osmeh
PULS GRADA · zdravlje

Svako želi da bude srećan. Knjige samopomoći prepune su saveta o tome kako da zaustavite brige, povećate sreću, odagnate negativne misli. Šefovi žele da vide nasmejanu i entuzijastičnu osobu na radnom mestu. Jedini pravi odgovor na pitanje „Kako si?“ mora biti „Super!“.

Ali, danski psiholog Brinkmann, kaže da sreća nije adekvatan odgovor na mnogo životnih situacija. Što je još gore, stalno stremljenje ka sreći nas čini emotivno zakržljalima.

Verujem da naše emocije treba da oslikavaju naš svet. Kada se desi nešto loše, trebalo bi da bude dozvoljeno da imamo negativne misli i osećanja, jer tako razumevamo svet“, navodi Brinkmann. I dodaje: „Život je divan, ali s vremena na vreme on je i tagičan. Ljudi umiru u našim životima, dešavaju se loše stvari. Nema ničeg lošeg u ljudima koji su prirodno optimisti ili koji uživaju u knjigama samopomoći. Problem je taj što sreća postaje neophodna„.

Primer koji navodi odnosi se na radno okruženje. Ovde se često insistira na pozitivnim osobinama zaposlenog umesto da je fokus na rešavanju problema. Mnoge kompanije troše ogromne sume novca ne bi li svoje zaposlene učinile srećnima, ali razlog za to nije altruizam. Više se teži tome da se stvori pozitivna radna atmosfera, kako bi se eksploatisali ljudi koji će biti zadovoljni na radnom mestu. Na ovaj način ljudi se udaljavaju od svojih prirodnih emocija.

Takođe, čak i bezazleno pitanje u prolazu „Kako si?“ postaje problematično ako je odgovor uvek „Dobro sam“. To znači da se na našu javnu ličnost stavlja teg pozitivnosti i da se od nas uvek očekuje da smo pozitivni. U takvim situacijama nema mesta razgovorima o onome što stvarno muči ljude i nema govora o problemima. I čovek teži odjednom i sam da dostigne taj nivo sreće. Pogotovo ako čita knjige smaopomoći. Akcenat u svim takvim knjigama je na postizanju sreće i druge emocije se potiskuju. A to nije ni zdravo ni prirodno. Pogotovo što ovo može dovesti do pogrešnog uverenja da je svako odgovoran za svoju sreću, a nesrećni ljudi su sami krivi što su nesrećni.

Negativne emocije igraju važnu ulogu u tome kao reagujemo na svet i kako ga doživljavamo. Krivica i sramota su od suštinskog značaja za osećaj moralnosti. Ljutnja je legitiman odgovor na nepravde. tuga nam zaista pomaže u procesu tragedije. I sreća je odlična. Samo ne sve vreme.

Zdrava hrana (foto: www.seven-health.com) Ortoreksija: Kad zdrava hrana postane opsesija mizerija Šta nas sve čini nesrećnima? "Gaslight" film Gaslighting: Podmukla igra zlostavljača koža Ne sabotirajte sebe · · ·