Retour chez ma Mere
U VAZDUHU · urban flash

U poslednjih nekoliko godina, preciznije od početka svetske ekonomske krize, najpre u Francuskoj, a potom i u ostalim industrijski razvijenim evropskim zemljama, počinje da se koristi izraz Bumerang generacija. Odnosi se na ljude srednjih godina koji su morali da se vrate u roditeljski dom zbog iznenadne nezaposlenosti, nemogućnosti pronalaska novog posla, a koji su ostali bez potrebne ušteđevine kojom bi privremeno mogli da plate stan.

Prošle godine je snimljen francuski film Retour chez ma mere, koji je žanrovski komedija, a zapravo je socijalna drama koja se bavi najbolnijim problemima jednog vremena i jedne generacije. Režiser filma Eric Lavaine kaže da je izabrao komediju samo zbog toga što taj žanr više odgovara njegovom senzibilitetu, ali i da bi privukao veći broj gledalaca. Međutim, nakon bioskopskog uspeha filma mnogi su primetili da nije žanr privukao toliko gledalaca, već tematika sa kojom mnogi mogu da se identifikuju. I sam režiser kaže da je do ideje došao posmatrajući televizijske priloge i ljude iz svog okruženja.

Posmatrano s aspekta razvojne psihologije, period između adolescencije i četvrte decenije života, poznat i kao rano odraslo doba, označava godine velikih prekretnica i izbora. Obično u tom periodu većina ljudi izabere zanimanje, pronađe posao, bračnog partnera, formira sekundarnu porodicu, stvori finansijsku nezavisnost i postavi neki stabilniji vlastiti sistem u odnosu na koji će se kretati dalji životni planovi.

U industrijski razvijenim zapadnim zemljama, u kojima se ceni individualnost i samostalnost, ovo je period kompletnog finansijskog odvajanja od primarne porodice. Međutim, najpre pojava, a potom i dužina trajanja ekonomske krize, stvoriće nove probleme i nove modele rešavanja osnovnih životnih problema. Zamislimo samo ljude u četrdesetim godinama, koji su imali posao i stabilnu karijeru, ulagali u obrazovanje i u jednom momentu ostali bez sredstava za život i bez krova nad glavom. Nekada su to čitave porodice, a nekada razvedeni, samohrani roditelji. Povratak u roditeljski dom, koliko god on bio siguran i gostoljubiv, nužno izaziva osećaj bezvrednosti i poraza. Ponovo finansijski zavisiti od roditelja, makar i privremeno, nakon skoro dve decenije samostalnog života i uspešne karijere, izaziva osećaj poniženja i neuspeha. Nimalo nije lako prilagoditi se ponovo na stare navike u poznatoj kući, ali pod novim okolnostima.

Prethodnih godina se jako puno pisalo i govorilo o sindromu Petra Pana, o mladim ljudima koji ostaju u roditeljskom domu i nakon završetka studija i pronalaska posla. Postoje mnogobrojna istraživanja koja su se bavila ovom tematikom i koja su išla od realne nesigurnosti i neizvesnosti, kao što je slučaj u Srbiji i u nekim drugim nerazvijenijim zemljama, pa sve do preterane razmaženosti, neodgovornosti, iracionalnih strahova i nedovoljne emotivne osposobljenosti za samostalni život. Neka istraživanja su bavila kućnim navikama i nesposobnostima preuzimanja svakodnevnih kućnih obaveza. To su svi oni tridesetogodišnjaci koji imaju svoja primanja, ali i dalje najviše vole maminu kuhinju, i dalje im mama redovno pere garderobu, a tata plaća račune i zove adekvatnog majstora kada se nešto pokvari u kući.

Međutim, dešavanja od 2008. pa sve do danas, kada se u bioskopima prikazuje ovaj francuski film, pokazuju da postoji generacija koja je dala sve od sebe, a ipak je sticajem okolnosti poražena i jedno je sigurno – povratkom u toplo roditeljsko okrilje sigurno više pate od onih koji ga nisu nikada ni napuštali.

zabava Kako ženama sve može da krene naopako porodica Kreativne porodične fotografije Automatski nacrt Najsmešnji klipovi iz 2016. godine ljubav Pravila koja bi svaki par trebalo da zna · ·