Naslovna fotografija - pogled na francusku ambasadu
PULS GRADA · enterijer/arhitektura

Kad se iz Kalemegdanskog parka pođe u pravcu zvonika Saborne crkve, put se završava ispred ambasade Francuske Republike. Pre početka njene gradnje, gradske vlasti uslovile su Francusku da mora podići objekat koji će doprineti lepoti Beograda. Arhitekta Rože-Anri Eksper uspešno je ispunio taj uslov posle trinaest godina birokratije i građevinskih radova.

Francuska ambasada predstavlja magičan primer art deko stila. Svečano je otvorena u decembru 1935, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Poput svakog objekta koji je postao nemi svedok različitih epoha, prati je niz zanimljivosti. Pošto se može posetiti samo uz grupne najave, ili u toku obeležavanja manifestacije Dani evropske baštine, potrudili smo se da vam predstavimo detalje koje možda niste znali.

Zgrada nije greškom podignuta u Beogradu 

Urbana legenda kaže da je u vreme izgradnje ambasade jedan službenik francuskog Ministarstva inostranih poslova zamenio arhitektonske planove. Beograd je navodno dobio zdanje koje je trebalo da bude podignuto u Tunisu, a tamo je osvanuo objekat planiran za naš glavni grad. U svemu tome, naravno, nema nimalo istine. Brojna pisma i uredno očuvani dokumenti potvrđuju zvaničnu verziju događaja.

Najveći borac za izgradnju ambasade nikada nije živeo u njoj

Frederik Kleman-Simon došao je u Beograd u vreme kada je Nemačka imala šest puta veći objekat od francuskog poslanstva i kao diplomata nije mogao da se pomiri s tim. „Kad Hrvati, Slovenci, Bosanci i Dalmatinci koji su do 1918. živeli pod germanskom dominacijom (…) dođu po prvi put u Beograd i uporede naša dva zdanja, sigurno je da neće biti nama impresionirani“, pisao je. Kleman-Simon je brojnim zalaganjima pokrenuo izgradnju ambasade i rešio mnoge probleme, iako nikada neće živeti u njoj – njegov mandat u Beogradu završio se godinama pre svečanog otvaranja zdanja.

Reljefi spoljašnje fasade predstavljaju istoriju Francuske

Spoljašnje zidove objekta ukrašavaju četiri reljefa, koji predstavljaju skraćenu verziju istorije Francuske. Na njima su prikazani Vercingetoriks, Jovanka Orleanka, Luj XIV i Marijana, simbol Francuske revolucije. Vercingentoriks je bio vođa galskih plemena koji se suprotstavio Cezaru i izdejstvovao pobedu u bici kod Gregovije. Posebno je zanimljiv kao istorijska ličnost koja je inspirisala nastanak Asteriksa, čuvenog junaka iz stripa.

Nameštaj je rađen specijalno za ambasadu

Arhitekta Rože-Anri Eskper dao je vrlo precizane odrednice za uređenje enterijera ambasade. Španjolete, bronzane kvake na vratima, imaju oznaku FR (Francuska Republika), pojedini stolovi ukrašeni su heksagonom (zato što oblik Francuske na geografskim kartama podseća na tu geometrijsku šaru), a veliki reljefni medaljoni pored ulaznog hola predstavljaju Loaru, Garonu, Senu, Rajnu i Ronu (poznate francuske reke). Nameštaj je urađen od kubanskog mahagonija, hrastovine, mermera i drugog luksuznog materijala. Art deko stil poznat je i po praktičnosti, tako da je veliki kristalni luster, koji se nalazi na tavanici rotonde, opremljen mehanizmom koji omogućava lako spuštanje da bi se očistio.

Ambasada je opremljena podnim grejanjem

Ambasada je sagrađena kao veoma moderna građevina. Bila je opremljena liftom kojim se hrana dopremala iz kuhinje u trpezariju, centralnim grejanjem i garažom prilagođenom automobilima i fijakerima. Radijatori su smatrani ružnim, tako da je toplota distribuirana kroz sistem podnog grejanja koji funkcioniše i danas.

Pojedini predmeti vraćeni su u Francusku

Neposredno pred početak Drugog svetskog rata pojedini predmeti, poput tapiserija i nameštaja, vraćeni su iz ambasade u Francusku zbog zaštite. Kad se rat završio, novi zakon o umetninama zabranjivao je da stara umetnička dela, poput tapiserije iz XVII veka, ponovo napuste zemlju i ona više nikada nisu izložena u Srbiji.

Velika trpezarija bila je pogrešno okrečena decenijama

Kad su Nemci zaposeli objekat za vreme Drugog svetskog rata, prekrečili su trpezariju debelim slojem kreča. Sećanje na Eksperove zidove brzo je izbledelo i stanari koji su se smenjivali u ambasadi nisu znali kako bi ona zaista trebalo da izgleda. Restauracija, koja se sprovodi od 2003. godine, ponovo je otkrila originalne ideje arhitekte. Naslage kreča su uklonjene i šarenim mermernim zidovima, ukrašenim crvenkastim pravougaonicima, konačno je vraćen stari sjaj.

Brod Normandija poslužio je kao inspiracija 

Jedan od salona u ambasadi nema prozore, što ga čini jedinstvenim u objektu. Njegova prozirna tavanica propušta osvetljenje sa sprata. Slična rešenja primenjivana su za potpalublja velikih prekookeanskih brodova, kakav je bio parobrod Normandija. Prilikom restauracije ambasade motiv za zavese u maloj trpezariji takođe je tražen u stilskim osobinama tog broda, reprezentativnog primera art deko stila koji je građen u isto vreme kada i ambasada.

Otkup zemljišta za baštu bio je veoma komplikovan

Ambasada je sa dve strane okružena Gračaničkom i Pariskom ulicom, a sa druge dve vrtovima. Na mestu gde se danas nalazi veći vrt sa bazenom i bistom Luja Bartua, francuskog ministra nastradalog prilikom atentata u Marseju, planirana je izgradnja bogoslovskog seminara. Srpska pravoslavna crkva se zbog toga opirala prodaji parcele punih pet godina. Pregovori su konačno završeni posle svečanog otvaranja ambasade, 1936. godine.

Jedna od skulptura smatrana je nepristojnom 

Tri snažne žene u antičkoj odeći na krovnom vencu ambasade predstavljaju slobodu, jednakost i bratstvo, ključne reči Francuske revolucije. Osmislio ih je vajar Karlo Sarabezol, ali verovatno nije ni slutio da će se gospa koja predstavlja jedinstvo previše isticati. Skulptura je, naime, vraćena na doradu i „obučena“ u tuniku pristojne dužine jer prvobitna naga verzija nije bila u skladu sa tadašnjim moralom Beograđana.

IKEA Lurvig LURVIG: Za domove sa ljubimcima Jysk nove kolekcije Nove kolekcije nameštaja za uređenje enterijera u JYSK-u Icover-juzna Samo u Južnoj Koreji: Kafić koji izgleda kao crtani film cover www.youtube.com Kročite u najskuplju kuću na svetu · · · · ·