D7K_4696 as Smart Object-1 copy_1_cover
U VAZDUHU · intervju

Verovatno ste bar jednom bili u prilici da uživo ili na televiziji vidite dečake i devojčice koji skaču i preskaču prepreke. Ako ste pomislili da oni ne znaju šta rade, prevarili ste se. Oni su ovladali veštinom poznatijom kao parkur. City Magazine vam predstavlja Bogdana Cvetkovića, osnivača Parkour Srbija pokreta.

Tekst: Ivana Hibner
Foto: Parkour Srbija

Šta je parkur?

Parkur je veština efikasnog kretanja od jednog mesta do drugog, pri čemu tokom kretanja u najrazličitijim uslovima osoba nailazi na prepreke koje savladava. Suština efikasnog kretanja je u funkciji korisnosti – da bismo bili sposobni da se prilagodimo prepreci na bilo kom putu kroz jednostavne i prirodne oblike kretanja.

Kako si došao na ideju da se baviš ovim sportom, šta te je podstaklo i kada si počeo da se baviš parkurom?

Davne 2003. godine sam gledao film Yamakasi (grupa ljudi koja je začetnik bavljenja parkurom, prim. aut). Mislim da me je privukla, kao i svakoga, ta potreba za kretanjem, a kasnije i sve vrednosti koje možemo da naučimo vežbajući parkur. Brzo je sve postalo mnogo više od pokreta, tj. smisao kretanja nije bilo samo kretanje već preispitivanje sebe.

Ko je bio tvoj instruktor?

Nisam imao instruktora jer niko nije do tada (istrajno i ozbiljno) ni vežbao parkur u Srbiji. Međutim, učio sam od raznih ljudi (kroz knjige, uz pomoć interneta ili upoznajući ih) različite veštine i sticao sam puno informacija koje su mi pomogle za napredak u parkuru. Da biste naučili nešto samostalno, morate to da radite iskreno, s ljubavlju i s puno posvećenosti.

Kažu da parkur nije samo sport, već više od toga. Šta je ideja vodilja parkura?

Čovekova potreba da se kreće, da ne bude sputan čak i ako nailazi na prepreke, da pritom uči i napreduje, sve sa ciljem da bi podigao svoju svest i pokušao da se bavi onim čime svaki čovek treba da se bavi a to je – životom. Mislim da je moć parkura u tome što stvarno menja ljude, i to iz jednog prostog razloga: ne postoji jasno definisan cilj (glavna suprotnost sportu) u parkuru već je na pojedincu da ga izabere, slično kao i u životu.

Ko sve može da se bavi parkurom?

Naš moto je „parkur za svakoga“. Svako ko želi da se kreće, da uči i da napreduje, može da vežba parkur. Svako može da postavi sebi izazove shodno mogućnostima jer su osnove u parkuru prirodni oblici kretanja (trčanje, puzanje, skakanje, preskakanje, provlačenje…). Dakle, svako može da vežba parkur, bez obzira na godine ili nivo fizičkih sposobnosti, s tim što je moja preporuka da deca ne treba da vežbaju sama, decu treba pravilno usmeriti (svestrano, kroz igru i sa ciljem).

Koliko je to opasan sport/disciplina?

Parkur je opasan kao i bilo koja druga fizička aktivnost. Ako se pravilno vežba, možemo imati samo prednosti od parkura.

Da li su godine presudne za bavljenje parkurom i kada je najbolje time da počnemo da se bavimo?

Kretanje može da zameni mnoge lekove, ali nijedan lek ne može da zameni kretanje“ – Semjuel Ogist Tiso. Dakle, kad je kasno da počnemo da se krećemo? Nikada! Parkur bi, kao i ostale aktivnosti, trebalo da bude dostupan svima. Naravno, u drugačijoj je funkciji parkur kod dece, kod odraslih i kod starih.

Ako sam dobro razumela, vi ste jedini klub koji se bavi parkurom u Srbiji. Molim te reci nam nešto više o vama – koliko imate članova, gde se održavaju treninzi, koliko je instruktora, kojih su uzrasta grupe?

Nažalost, mi smo jedini klub koji se ozbiljno bavi parkurom u Srbiji. Organizujemo redovne treninge u Beogradu i Novom Sadu za decu i odrasle. Imamo oko 120 aktivnih članova u Beogradu koji vežbaju u sali Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja na Košutnjaku, kao i na lokacijama na otvorenom (na Novom Beogradu). Trenutno imamo četiri redovna instruktora (svi instruktori su završili FSFV ili su studenti FSFV). Postoje grupe za decu od pet do devet godina i od 10 do 13 godina, kao i grupe za odrasle.

Bitno je naglasiti da ste jedini koji rade i s decom. Reci nam kako izgleda taj rad s decom kako bismo približili roditeljima šta deca zapravo rade na vašim treninzima.

Konkretno deca skaču, trče, puze, preskaču, penju se, uče da se kreću u svim pravcima, uče da savlađuju različite prepreke, nekad uče elemente i iz drugih sportova i veština i onda ih primenjuju, uče kako da savlađuju prepreke u otežanim uslovima (žmureći, s predmetom u ruci, s partnerom…). Međutim, rade nešto što nije toliko očigledno, a to je da kroz parkur uče neke, po našem mišljenju, osnovne vrednosti: da nema takmičenja (sva borba se uvek vodi u nama), opreznost, poštovanje, vernost i skromnost.

Zašto je bitno da se deca bave parkurom?

Svima nam je poznato da su deca aktivna, radoznala, puna energije i uvek spremna na kretanje i igru. Upravo poslednje dve stvari: kretanje i igru, koristimo da bismo kroz usmereni rad s decom uticali pozitivno na njihov rast i razvoj. Veoma je važno istaći da je to usmeren rad jer deca na primer često dok hodaju s roditeljima ivičnjakom vežbaju ravnotežu unapred, ali retko ćete videti dete koje hoda unazad. Mi upravo to radimo, usmeravamo na razna kretanja, u svim pravcima i formama. Često se desi da u radu s decom i izađemo iz forme parkura i uključimo u obučavanje na primer loptu, muziku ili elemente iz gimnastike. Želja nam je da svako dete ostvari svoj pun potencijal u svim slojevima/formama kretanja, dakle svestrano, a ne da ih od početka specijalizujemo (što nažalost neki sportovi rade zarad rezultata). Parkur zbog svoje prirode ostvaruje svestran uticaj na psihofizičko stanje deteta. Parkur je s razlogom uveden u nastavu fizičkog vaspitanja ili vannastavne aktivnosti u škole širom sveta.

Da li se i stariji, i koliko stariji, ljudi bave ovom disciplinom? I zašto i oni treba da se bave ovim sportom?

Kolege u Švajcarskoj i Velikoj Britaniji organizovale su treninge za starije osobe, preko 60 godina. Nažalost, kod nas je svest o fizičkoj aktivnosti na niskom nivou. U našem klubu imamo nekoliko pojedinaca starijih od 40 godina koji vežbaju, a nekad se desi da organizujemo zajedničke treninge dece i roditelja gde oni zajedno vežbaju parkur.

Radite još mnogo dodatnih aktivnosti u okviru kluba. Molim te, reci nam nešto više o tome.

Pored redovnih treninga organizujemo različite parkur događaje (radionice s inostranim predavačima, humanitarne akcije, čišćenje lokacija gde vežbamo itd). Pored toga pružamo i komercijalne parkur usluge (organizovanje nastupa, snimanja i promocija).

Da li postoji još nešto što biste da poručite čitaocima City Magazina?

Što više se krećite i nastavite da čitate City Magazin!

Naslovna fotografija za sajt_cover Milan Ćuk: Mozaici iz drugog univerzuma Branka Kovačević Branka Kovačević „Kako postati ikona stila? Beograđanke znaju“: Žene koje su lepe i u teškim vremenima 02 foto Vladimir Sretenovićcover Jelena Bogavac: Fabrika pozorišne tradicije David-Simoncover Dejvid Sajmon: Kritika jednog sveta · ·