Tjuringov lik napravljen od mnoštva fotografija povezanih sa istraživanjima
U VAZDUHU · flešbek

Prođe gej parada, prežive Srbija. Tiskalo se na njoj dosta ljudi i prošetalo Beogradom, bez šljokica i kupaćih kostima. Posle parade prodefilovala je i litija koja je mađijama očistila ulice, čime se pobrinula da centar grada, ofarban duginim bojama, ponovo bude duhovno prihvatljiv.

Pobornici litije ističu da su zabrinuti za svoju decu, ali rado zaboravljaju da su i homoseksualci nečija deca. Dok živi nada da će gejevi jednog dana biti poštovani više od prljavštine koju s ulice treba sprati ikonama – čime se ponovo pokazalo kako se zaista tretira ova tobože ničim ugrožena i neopravdano besna populacija – internet je ostao meka glupih komentara. Jedan od njih je pitanje čime su to homoseksualci ikada zadužili svet, a da to nisu umetnost i kultura? Tužno je što se umetnost i kultura, očigledno, smatraju inferiornim, ali je teška ironija to što se postavljeno pitanje ne bi moglo ni pročitati da nije bilo jednog homoseksualca.

„Svako ko koristi tastaturu, tabelarne prikaze ili programe za obradu reči radi na inkarnaciji Tjuringove mašine“, piše magazin Tajm, koji je Alana Tjuringa uvrstio u sto najznačajnijih naučnika XX veka. Pored toga što se smatra ocem računara, Tjuring je u vreme Drugog svetskog rata radio na dešifrovanju važnih i strogo poverljivih poruka koje je Nemačka slala preko mašine Enigma. Osmislivši Bombu – napravu visoku i široku preko dva metra i tešku čitavu tonu, koja je uspešno dešifrovala nacistička naređenja, Tjuring je skratio Drugi svetski rat za nekoliko godina, spasao nebrojeno mnogo života i znatno doprineo Hitlerovom porazu.

Profesor Džek Gud, doktorant na Kembridžu, smatrao je da je „dobro što vlasti nisu znale za Tjuringovu homoseksualnost u vreme rata, jer bi ga otpustile, a Englezi bi izgubili.“ Vlasti su za to ipak saznale posle rata. Tjuring je dobio otkaz, osuđen je i, u skladu sa zakonom, primoran na hormonsku terapiju. Iza reči terapija krila se hemijska kastracija, koja je dovodila i do prekomernog povećanja težine i rasta grudi. Ratnog heroja, oduševljenog filmom Snežana i sedam patuljaka, uništila je otadžbina koju je branio. U četrdesetprvoj godini života, Tjuring je izvršio samoubistvo zagrizavši jabuku natopljenu cijanidom.

Bilo je to vreme kada homoseksualci nisu mogli da „paradiraju“ ni od svog, ni od tuđeg novca. U skladu sa moralom, koji mnogi i danas tetoše na ulicama Beograda, jedan genije je uništen, jedan san o slobodi pretvoren u košmar. Kome onda na čast služi moralno dezinfekciono sredstvo koje iza sebe ostavi više fecesa nego što ga je bilo? Kakve su to porodične vrednosti čiji bi higijeničari, samo da mogu, hiljadu Tjuringa kastrirali, a onda pravdali svoje postupke decom i pisali kako nijedan homoseksualac nije zadužio čovečanstvo i poreske obveznike?

Zimske olimpijske igre u Sarajevu, 1984. godine Zastrašujuće puste lokacije Olimpijskih igara flešbek Flešbek #1 – o čemu smo mislili i pisali prošle nedelje