brussels-1017977_1920_cover
PULS GRADA · gastro

Spremajući se na put u Belgiju, čuveni strip-junak Asteriks je rekao: „Belgijska kuhinja je, čujem, dobra kao francuska i obilna kao nemačka. Samo se nadam da nije obrnuto!“

Tekst: Jelena Popović Đorđević

Belgijska gastronomija je nastala kroz snažne uticaje Rimljana, Vikinga, Francuza, Nemaca, Španaca i Holanđana. Iako je ovo mala zemlja, svetski je poznata po svojim delikatesima, a Belgijanci su nadaleko poznati kao veliki hedonisti i sladokusci, i to do te mere da su među prvima u svetu poneli gastronomski epitet foodies (gurmani).

Prvo krompirići

Krompir je prvi na listi omiljenih namirnica, a pečeni krompirići su jedno od glavnih nacionalnih jela i najpopularnija ulična hrana. Krompirići se služe u fišecima, s obaveznim dodatkom sosa – u Belgiji je omiljen majonez, ali tu su i kečap, senf. Kvalitet krompira je veoma važan, kao i debljina, a sveži krompirići se obično prže dva puta.

Krompirići su sastavni deo još jednog nacionalnog jela – dagnji. Blizina Severnog mora uticala je na to da školjke u kombinaciji s krompirom budu najpopularnije jelo u restoranima Brisela. Dagnje se uglavnom pripremaju u belom vinu s dodatkom začinskog bilja, belog luka i povrća. Iako su dostupne na jelovnicima tokom cele godine, ovo je tradicionalno zimsko jelo – i smatra se da je pravilo da se školjke jedu u mesecima koji se završavaju na slovo „r“. Nekada hrana siromašnih, danas su pravi delikates i zaštitni znak zemlje. Belgijanci uživaju i u jelima od mesa, naročito svinjetine, govedine, teletine, piletine i divljači.

Francuzi u šali kažu da je pivo belgijsko vino

Belgija je poznata po najvećoj proizvodnji piva u Evropi, pa je sasvim uobičajeno da već od ranog jutra vidite Belgijance svih godina kako lagano ispijaju čašu piva, a poslepodne je to masovna praksa. Brisel je ispunjen lokalima i radnjama koji u svojoj ponudi imaju na desetine i stotine različitih etiketa, a pivo se služi u različitim čašama koje su sastavni deo ovog nezaobilaznog hedonističkog rituala. Zaboravite na klasičnu podelu na svetlo ili tamno pivo, u Belgiji se pivo razlikuje po mnogo više kategorija.

Tradicija ispijanja ogromnih količina piva seže daleko u prošlost, kad je većina sela u Belgiji proizvodila svoje pivo. I danas u ovoj zemlji postoji oko 180 pivara, a u ponudi je više od 350 vrsta piva. U nekima od njih pivo se proizvodi po recepturama starim i nekoliko vekova. Svako pivo ima drugačiji ukus i nije ni nalik onom koje ste prethodno probali. Poznate vrste su Lambic i Trappist, a najpopularnije je voćno pivo Kriek koje se pravi od višanja.

Kuće su od vafli, a prozori od čokolade

Belgija je mesto za sve ljubitelje slatkiša, a posebno čokolade. Belgijska čokolada je među najkvalitetnijima u svetu, a proizvođači Neuhaus, Leonidas, Godiva i Wittamer su stekli svetsku slavu. U Briselu se nalaze čitave ulice ispunjene prodavnicama i radionicama u kojima se prave najfinija čokolada i čokoladne praline. Večina radionica ima i svoje kurseve na kojima turisti i zaljubljenici u čokoladu mogu da nauče osnove izrade i naprave svoja „čokoladna“ remek-dela.

Vafli su drugi simbol Belgije. Zanosni miris ovog slatkog kolača širi se ulicama gradova širom zemlje, a svaki grad ima svoj recept za ovaj jednostavan kolač meke, penaste strukture i jedinstvenog ukusa. Za svetsku slavu vafla zadužen je Moris Vermerš (Maurice Vermersch). Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Moris – Belgijanac rođen u Briselu, učestvovao je na svetskom sajmu u Njujorku gde je predstavio vafle pod imenom „Briselski vafli“ (Brussels Waffles). Amerikancima se kolač mnogo dopao, ali nisu znali na šta se odnosi ime Brisel – pošto nisu poznavali evropsku geografiju. Kako je bila veća verovatnoća da su za Belgiju čuli, Moris je promenio ime u „Belgijski vafli“ (Belgian Waffles). Vafle su služili sa šlagom i jagodama i prodavali na ulici za jedan dolar. Ova kombinacija je i dalje najpopularnija, iako je, naravno, danas u ponudi desetine različitih ukusa i dodataka.

Briselski kupus

Briselski kupus, kod nas poznat i kao prokelj ili kelj pupčar, povrće je iz porodice kupusnjača. Minijaturne glavice rastu na dugoj stabljici i sastoje se od mnogo gusto zbijenih sitnih listova koji formiraju glavicu. Ima malo kalorija, a mnogo hranljivih materija i zbog toga je idealna dijetetska hrana. Prvi put se pominje krajem 16. veka i pretpostavlja se da stiže iz Belgije.

cover 10 najčudnijih povrćki na svetu fish-and-chips2 Ulična hrana: Lična karta svake zemlje PANA0683.02_52_06_23.Still024-cover1 Inspirativna i sasvim nova: Ruby čokolada Cocktail Selection 011 7 trendova u modernom poslastičarstvu · · ·