Bojana Vunturišević
U VAZDUHU · intervju

Singlom „Kese etikete“ harizmatična i prepoznatljiva članica nekadašnje grupe Svi na pod najavila je početkom proleća svoj prvi solo album. „Daljine“ su objavljene sredinom aprila, u izdanju kuće Mascom, koncertna promocija biće održana u Bitef teatru, 29. aprila. Potom sledi koncert na Mikser festivalu, 27. maja, i aktivno leto. O samostalnosti, hrabrosti i ogoljavanju, o saradnicima i inspiracijama, o novim pesmama, daljinama i ljubavima… Bojana Vunturišević govori za City Magazine.

Tvoj prvi solo album nedavno je najavio sjajan singl Kese etikete. Kako je nastala ova pesma?

Nacrt ideje nastao je kada sam sastavljala listu želja – o kojim temama želim da pišem i pevam na trećem albumu grupe Svi na pod. Tada sam želela da napišem pesmu koja nosi naslov Modna ikona. Kako se treći album benda nije desio, Minji Bogavac sam ispričala o čemu želim da govorim, i tog leta 2014, u jednoj garsonjeri u Beogradu je nastao tekst za Kese etikete. Bambi i ja smo taj tekst „omuzikalili“ 3. septembra, i tog dana smo znali da smo na pravom putu sa kog ne treba da skrenemo.

Kese etikete govore i o konzumerizmu i apsurdima, o sveopštoj pogubljenosti današnjice. Kako čovek može da sačuva svoju suštinu? I lični kompas?

Mislim da je recept za tu sreću, ili suštinu, da čovek treba da skupi hrabrost da radi ono što voli, da se okruži vrednim i kvalitetnim ljudima, a ponekad može sebi da priušti da se pogubi u svim tim apsurdima koji nas okružuju. Balans između plusa i minusa.

Kako si odlučila da se upustiš u avanturu solo karijere?

Onog trenutka kada se moj prethodni bend razišao bilo mi je potrebno vreme da se saberem. U tom vremenu ličnog beznađa, koje je ujedno i jedan od najlepših perioda mog života, znala sam da je stvaralaštvo nešto sa čim živim – pa bukvalno od malih nogu. Tada sam shvatila da taj pad treba shvatati kao novi početak, a novi početak može samo da te ohrabri da uradiš nove, ali i bolje stvari. Bend je nešto što sam već probala, tri puta do tada. Nova stvar je bila to da „izađem napolje“ svojim imenom i prezimenom, da okupim oko sebe ljude za koje smatram da su najkvalitetniji na kulturnoj sceni Beograda, i da zajedničkim snagama uradimo dobru stvar. Nešto kao bend, ali nije. Kažu ljudi, jer imaju potrebu da pakuju u fioke, da je to projekat. Meni se ne dopada ta reč.

Šta karakteriše album Daljine? Šta odlikuje njegov zvuk, da li dominira elektro pop, da li postoje uplivi drugih žanrova?

Album Daljine karakteriše moja totalna ogoljenost u smislu same priče. Ko god se upusti u avanturu slušanja muzike sa albuma znaće o čemu govorim i koje su me teme tištile, ali i oslobađale u tom periodu. Ako bih morala žanrovski da ga odredim, to bi bio elektro pop zvuk od kog ne odstupam već godinama, s tim što ga je Bambi majstorski upakovao u sadašnji trenutak. Naravno da ima i odstupanja u zvuku, pa možete čuti i malo ženskog panka u pesmi E70, ali i rokenrola u pesmi Bes.

Koliko dugo je nastajao album? Da li si ti autor svih pesama? Sa kim si sarađivala na njemu?

Album je nastajao godinu i po dana, ali do njegovog objavljivanja se čekalo ukupno tri godine, jer su nas omele prelepe privatne okolnosti. Većinski autor pesama sam ja, ali najveći deo pesama potpisujem sa mojim najbližim saradnikom Ivanom Mirkovićem Bambijem. On je koautor pesama, aranžer i muzički producent. Bambi me je fantastično vodio kroz čitav ovaj proces. Najbolje je do sada umeo sa mnom. Ne smem zaboraviti da spomenem i mog omiljenog muzičara, čoveka koji na najlepši način ume muzički da me oslobodi, Jamala al Kiswanija, sa kojim autorski potpisujem pesmu Suzana. Naravno, tu je i moja Minja Bogavac koja je potpisala neke fantastične tekstove, ali sa kojom sam takođe radila na oblikovanju onoga što sam sama napisala. Maša Seničić na čiji sam tekst Noćni program napisala muziku jedne februarske noći. Moje prijateljice sa kojima sarađujem još iz vremena grupe Svi na pod svojim glasovima obojile su ovaj album na najlepši mogući način: Andrijana Belović, Milica Tegeltija i Anjuta Janković. Na albumu postoji pesma E70 koju zajedno sa mnom pevaju Marija Stojanović i Minja Bogavac. Takođe, želela bih da spomenem čoveka koji Bambijev i moj autorski rad prati, i svojim gitarskim zvukom obogaćuje još od samih početaka, a to je Nebojša Zulfikarpašić Keba. Ni ovoga puta nismo želeli bez njega da započinjemo bilo šta novo. Vizuelni identitet, koji mi je i dalje jako važan, odredila je fantastična fotografkinja Milica Mrvić koja je maestralno uradila svoj posao u saradnji sa kostimografkinjom Oljom Marković.

Navela si da su Daljine 2543 km daleko od Beograda, tamo negde između Juga i Zapada, na putu od Bograda do Porta i nazad, i da je to najpatetičnija priča sa hepi endom, koja staje u devet pesama. Kako su te sve te daljine inspirisale? I zašto je to najpatetičnija priča?

Ta tema se najbolje peva. Svaka priča bi je banalizovala i umanjila njen značaj. Sve pesme, izuzev Kese Etikete i pesme Bes , koje su angažovanog karaktera, govore o ljubavi, o ljubavi na daljinu.

Kako je to što si postala mama uticalo na tvoj senzibiltet, na poetiku, muziku, na teme koje te zanimaju?

Pesme sa albuma Daljine nastajale su u periodu dok nisam imala pojma da ću postati mama. A od kada sam mama nijednu novu stvar nisam započela, tako da i mene zanima o čemu ću u budućnosti govoriti. Majčinstvo me je fokusiralo i omogućilo mi da se neometano bavim poslom koji volim bez onih praznih studijskih priča, bez tridesetšeste studijske kafe pre nego što se upustim u posao. Dakle, idemo odmah, svim srcem, punom snagom u ono i za ono što volimo.

Kako vidiš ovdašnju pop scenu? Šta bi na njoj izdvojila, preporučila, ohrabrila…?

Izdvojila bih moju zauvek omiljenu muziku Andrijane Belović koja me je i inspirisala da napravim korak u te neke netipične solo vode. Njena muzika je savršena, muzički pismena, tačna, inovativna i hrabra. Jako navijam za nju!

Kako će izgledati koncertna promocija albuma Daljine u BITEF teatru 29. aprila? Ko je sa tobom na sceni? Šta publika može da očekuje?

Oduvek mi je bila želja da napravim koncert gde ću biti u ravni sa publikom, jedan na jedan, i da taj koncert ima kamerni vajb. Muziku sa albuma Daljine možeš da slušaš ležeći ili sedeći, uz nju možeš da plešeš, letuješ, smeješ se ili plačeš. Na samom upoznavanju i reunionu sa publikom želela sam da je ona oseti, i čuje u toj nekoj aktivno-pasivnoj poziciji. Bitef teatar je mesto u kojem sam provodila najviše vremena dok je album bio u nastajanju, radeći sa Minjom i Vojkanom Arsićem na predstavi Crvena. Sve te simbole ili mesta koja me vežu za stvaralački proces želela sam da ispoštujem, odnosno da im na neki način odam počast i zahvalnost. Bambiju i meni će na bini praviti društvo dobro poznati MKDSL, ali i mnogobrojni gosti iznenadjenja.

Da li su u planu i druge promocije i koncerti?

Naravno. Leto donosi mnogobrojne festivale, a kao najavu za iste imamo nastup na Mikser festivalu 27. maja. U pregovorima smo i sa SKC-om iz Kragujevca, ali smo otvoreni i za mnoge druge pozive. Ljudi, čekamo vas.

Jelena Janković foto Jelena Janković: Kako je to kad si umetnički fotograf na Balkanu Natasa Kokic3_cover Nataša Kokić: Crtež je vrsta egzibicionizma Ana Marija Grbic 02_cover Ana Marija Grbić: Ne verujte svemu što je napisano Ivana Pantelic_08_cover Ivana Pantelić: Istorija običnih ljudi · · ·