Biljana Tutorov
U VAZDUHU · intervju

Poslednjeg dana aprila i prvog dana maja 2018. godine, u okviru čuvenog festivala dokumentarnog filma Hot Docs u Torontu, održane su projekcije filma Kada dođu svinje Biljane Tutorov. Iskoristio sam to kao povod da sa autorkom porazgovaram o njenom aktuelnom filmu i njegovom skorom prikazivanju na Beldocsu, kao i planovima koji uključuju film Tetke i dokumentarac o Darku Rundeku.

Za početak, voleo bih da se osvrnemo na uspehe filma Kada dođu svinje. Ovaj dokumentarac prikazan je premijerno na Sarajevskom filmskom festivalu prošlog leta, gde je i nagrađen od strane Evropske dokumentarističke mreže. Ispričajte nam nešto o ovoj nagradi i podsticaju koji ona za vas predstavlja…

The EDN Talent Grant je nagrada koju Sarajevo film festival dodeljuje u kooperaciji sa Evropskom dokumentarističkom mrežom (EDN – European Documentary Network), sa ciljem podrške novim dokumentarnim rediteljima iz istočnoevropskog regiona. Dodeljuje se u okviru zvaničnog takmičarskog programa na festivalu i podrazumeva podršku u razvoju sledećeg projekta kroz učešće na radionicama na Filmskom festivalu u Solunu. Evropska dokumentaristička mreža je verovatno nauglednije svetsko udruženje dokumentarista koje je prisutno na svim važnim festivalima i aktivno učestvuje u razvoju i promociji dokumentarnog filma, na svim nivoima. Osim samog priznanja, obradovala sam se što je tako relevantna institucija koja ima detaljan uvid u aktuelnu svetsku produkciju prepoznala univerzalnost filma.

Koliko je važno za jednog dokumentaristu da se bavi aktuelnim temama i da li mislite da film poseduje moć da promni svet – ili da, možda, promeni nečije mišljenje?

U današnje vreme mislim da je veoma bitno da se dokumentarni film bavi aktuelnim temama. Baš kao i protagonistkinja mog filma, Dragoslava, smatram da nema neutralne pozicije i da se mora imati stav. To ne znači da svi filmovi treba da se bave problemima, politikom i ratovima, već da moramo aktivno promišljati i postavljati pitanja o svetu u kojem živimo. Za mene je to uslov ljudskog dostojanstva, to nas radvaja od ostatka živog sveta. Videli smo nebrojeno puta šta se dešava kada nam kriterijumi opadaju, kada počnemo da tolerišemo neprihvatljivo, pravimo se da ne znamo, negiramo ili iz ličnog kratkoročnog oportunizma kolaboriramo. Film može da utiče na pojedinca, zato snimamo filmove i zato ih gledamo, ali nije dovoljan da promeni svet. Ipak, dokumentarni film nas informiše na jedan dublji način, kroz situacije, priče i protagoniste sa kojima nas upoznaje i sa kojima se saživimo. Baš kao što je literatura pre filma formirala i obrazovala. Veliki problem današnjeg sveta je medijski „pejzaž“, da se tako izrazim – pun smeća i u službi svakojakih ideologija kojima je cilj zatupljivanje naroda. Kada bi filmovi koje pravimo bili gledani kao farme, zadruge, loše serije, kada bi se o njima toliko pričalo, sigurna sam da bi se nešto promenilo.

Domaća publika imala je prilike da Svinje pogleda na Festivalu autorskog filma. Gde će sve film biti prikazan?

Kada dođu svinje je posle sarajevske premijere bio prikazivan na još dvadesetak festivala, od Francuske, Nemačke, Italije do Egipta i Turske. Svakako najvažniji događaj je severnoamerička premijera na Hot Docs festivalu u Torontu, jednom od najvažnijih dokumentrnih festivala na svetu, u okviru programa „Evropa menja lice“ (The Changing Face of Europe) u kojem je odabrano deset po njima „izuzetnih evropskih filmova“. Drago mi je što je film uvršten u domaći takmičarski program festivala Beldocs na kojem će biti prikazan 9. maja na Dan pobede nad fašizmom. Dan ranije je hrvatska premijera na festivalu Subverziv u Zagrebu koji tradicionalno prikazuje najbolje angažovne filmove iz celog sveta uz bogat debatni program. Duga je lista poziva za nastupajuće festivale, zapamtila sam destinacije kojima se radujem: Peru, London, Liburniju u Istri.

Da li možete da nam ispričate nešto o rekcijama publike na film? Da li su vas neke od reakcija iznenadile, zatekle?

Iznenadile su me stajaće ovacije u Sarajevu, tim pre što je publika bila međunarodna. Posle projekcije usledio je dug razgovor i brojna pitanja. Zatim, iznenadila me je publika u Parizu koja je do poslednjeg mesta napunila salu, a mene veoma znalački i analitički „izrešetala“ pitanjima. Isreno, nisam pretpostavljala da film funkcioniše do te mere u raznim kulturama i kontekstima. Iznenadilo me je da su neki ljudi veoma jasno artikulisali pitanje kojim se bavim o generalnoj i sve većoj konfuziji između stvarnosti koju prikazuju mediji i naše banalne realnosti. Zateklo me je autentično zanimanje međunarodne publike za naš region i razumevanje kompleksnosti procesa u posleratnom i tranzicijskom periodu.

U Nionu je nedavno predstavljen vaš projekat Tetke. Zamolio bih vas da ga predstavite čitaocima City Magazina…

Tetke ili Aunts je radni naziv mog novog projekta u koji sam pozvala četiri poznate rediteljke i dve koproducentkinje. Naslov Tetke je tu da nas podseti na gotovo plemensku dimeziju povezanosti između žena različitih generacija, na toplinu i posebnost odnosa između tetke i nećake. Ipak, ovaj film se ne bavi tetkama već ženama koje se više decenija posle revolucije i oslobođenja žene u mnogim segentima i zemljama ponovo bore za svoja osnovna prava – pravo da raspolažu svojim telom, da budu plaćene isto kao muškarci, da imaju pravo da se rode jer je u našem regionu na primer veliki broj abortusa ženskih fetusa itd. Četiri rediteljke su Mirjana Karanović (Srbija), Andrea Štaka (Švajcarska), Šejla Kamerić (BiH i Nemačka) i Kim Longinotto (Velika Britanija). Sve četiri su izuzetne umetnice koje su dobijale nagrade na najvećim svetskim festivalima. One u ovom eksperimentu, u kojem su i same protagonistkinje filma koji zajednički prave, otvaraju međugeneracijski dijalog i pitaju se kako danas komuniciraju starije i mlađe žene, majke i ćerke i da li njihov odnos ima veze sa alarmantnim stanjem stvari.

Šta se dešava sa filmom o Darku Rundeku? Kada možemo da očekujemo da vidimo konačni verziju ovog dugoočekivanog ostvarenja?

Film o i sa Darkom Rundekom je u fazi post-produkcije. Bilo je veoma teško sklopiti ovaj film koji sam želela da po kvalitetu bude na visini njegove poezije i muzike. Osim toga želela sam da napravim film koji je i sam muzika, poezija, iskustvo. Bliska sam sa svim protagonistima sa kojima sam u Cargo orkestru prisno sarađivala tokom deset godina. Zbog toga sam u jednom momentu ostavila po strani montažu, uradila Svinje, producirala nekoliko filmova drugih autora, sve dok nisam osetila da mogu da zatvorim moj „dijalog“ sa Darkom od kojeg sam naučila da nema kompromisa ni kraja traganju sve dok ne osetim da sam stigla tamo gde sam krenula. Nadam se međunarodnoj festivalskoj premijeri ove godine, a odmah zatim uslediće i srpska premijera.

Boris Mladenović Boris Mladenović: Spreman sam da to kažem vama Maja Maja Cvetković: Nije rebus već obična životna priča juzna amerika-cover Filip Milosavljević: Nasmejano pleme iz džungle VESIC Dušan Vesić: Margita je bila simbol generacije · · ·