Klackalica 8. juna
U VAZDUHU · city klackalica

Čini se kao da je ova meteoropatska pošast, kao nekakav neizbežni planterni usud, uzrok ovih mirnijih pop-kulturnih i društvenih dana na pragu leta. Ipak, nije da nije bilo povoda i za čvrge i za aplauze, a sve u ritmu vaše i naše CM Klackalice.

Čvrge zaslužili:

Da ne bude da su ‘naši’ i ovdašnji najgori i najgrđi, za početak čvrga na račun anonimnih belosvetskih inicijatora niza peticija u kojima se traži da jedna od princeza iz Zaleđenog kraljevstva (Frozen) u nastavku bude lezbijka i dobije devojku. Kao da ništa nije naučeno iz godina i godina terora jalove polirtičke nekorektnosti, koja svaku opravdanu borbu za ranopravnost neizostavno prevede u teški mulj autogetoizacije koja je sama sebi svrha.

Hit u medijima bili su i napisi o sluđenim posetiteljima jednog prestižnog muzeja koji su od naočara ostalih na podu izložbenog prostora pomislili da je reč o umetničkom radu, te ih kao takav i tretirali. To, naravno, govori o plitkoumnosti i površnosti kao odlici vremena, ali pre svega o ispraznosti dobrog dela savremene umetničke prakse koja umetničko delovanje sateruje u ćošak bezidejnosti, gde je onda sve, pa i krajnja beslovesnost, moguće i uverljivo rešenje.

Preliminarni rezultati republičkog otkupa knjiga poterali su značajan deo ovdašnjih izdavača u glasan, iritantan, i krajnje neukusan lelek, gde autodrama zbog loših rezultata nastoji da prikrije očiglednu istinu; ogroman udeo izdašne izdavačke ponude čini bofl kao takav, za koji ne može i ne sme biti pokrića i uvek zgodnih relativizacija, a za koji zvanične kulturne institucije ne treba da imaju razumevanja. Naprosto, neka cveta hiljadu cvetova, ali, ako može, u četiri zida (ili koliko već zidova) vaših izdavačkih kuća.

Rijaliti mučionici Parovi na TV Happy se ne nazire kraj u doglednoj budućnosti i, premda je već izlišno pljuvati po našem rijaliti paklu i onima koji iza njega stoje, ne može se preći preko prošlosedmične dojave da je troje učesnika Parova od strane „produkcije“ kažnjeno obaveznim učešćem u Hotelu Maldivi, novom i skorom rijaliti poduhvatu iste TV kuće! Izgleda da je pojam modernog ropstva u slučaju Parova dobio novu mutaciju koja duboko zalazi u domen individualnih sloboda neopreznih i/ili alavih egzibicionista po svaku cenu.

Isprva možda i u pojedinim mikro-segmentima duhovita Fejsbuk pomama oko proslave rođendana Anastasije, ćerke Cece Ražnatović, sasvsim očekivano ubrzo se izrodila u pogubnu i po učesnike poraznu lavinu koja jeste vid upadljivog sajber-nasilništva. Osim toga, ovaj povod je ogoleo bit ovdašnjih liberala i uverenje ovdašnjih slobodnomislećih, te se priča o dostojanstvu, individualnosti i netoleranciji završava upravo pred vratima intelektualno, moralno…i u kom god smislu superiornijih…

Aplauze zaslužili:

Već smo davno utvrdili da je bioskopski repertoar iz meseca u mesec obesmišljen CGI budalaštinama u beskrajnom nizu, a ako je već tako, moraćemo da pohvalimo sve ono što odudara od tog tužnog stanja. Po obodima bioskopske ponude ovih dana kruži simpatična i u značajnoj meri uspela drama Megin plan, sa Grettom Gerwig, Ethanom Hawkom i Julianne Moore u glavnim ulogama, u priču o neobičnom ljubavnom trouglu. Rediteljki Rebecci Miller da se spočitati da Megin plan previše očitava viđeano u filmovima koje potpisuju, recimo, Noah Baumbach i Woody Allen, ali i mimo toga, Megin plan (u distribuciji kuće Magacom Film) jeste izrazito prijatno ostvarenje…o ljudima i za ljude.

Francuska kratka proza jeste postala oveštala a delimično i potrošena forma, taj pelcer se suši godinama unazad, ali i dalje ume da iznendri i ponešto istinski vanserijsko. Stoga pohvale idu na odličan kraći roman Konstelacija, za koji je autor Adrijen Bosk 2014. dobio Veliku nagradu Francuske akademije. Konstelacija (prevela Jelena Stakić, objavila Geopoetika) na upečatljiv i krajnje delikatan i intelektualno uzbudljiv način kroz priču o padu jednog aviona prikazuje iskreni tragizam i pritajenu lepotu sudbinski neumitnog. Konstelacija budi čudnu i jaku asocijaciju na H-8, taj neprevaziđeni jugoslovenski filmski klasik reditelja Nikole Tanhoffera.

Pohvale idu i na račun rok-škvadre Buč Kesidi koji su ovih dana obradovali armijici svojih poštovatelja spotom za pesmu Pola pet, u režiji Staše Bukumirović. Verujte vi nama, ali, kako se muzika ponajpre sluša, a spotovi su tu da potcrtaju, najbolje bi bilo da se uverite sami:

Prošla sedmica donela nam je i novi talas prepucavanja ko koga plagira. Aktuelan duel Jelene Karleuše i Nataše Bekvalac po tom pitanju, javnost nanovo sluđuje nesuvislim i lažiranim čarkama; anonimni internetski šereti ponovo su nadahnuto iskarikirali sumanuti koren tog i sličnih sukoba, podsećajući na još neke čudne podurnasti i preteče. Recimo:

CM Klackalica Klackalica #15: Neki bi to prosto tugom nazvali… Usta moja hvalite me Klackalica # 14: Usta moja hvalite me kad čaršija neće Klackalica Klackalica # 13: I falš-pobuna je pobuna… Lažni Norvežanin Klackalica 12: Sve je relativno, pa i „Lažni Norvežanin“! · ·