cover
KULTURA · strip

AAHHJAAKKK! Ukoliko vam je ovaj uzvik poznat, onda ste se već susreli s avanturama Patrika Vajldinga. Ne znate ko je u pitanju? Možda će vam se lampica upaliti ako kažemo da je u pitanju Zagor, ili Zagor-Te-Nej, što po autorima na jeziku Algonkin Indijanaca znači „Duh sa sekirom“. Čitaoci u Srbiji, tačnije tadašnjoj Jugoslaviji, prvi susret sa Zagorom imali su još pre 50 godina, što ga čini jednim od stripskih junaka s kojima se najduže družimo na ovim prostorima.

Zagorova epopeja započeta je 1961. godine u Italiji, kada su njegovi očevi Serđo Boneli i Galijeno Feri postali dobri prijatelji i došli na ideju da stvore zajednički strip. Novi junak trebalo je da se zove Ajaks po uzoru na grčko ime Ajanta, velikog heroja iz Trojanskog rata, međutim, od toga se odustalo kad su saznali da postoji istoimeni deterdžent. Iako ime Zagor nema baš poreklo u dijalektu Algonkina, već je kovanica nastala od imena jednog junaka italijanskog nemog filma (Za-La-Mort) i drugog junaka stripa (Flaš Gordon), moramo priznati da je njegova upečatljivost i prepoznatljivost sačuvana i danas.

Besmrtni duh i zaštitnik

Zagor je nastao kao amalgam tada već poznatih stripskih junaka Tarzana, Fantoma i Supermena. Divljina je okruženje po kome se kreće, na sebi ima prepoznatljiv kostim i pripadnici lokalnih plemena smatraju ga besmrtnim duhom i zaštitnikom. Sve te karakteristike iskombinovane su i otelovljene u liku neustrašivog ljudskog diva nadljudske snage i volje.

Možemo ga posmatrati kao italijanskog superheroja koji je nakon tragičnog doživljaja osetio neukrotivu želju za osvetom, a potom se zakleo da će večno služiti pravdi i štititi bespomoćne. U pitanju je smrt roditelja, koje je uspeo da osveti, ali je slep od želje za krvlju i odmazdom izgubio i novog staratelja i drugog oca. Tada, u vidu vizije, Zagoru se javlja Manitu, duh zaštitnik Algonkina i on odlučuje da se posveti borbi za pravdu. Oblači majicu sa crnom siluetom orla u žutom krugu i postaje mistična figura koja bdi nad Darkvudom u potrazi za nepravdom koju treba ispraviti.

Uzor mnogim generacijama

Prvo Zagorovo pojavljivanje na kioscima bilo je u julu 1961. godine u Italiji, u danas neuobičajenom formatu tzv. „kaiš“ stripova. Serijal nije bio toliko popularan u početku, međutim, to se promenilo posle nekoliko godina, a 1965. promenjen je format u prepoznatljive Boneli dimenzije, s reizdanjem od prvog broja. Premijeru u Jugoslaviji Zagor je doživeo 1968. godine u čuvenoj ediciji Zlatna Serija, pod nešto drugačijim formatom. U pitanju je legendardni 13. broj ove edicije, pod nazivom Nasilje u Darkvudu (originalni naziv epizode bio je Rat). To je danas jedan od najtraženijih pojedinačnih brojeva stripa među kolekcionarima na Balkanu, koji na aukcijama, u zavisnosti od očuvanosti, dostiže i vrtoglavu cenu od 800 €.

Uprkos tome što su neke epizode bile skraćivane za nekoliko strana, neobjašnjivo cenzurisane i što hronologija nije odgovarala italijanskoj, Zagor je brzo stekao veliku popularnost kod naših čitalaca. Dnevnik ga neko vreme izdaje paralelno u Zlatnoj Seriji i Lunovom Magnus Stripu, potom samo u LMS od 1971. do 1975, a onda se vraća u ZS sve do ukidanje ove edicije 1992. godine.

Mnoge generacije odrastale su na Zagoru po njegovom pojavljivanju na Balkanu, jer on nije bio nešto što je decu i mlade ostavljalo zarobljene u kućama, bez želje za igranjem napolju. Naprotiv, sam duh stripa je takav da ohrabruje sve da vole prirodu i istražuju je, da posvete pažnju svetu oko sebe i da je za sve to potrebna zavidna fizička sprema. Takođe, učio je čitaoce o raznolikosti i važnosti poštovanja drugih kultura, kako da ne dozvole veštačkim podelama da dovedu do nepotrebnih sukoba. Ironično je što je prvo prekidanje edicije usledilo baš usled rata u bivšoj Jugoslaviji.

Pokušaj obnove Zagorove edicije usledio je neuspešno od Beogradske Press Agencije, potom je malo ozbiljnije tome pristupio Horus, ali takođe kratkotrajno. Bili su tu još i pokušaji izdavačkih kuća Vanini i Abaton, ali pravi uspeh dogodio se tek u februaru 2008, kad je na scenu stupio Veseli Četvrtak. Ova kuća proslavila je deset godina postojanja, tokom kojih je na kioske širom Srbije vratila Bonelijeve heroje, među njima i Zagora. On se pojavljuje u nekoliko njihovih edicija, koje su veoma popularne među čitaocima, i onima koji su nekad odrastali na avanturama ovog junaka i onima koji ga tek upoznaju.

U međuvremenu, ostali smo i bez Bonelija i bez Ferija, ali Zagor je i dalje u naponu snage, uprkos svojim godinama. Nadamo se da ćemo se još dugo družiti s njim i njegovim saborcem Čikom, i da će i neke novije generacije naučiti vredne lekcije od zaštitnika Darkvuda.

collage Ono kad jogu izvodi početnik Ona se budi1 Izložba stripa „Ona se budi“ u Francuskom institutu collage Svi parovi teže ovakvom životu collage Ilustracije koje govore ono o čemu ćutimo ·