Naslovna fotografija - radovi sa izložbe Arslokacija
KULTURA · art

Malo ljudi uspeva da artikuliše odlazak iz matične zemlje kao što to umeju umetnici. Oni su u poslednje vreme sve više pogođeni promenom mesta boravka, jer su zbog boljih uslova primorani da se nađu na radnom zadatku van Srbije i iskuse sve što imigracija nosi sa sobom.

Kustoskinje Sonja Beljić, Jelena Vukadinović i Ivana Đorđević pokušale su da nam približe rad naših umetnika sa stalnom adresom u inostranstvu pomoću Arslokacije, njihovog prvog samostalnog projekta, koji bi trebalo da se nastavi u budućnosti. Zajednička karakteristika izložbi koje ćemo moći da pratimo pod ovim imenom jeste fokusiranost na pitanja: kako se i u kakvim okolnostima stvaralaštvo umetnika modifikovalo usled značajne promene okruženja, jezika i društvenog sistema.

Arslokacija se trenutno može pogledati u galeriji Stara Kapetanija na Zemunskom keju. Cilj joj je da uspostavi kreativnu diskusiju, razmenu iskustava, ali i da revitalizuje odnos umetnika iz dijaspore s matičnom umetničkom scenom. Na izložbi su predstavljeni radovi četiri umetnice koje su osnovne studije završile na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Njihova dela, intervjui i po jedan lični predmet moći će da se vide na izložbi do drugog novembra, a ko su one i kakva su im iskustva pročitajte u ostatku teksta.

Ana Milenković

Posle završenih master studija na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, Ana Milenković je nastavila da se školuje u Londonu (Wimbledon College of Arts). Na izložbi Arslokacija, u jednom od video klipova, London opisuje kao grad sa mnogo mogućnosti: „Mislim da je najveća razlika u tome što u Londonu postoji više umetničkih scena.

Čime god da se bavite naći ćete krug ljudi koji je zainteresovan za istu stvar, tako da se možete osećati izolovano, ali s druge strane možete da se razvijete u smeru u kom poželite. Što se tiče srpske umetničke scene, mislim da postoje trendovi i pojave koje prosto obuhvataju sve umetnike. Ne znam da li je to dobro ili loše. S jedne strane mislim da je dobro, jer ljudi mogu bolje da komuniciraju ako ih interesuju iste stvari, ali s druge strane to može veoma da vas ograniči kao umetnika“.

Ana umetničke kompozicije često gradi kolažiranjem oprečnih motiva i tema, oblikujući svojevrstan likovni sinkretizam. Izlagala je samostalno i na grupnim izložbama (London, Beograd, Novi Sad). Dobitnica je nagrada Griffin Art (2016), Clifford Chance Sculpture Award (2015) i Nagrade za kreativnu inovaciju iz fonda Miloš Bajić (2012).

Isidora Krstić

Pre nego što se preselila u Beč, Isidora je u njemu izlagala radove na dve izložbe. Osećala se prijatno kao gost, zbog čega je upisala master studije na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beču. Opisujući svoje iskustvo, rekla je da za stranca postoje određeni izazovi: „Imate utisak da bi trebalo da radite dva do tri puta više da biste postigli nešto što bi postigao lokalac, tako da postoji stalan osećaj inferiornosti i potreba da se radi više. S druge strane, studije su mi bile jako inspirativne, kao i kolege, koje su mi i dalje bliski prijatelji. Tako da sam, naravno, mnogo toga dobila. Međutim, mnogo toga je i znatno, znatno otežano.“

Isidora, koja se prvenstveno bavi dekonstrukcijom fotografije, nije u potpunosti prekinula veze sa Srbijom – aktivna je članica i jedan je od osnivača umetničkog prostora U10 u Beogradu. Dobitnica je treće nagrade na Illy Coffee Art Competition (2015) i Nagrade Stevan Knežević za crtež (2010).

Marija Avramović

„U Srbiji postoji jedna divna, jako motivisana mlada scena, jako potentna i produktivna, a s druge strane, kao i svaka andergraund scena ima malu vidljivost i značaj van njenih okvira. Mislim da postoji određena vrsta slobode koja može da nastane tim nedostatkom tržišta, tako da možda, ako nismo suočeni sa nekim potencijalnim kompromisom, nismo ni u opasnosti da ga napravimo. U Parizu su, na primer, tržište umetnosti i umetnička scena ogromni. Vidljivost je mnogo teže ostvariti, tako da je to malo nemilosrdnije okruženje“, rekla je za Arslokaciju Marija Avramović, članica ULUS-a, koja u Parizu trenutno pohađa master studije na Ecole Nationale Superieure des Beaux-Arts.

Marija pri svom radu koristi iglu i nit, što podrzumeva šivenje na papiru i upotrebu materijala kao što su tkanina, šljokice, šećerna pasta, selotejp i najlon. Ona time, između ostalog, dovodi u pitanje stereotipnu podelu na muške i ženske poslove. Izlagala je na brojnim samostalnim (Beograd, Pariz, Karlsrue) i kolektivnim izložbama (Beograd, Nansi, Lisabon, Karlsrue, Pariz, Sombor).

Marija Marković

Ove godine Marija Marković je završila master studije na Parsons School of Design u Njujorku, a položaj umetnika u tom gradu opisuje sledećim rečima: „Mislim da su i Amerika i Srbija videle bolje dana kada je reč o umetnosti. Ali, ako razmislim o Njujorku, recimo da je kako moj cimer kaže – ‘Njujork više nije Velika Jabuka, on je sada velika šargarepa’. Čini se da su stvari uvek zamalo tu. To je verovatno ta čuvena priča o američkom snu.

U Njujorku je puno novca u umetnosti, i van nje, naravno, ali nije taj novac dostupan baš svima nama. Zapravo, ovako to meni izgleda: kao da se u Njujorku za mesto pod suncem bori sve više ljudi, a nekako izgleda da je mesta manje. Možda ga stvarno jeste manje zato što su se neboderi namnožili i porasli, i nekako je ispalo da je to sunce rezervisano za ljude koji žive po visokim spratovima“.

Njeno osnovno polje interesovanja je ispitivanje tela u kontekstu savremenih političkih sistema i društvenih normi. Samostalno je izlagala (Beograd, Kragujevac) i učestvovala na brojnim kolektivnim izložbama (Majami, Njujork, Beograd, Gornji Milanovac, Niš…). Dobitnica je nagrade Nove alternative (2011) i članica je ULUS-a od 2012. godine.

Diana Izložba „Od čika Paje“ u Domu Jevrema Grujića Kraljevina Danska Upoznajte urbani Kopenhagen i divlji Arktik Branimir Karanović Otvaranje izložbe „Fotografija GRAFIKA“ Branimira Karanovića sutra Lidija Delić, "Seascape", uljana boja „Outside the Lines“ u galeriji New Moment · · · · ·