Srećni ljudi i aseksualnost
PULS GRADA · zdravlje

Često imamo običaj da kažemo „koliko ljudi toliko ćudi“, ali u svakodnevnom životu još češće to ne prihvatamo, već smatramo da ceo svet treba uniformisano da funkcioniše po nekom našem idealnom modelu. Jedna od najkompleksnijih sfera čovekovog života je njegova seksualnost, koja upravo zbog takve složenosti nije dovoljno istražena. Poslednjih petnaest godina sve češće se pojavljuje pojam aseksualnosti, koja nije nedostatak seksualne želje uzrokovan trenutnim fizičkim i psihičkim stanjem, nekom bolešću ili hormonalnim disbalansom, već jedna od postojećih seksualnih orijentacija. Definiše se kao nedostatak seksualne privlačnosti prema drugoj osobi.

Aseksualna osoba je funkcionalna, njeno ponašanje ne predstavlja rizik za njen život i zdravlje, isto tako ne ugrožava druge osobe svojim ponašanjem i ovo su sve bitni faktori koji idu u prilog teoriji koja potencira da se radi o različitoj seksualnoj orijentaciji, a ne o poremećaju seksualnosti.

Rezultati jednog starijeg istraživanja pokazuju da je zastupljenost u populaciji jedan odsto. Međutim, Anthony F. Bogaert, jedan od najznačajnijih istraživača aseksualnosti, smatra da je taj procenat daleko veći upravo zbog neusaglašenosti stručne javosti i nemogućnosti osoba da prepoznaju da pripadaju ovoj seksualnoj orijentaciji. Živimo u svetu i vremenu prenaglašene seksualnosti i to je glavni problem kada se osoba susretne sa vlastitom seksualnom nezainteresovanošću ili, još gore, osudom sredine zbog seksualne neaktivnosti.

Bitno je da znamo da aseksualni ljudi postoje kako ih ne bismo svojim ponašanjem i stavovima maltretirali samo zato što ne znamo da nešto postoji. Takođe je bitno da aseksualne osobe prepoznaju da je sa njima sve u redu, da nemaju poremećaj ili neki zdravstveni problem, već su različiti u odnosu na preovlađujuću populaciju. Treba naglasiti da postoji razlika između aseksualnosti i celibata. Aseksualnost je prirodna i urođena orijentacija, ne leči se i ne može da se promeni pod uticajem sredine, dok je celibat svesno uzdržavanje od seksualnih odnosa zbog ličnih ili verskih ubeđenja. Ljudi koji odluče da nemaju seksualne odnose imaju i dalje seksualnu želju i privlače ih druge osobe, dok aseksualne osobe ne privlače drugi, iako mogu da imaju seksualne odnose. Najčešče pristaju na seksualne odnose da bi održali emotivnu vezu i udovoljili partneru ili da bi imali potomstvo.

Ranije se smatralo da je aseksualnost posledica neke doživljene trauma iz prošlosti ili potisnute homoseksualnosti. Istraživanja su pokazala da u velikom broju slučajeva ne postoji preživljena trauma, a aseksualne osobe ostvaruju zdrave emotivne veze koje mogu biti i heteroseksualne i homoseksualne. Jednostavnije rečeno – žele emotivnu vezu bez seksa. Najveća podrška u informisanju i razmeni iskustva unutar ove seksualne orijentacije je sajt AVEN (The Asexual Visibility and Education Network), koji je 2001. pokrenuo David Jay, najpoznatiji aseksualni aktivista.

Unutar aseksualne populacije takođe postoje razlike, što je još jedan pokazatelj složenosti ljudske seksualnosti. Postoje aseksualne osobe tzv. “sive zone” (gray-A) koje ponekad i pod određenim okolnostima mogu da osete privlačnost prema drugoj osobi. U sivu zonu aseksualnosti spadaju i poluseksualci, koji mogu da osete seksualnu privlačnost i mogu da imaju dobre seksualne odnose tek pošto uspostave stabilnu emotivnu vezu. Nekada iz neznanja ili da bi se prilagodile većini, aseksualne osobe pristaju na život kakav ne žele i koji ih ne čini srećnim osobama.

Kao i u svemu u životu, najbitnije je prepoznati šta je to što svakog pojedinca čini srećnom i zadovoljnom osobom, usaglašenom sa svojom pravom prirodom. U zavisnosti od toga aseksualne osobe moraju da izaberu emotivne partnere koji mogu da se prilagode njihovoj prirodi, jer u protivnom veza ne može da funkcioniše i ne bi opstala.

Svetski dan dijabetesa 14. novembar – Svetski dan dijabetesa san Za loše spavanje krivac je možda mobilni telefon Naučena bespomoćnost Naučena bespomoćnost – smanjite kuknjavu muzičari Novo istraživanje kaže: Muzičari češće pate od depresije · ·