bananas-1735006_1920
životna sredina

Svi učesnici u prehrambenom lancu imaju svoju ulogu u sprečavanju i redukovanju bacanja hrane. Od proizvođača (zemljoradnici, uzgajivači, prerađivači), do onih koji hranu iznose na tržište potrošačima (ugostitelji, preprodavci) i na kraju i sami kupci.

Tekst: Jelena Popović Đorđević

Prema najnovijim istraživanjima, svake godine se na svetu jedna trećina proizvedene hrane baci, što znači da oko 222 miliona tona hrane završi u kanti za đubre. Bacanje hrane nije samo etički i ekonomski problem već je i problem očuvanja životne sredine, koja raspolaže ograničenim prirodnim resursima.

Kada siti, posle obilnog obroka, čistimo sudove od ostataka hrane, retko kada zastanemo i promislimo na važnost svog postupka. Nama je to rutinska stvar – ako imamo ostatke hrane koja više nije pogodna za konzumaciju, logično je da će završiti u đubretu. Naša rutina nam, nažalost, otežava shvatanje razmera bacanja hrane na svetskom nivou. Problem je mnogo veći nego što možemo da zamislimo.

Prema najnovijim procenama, otprilike jedna trećina hrane proizvedene u svetu završi u đubretu tokom procesa proizvodnje i kozumacije. Kada se ova cifra prevede u kalorije, dobije se računica da jedna od četiri kalorije predviđene za konzumaciju nikada zapravo ne bude pojedena. U svetu punom gladnih ljudi, nestalnih cena hrane i socijalnog nespokojstva statistike su više nego šokantne. Moglo bi se reći da su ekološki, moralno i ekonomski sramotne.

Šta su, u stvari, bacanje i gubitak hrane?

Bacanje i gubitak hrane se odnose na odbacivanje korisnih i jestivih delova kroz proces proizvodnje hrane za ljudsku konzumaciju. Hrana se baca kroz ceo prehrambeni lanac, od proizvodnje, pa do konzumacije u kućnim uslovima. Odbacivanje hranljivih delova može biti slučajno ili namerno, ali neizbežno vodi ka umanjenoj količini dostupne hrane. 

  1. Hrana koja se prospe ili pokvari pre nego što stigne do krajnjeg kupca naziva se izgubljena hrana. Ovo se može dogoditi zbog problema pri berbi, pakovanju, skladištenju, transportu, neodgovarajućoj infrastrukturi, kao i zbog neadekvatnih zakonskih odredbi. Ubrane banane, na primer, koje pri transportu padnu sa kamiona smatraju se gubitkom hrane.
  2. Hrana koja je adekvatna za ljudsku prehranu, ali je iz nekog razloga prodavci i kupci odbacuju, spada u bacanje hrane. Ovo se može dogoditi zbog nejasnih ili preoštrih pravila za određivanje upotrebnog roka, kao i zbog neadekvatnog skladištenja, pakovanja, pa i pripremanja. Kada trgovinski lanac baci pakovanje banana na kojima su se pojavile braon fleke, to se zove bacanje hrane.

Ključne činjenice o bacanju i gubitku hrane:

  • Okvirno, jedna trećina hrane proizvedene za prehranu ljudi godišnje, oko 1,3 milijardi tona, bude bačena.
  • Cena bačene hrane dostiže cifru od 680 milijardi dolara u razvijenim zemljama i 310 milijardi dolara u nerazvijenim.
  • Industrijalizovane zemlje, kao i zemlje u razvoju, bace podjednaku količinu hrane – pretpostavka je između 630 i 670 miliona tona.
  • Voće i povrće, plus krtole i lukovice, čine najveći procenat bačene hrane.
  • Globalne razmere bačene hrane na godišnjem nivou čine 30 odsto za žitarice, 40–50 odsto za krtole, povrće i voće, 20 odsto za uljane semenke, meso i mlečne proizvode i 35 odsto za ribu.
  • Svake godine potrošači u bogatim zemljama bace (222 miliona tona) skoro istu količinu sveukupne hrane proizvedene za zemlje podsaharske Afrike (230 miliona tona).
  • Količina godišnje bačene hrane ekvivalentna je polovini svetske proizvodnje žitarica.
  • U Evropi i Severnoj Americi se po glavi stanovnika godišnje baci 95–115 kilograma hrane.
  • Količina proizvedene hrane po glavi stanovnika u bogatim zemljama iznosi 900 kilograma godišnje.
  • U nerazvijenim zemljama 40 odsto gubitka dešava se neposredno posle berbe/žetve i tokom proizvodnje, dok se u razvijenim zemljama 40 odsto gubi u trgovini i fazi konzumacije.
  • U trgovinama najveći deo hrane se baca jer ne odgovara previsokim standardima kvaliteta i estetike.
  • Bacanje i gubitak hrane utiču na nepovratno trošenje resursa, uključujući vodu, obradivo zemljište, energiju, radnu snagu i kapital. Takođe, nepotrebno se stvara efekat staklene bašte, emituju se štetni gasovi i time se doprinosi globalnom zagrevanju i promeni klime.
  • Hrana koja se baci u Evropi mogla bi da nahrani 200 miliona ljudi.
  • Ako bismo spasli makar jednu četvrtinu otpisane hrane, to bi bilo dovoljno da se nahrani 870 miliona gladnih u svetu.

Stav i ponašanje krajnjeg kupca je veoma bitan faktor u borbi protiv bacanja hrane. Podizanje svesti i promena ponašanja direktno utiču na smanjenje količine bačene hrane.

Naslovna fotografija - šarka (foto topsimages.com) 10 otrovnih živih bića iz Srbije Zima će postati leto, a leto zima... Naučnici upozoravaju: Stravične stvari koje se mogu desiti u budućnosti beer-932994_1280 Da li će se zbog ovoga cena piva udvostručiti? page-priroda Priroda je ponekad stvarno jeziva ·