Ana Nedeljković i Nikola Majdak
U VAZDUHU · intervju

Ljubitelje srpskog filma obradovala je vest da je u program „Generacija“ („Generation“) 68. Berlinskog filmskog festivala uvršten kratki animirani srpsko-slovački film „Neputovanja“ , u režiji Ane Nedeljković i Nikole Majdaka mlađeg, filmskih stvaralaca do sada najpoznatijih po filmu Rabbitland, ostvarenju nagrađenom upravo u Berlinu. Za ovogodišnji program „Generacija“ prijavilo se preko dve hiljade ostvarenja iz čitavog sveta, a odabrano je šezdeset i pet najboljih dugometražnih i kratkometražnih filmova iz trideset i devet zemalja.

Film Neputovanja uvršten je među šesnaest kratkih filmova u selekciji Generation 14plus i biće premijerno prikazan sutra. Šta možemo da očekujemo od ovog filma? Razgovarao sam o tome sa Anom Nedeljković i Nikolom Majdakom mlađim.

Od premijere vašeg prethodnog zajedničkog filma, nagrađivanog i hvaljenog Rabbitlanda, prošlo je već gotovo pet godina. Da li mislite da je protok vremena doveo do toga da poruka ovog filma izgubi na aktuelnosti, ili je zapravo suprotno?

Nikola Majdak mlađi: Nažalost, ne. Mislim da se tema dodatno aktuelizovala, kako na lokalnom, tako i na globalnom planu. U Rabbitlandu, zečevi bez mozga svaki dan, po ceo dan, glasaju na „slobodnim i demokratskim izborima“…

Da li vas je veliki međunarodni uspeh filma Rabbitland iznenadio i zatekao? Koliko su vas nagrade i pohvale motivisale u daljem radu i da li vam je uspeh u Berlinu otvorio vrata koja su vam ranije bila zatvorena?

Ana Nedeljković: Nije nas preterano iznenadio. Mene mnogo više iznenađuje tapkanje u mestu u Srbiji, nego činjenica da je svet veći od Srbije i da negde postoje neki ljudi koji misle slično kao ja. Naravno, učešće i nagrada na Berlinalu jesu ozbiljna stvar, i to je nešto što svakako nismo očekivali, i to nam je neosporno pomoglo, kako za brojne festivale gde je film prikazan, tako i za saradnje i koprodukcije za novi film. Ono što nas je možda i najviše motivisalo su izrazito dinamični i konstruktivni razgovori sa publikom u različitim zemljama, gde su ljudi često isticali kako situacija u Rabbitlandu baš dobro opisuje situaciju u njihovim zemljama…

Kako je protekao nastanak Neputovanja, od prve ideje do konačne realizacije?

Ana Nedeljković: Ideja za scenario Neputovanja nastala je na osnovu ličnog, traumatičnog iskustva života u Srbiji tokom problematičnog perioda kada nam je bilo otežano da putujemo zbog viznog režima. To nije samo politička nego i izrazito lična priča, zato što sam bila pogođena tim viznim režimom i do svoje dvadeset i neke godine skoro da nigde nisam putovala. U tom periodu, veoma često, zaista sam sanjala isti san kako putujem prvi put u životu. Na kraju, Nikola i jasmo skupili hrabrost da moj san i traumu pretvorimo u univerzalniju priču o izmišljenoj sivoj zemlji ograđenoj visokim zidom…

Ispričajte nam nešto o saradnji sa producentkinjom Jelenom Mitrović… Sa njom ste radili i prethodni film, zar ne?

Ana Nedeljković: Veoma nam je drago da sarađujemo sa Jelenom i producentskom kućom Baš Čelik. Upravo činjenica da to nije producentska kuća specijalizovana za animaciju, nego za dugometražne igrane filmove, omogućila nam je da, kako u produkciji tako i u distribuciji, odemo znatno dalje od ‘uobičajenog života’ jednog animiranog filma.

U pitanju je koprodukcija, pa me zanima kako je došlo do saradnje sa slovačkim koproducentima?

Nikola Majdak mlađi: Evu Pavlovičevu i Petera Badača upoznali smo još pre par godina na, interesantnom festivalu animiranog filma u Slovačkoj (Fest Anči). Dopao nam se njihov pristup radu i filmovi u koje su bili uključeni. Dopala nam se i slovačka scena animiranog filma, koja je mlada, dinamična i brzo se razvija.

Neputovanja su, svojevrsna nadogradnja tema i motiva prikazanih u vašem prethodnom filmu. Koliko su ova dva filma imaju zajedničkog? Šta je to što ih, pored autora, spaja?

Ana Nedeljković: Rabbitland i Neputovanja pravljeni su da mogu da se gledaju potpuno nezavisno i zapravo su veoma različiti. Neputovanja su mnogo ličnija. Sa druge strane, spaja ih činjenica da su oba filma nastala na osnovu mojih trauma izazvanih političkim događajima u Srbiji. Međutim, Neputovanja mogu da se posmatraju i kao ‘uvod’ u Rabbitland, kao objašnjenje o nastanku Zlih Devojčica, kao priča o njihovom detinjstvu…

Zašto ste se odlučili baš za stop-motion animaciju?

Nikola Majdak mlađi: Još od početka naše saradnje, nekako se logično nametnulo da je stop-motion prava tehnika za nas. Ja sam po obrazovanju snimatelj, i još na fakultetu sam napravio svoj prvi stop-motion animirani film. Ana je završila slikarstvo, i pre nego što smo uradili Rabbitland bavila se kreiranjem plastelinskih lutaka i njihovih svetova, tako da u našoj saradnji zapravo nismo imali nikakvu dilemu oko izbora tehnike.

Koje su njene prednosti i mane u odnosu na klasičnu animaciju?

Nikola Majdak mlađi: U pitanju je izrazito zahtevna tehnika. Potrebno je zaista napraviti sve lutke, celu scenografiju, a zatim satima, danima, mesecima sve to animirati frejm po frejm. U proseku, moguće je uraditi oko 5 sekundi animacije dnevno, tako da je snimanje filma Neputovanja koji traje 9 minuta i 20 sekundi trajalo skoro godinu dana. Istovremeno, ova tehnika možda više neko druge animacijske tehnike daje posmatraču osećaj da su čudni svetovi lutaka zaista ‘oživeli’ i pruža odlične mogućnosti za ekspreimente sa svetlom, sa različitim materijalima…

Kako ste osmislili izgled vaše glavne junakinje i njenih drugarica?

Ana Nedeljković: To je duga priča… Karaktere Zlih Devojčica osmislila sam još 2005. godine. Od tada sam dosta sa njima eksperimentisala, pravila ih od razlicitih materijala i smeštala u različite kontekse. Prvih par godina, pojavljivale su se u grupama, kao crno-belo pleme, napadajući različite galerijske prostore, igrajući se sa različitim temema od karijerizma, ženske sekusulanosti i njenog predstavljanja u istoriji umetnosti do teme granica i izolacije. U Rabbitlandu pojavile su se kao ‘diktatorke’, dok nam Neputovanja prikazuju njihovu nežniju i suptilniju stranu.

Neputovanja su prilično raskošan animirani film, pa me zanima ko vam je sve od saradnika pomogao da u život sprovedete svoju viziju?

Nikola Majdak mlađi: Producentkinja je Jelena Mitrović, koproducenti Eva Pavlovičova i Peter Badač, montažu filma radila je Milina Trišić, muziku Dušan Petrović, zvuk Vladimir Janković i Aleksandar Protić a narator je Maša Mileusnić… i još puno dragih ljudi koji su nam pomogli da realizujemo ovaj ambiciozan stop-motion projekat. I naravno, veoma smo zahvalni i svim plastelinskim devojčicama koje su glumile u filmu, zaista su bile na visini zadatka…

Poznata novinarka i prezenterka vesti Maša Mileusnić je, baš kao i u Rabbitlandu, narrator u Neputovanjima… Kako je došlo do ove saradnje?

Ana Nedeljković: Maša je zvanični glas Zlih Devojčica. Odlučili smo se još u Rabbitlandu da radimo sa njom zato što mislimo da je umetnost raditi sve te godine na televiziji i skoro svaki dan čitati vesti sa savršenom dozom ironije u glasu i pogledu. Naravno, odlučili smo da nastavimo saradnju i na Neputovanjima, gde je dodatni izazov bio da se u glasu naratora sklope ironija i jedan veoma ličan, emotivan pristup…

Šta možete da mi kaže te o aktuelnoj sprskoj animatorskoj sceni? Koje autore biste izdvojili i zašto?

Nikola Majdak mlađi: Scena je mala, ali u poslednje vreme postaje sve dinamičnija. Kao najaktivnije animatore koji imaju vidljivost i na međunarodnoj sceni izdvojili bismo Rastka Ćirica, Miloša Tomića, Ivu Ćirić, Vojina Vasovića… Svakako tu ima još interesantnih i talentovanih ljudi. Takođe, organizovani smo i u Udruženje filmskih animatra Srbije – UFAS.

Šta dalje? Da li ste razmišljali o ideji realizacije dugometražnog animiranog filma?

Ana Nedeljković: Trenutno radimo na scenariju za novi kratki anaimirani film čija je tema, a i radni naslov O novcu i sreći. Mislimo da je došlo vreme da se pozabavimo i dominantnim modelima savremene ekonomije, koji toliko utiču na naš svakodnevni život… Razmišljamo i o dugometražnom animiranom filmu – dugometražnom Rabbitlandu. Svakako, to je veoma ozbiljan poduhvatkoji je potrebno ozbiljno pripremiti. Zečevi strpljivo čekaju…

I za sam kraj… Šta očekujete od premijere u Berlinu?

Ana Nedeljković: Puno dobrih filmova i dinamične razgovore sa publikom posle projekcija.

Slika 2cover Milan Marić: Preispitivanje sopstvenog senzibiliteta Grad teatar - Julije Cezar Branislav Trifunović: Moja tajna mesta 25 Milorad Milinković o svom novom filmu „Patuljci sa naslovnih strana“ FB_IMG_1513623668956 Bojan Marjanović: Da li je sreća to što poznajemo jedni druge? · · ·