dimitrijevića. Francusko-belgijski film po ovom voljenom i dugovečnom stripu, popularnom već decenijama i na ovim prostorima, nudi šarenilo i dinamičan narativ. Meni nije bio previše smešan, ali ne mogu da kažem da mi je bio dosadan. Možda samo malo. Glumačka podela je valjana (uloge tumače Teo Fernandez, Pjer-Fransoe Martin-Lavala, Arno Dikre), koliko je to bilo moguće u datim okolnostima, a fino se uklopila i modernizacija predloška. Domet je polovičan, pa recepcija filma dosta zavisi i od toga da li poznajete i volite strip po kome je rađen. Gledljivo.

Rampage

Let’s Rock! Da li vam se gleda film nadahnut video igrom iz 1980-ih? Film u kome se Dvejn Džonson bori protiv gigantskog letećeg vuka i još većeg mutiranog krokodila? Meni se gledao i nisam zažalio. Da, Rempage je potpuna budalaština, ali veoma zabavna budalaština. Kritičari su sasekli scenario. Koji, bre, scenario? Ovaj film kao da je pisao neki jedanaestogodišnjak i to je, paradoksalno, njegov veliki adut. Rempage je jadan od onih akcijaša sa primesama horora koji se gleda u bioskopu, sa 3D naočarima i XXL koficom kokica, sa što većim i bučnijim društvom. Znači, zavalite se i posmatrajte kako ogromna čudovišta uništavaju sve pred sobom na putu ka Čikagu, dok lik koga tumači Dvejn Džonson pokušava da pronađe način kako bi poništio efekat genetskog inženjeringa i spasao svog drugara – nekada druželjubivog a sada pobesnelog i sve većeg albino majmuna Džordža. Umetnička vrednost je u filmu poput ovog najmanje važna. Oskari ovde nisu bili cilj, osim možda oni u tehničkim kategorijama. Glavni glumac i specijalni efekti su prvoklasni, za epizodiste su odabrani sjajni glumci i glumice, akcija ne prestaje… To komercijalnoj smeši poput ove daje potrebnu eksplozivnost i čini je prvoklasnim bioskopskim događajem. Nema tu dubine i višeslojnosti, a i ne treba da bude. Rempage ima samo jedan cilj – da zabavi. Znam da ću već za nekoliko dana zaboraviti ovaj film. Opet, dok sam ga gledao – uživao sam. Šarenilo mi je bilo potrebno da se na dva sata izmestim iz sivila svakodnevnice. A uz to sam pogledao i trejler za sledeći Džonsonov film, akcijaš Neboder. Gledaće se i to. Ako nas pre toga ne zbriše najavljeni Treći svetski rat. Živi bili…

2ed52f1a66f9e8148ea57adc9aea94a1 Piknik na Henging Roku: Trejler za novu ekranizaciju poznatog romana Paklena pomorandža 10 najboljih uvodnih filmskih scena Poslednja želja Koja je poslednja želja Brusa Vilisa? Cvrle, Nikad ne letiš sam „Cvrle, nikad ne letiš sam“ od sutra u bioskopima · · · ·