CM Klackalica #20
U VAZDUHU · city klackalica

Ni varljivo vreme ni meteoropatija, kao njegova verna pratilja, neće nas sprečiti da nanovo izvidimo i dojavimo kako stoje stvari sa ove naše osmatračnice. Kao i uvek, na oba kraja ove fiktivne a neumorne klackalice podosta je toga raznorodnog.

Pokuđeni:

Kraj Olimpijade i ipak uspešan nastup ovdašnjih sportista, osim povoda za kratkotrajan, ako ne i jednokratan osećaj sreće i zadovoljstva, doneli su nam i novu premijersku monodramu na temu bola usled neuzvraćanog ljubavnog truda, da se izrazimo po šekspirski. Monodrama je zahtevna forma, posebno kada ide u paketu sa ovako nedvosmislenom autodramom, a ko to ne shvata, kome to po ganglijama titra, taj je… ološ, naravno.

Ista ta Olimpijada izazvala je po ko zna koji put medijski izliv moralne panike (Srbija na raskršću – Tijana Ajfon ili Tijana Bogdanović, u dualizmu kako ga vidi dnevni list Blic); na stranu što je reč o opštem mestu i površnosti u doživljaju sveta, pa i neumivenom kultur-rasiszmu, zanimljivo je to što se ovakvi moralizatorski vapaji nekako ponajčešće čuju iz usta (pera/tastatura) upravo onih koji su u dobroj meri i doprineli takvom stanju.

Na (bisovog bisa) bis nam stižu i dojave o novom početku rekonstrukcije Muzeja savremene umetnosti u Berogradu, ali to je već uvežbana, pa i zamorna društvena igra u kojoj se deo nekakve elite kao vajka i nadiže medijsku halabuku, a državotvorni na to čiste mistrije i dižu skele. Do naredne a gotovo istovetne prilike.

Svedoci smo i prilično agresivne proveganske kampanje, prepune ostrašćenosti koja sebi dopušta i silinu sumanutih proizvoljnosti i faktografskih promašaja, a sve to, negde u dubini tog lažnog bojišta mesoždera i mesoskeptika, iznova ukazuje kako neretko oni vidno liberalniji prikazuju zbunjujuće mnogo zadrtosti i isključivosti.

Pohvaljeni:

Iako su priče o „briselskom dijalogu“ zbog Olimpijade očekivano pale u drugi, treći… sedmi plan, imamo povoda da na temu svakodnevice života ono malo preostalih Srba na Kosovu i Metohiji pohvalimo jedni izvrsnu inicijativu, pa još sprovedenu u (smisleno) delo. Grupa mlađih sineasta, u organizaciji Gargantua Filma iz Beograda, ovih dana po drugi put je u Gračanici održala skup radionica iz domena filmskog zanata pod nazivom Škola filmske msgije za tamošnje mališane i mladež. Bravo!

Iako vidno zaostaje za njegovim najuspelijim i najhvaljenijim delima, kratki roman Praznik beznačajnosti, češkog i francuskog prozaiste (prevela Mira Vuković, objavila Laguna) u simpatičnoj i lahorastoj priči o četiri muškarca u Parizu, koji su svesni pripovedača kao svoga „gospodara“, predstavlja Kunderin relaksirani omaž onome što Francuzi već nekoliko decenija unazad nazivaju „kratkom prozom“.

Utihnula je priča i o okupaciji bioskopa Zvezda, te sada mirne duše i mirnog oka možemo, zahvaljujući Mi smo ovde, novootvorenoj izložbi fotografija Fadila Šarkija na tu temu (u galeriji Artget u Kulturnom centru Beograda, od 25. avgustaa do 18. septembra), da procenimo koliko su revolucije novoga kova i njihove lučonoše fotogenične.

Na filmskom repertoaru se našlo i nešto krajnje prijemčljivo a u isti mah i nesvakidašnje. Kvalitetan, zanimljiv i i po svim osnovama uspeo film koji o fenomenu društvenih mreža i njihovom ataku na mlade i sve mlađe progovara jezikom mladih, u formi dovoljno inteligentnog, a na idejnom planu sročenog u maniru klasika omladinskog filma osamdesetih. U pitanju je film Petlja (Nerve), sa Emmom Roberts, Davom Francom i Juliette Lewis u glavnim ulogama.

Paparaci teror CM Klackalica # 19: Ne rađamo se u bundama CM Klackalica 18 CM Klackalica # 18: Legenda o vrućem krompiru CM Klackalica 17 CM Klackalica #17: Nacionalna penzija za Daru Bubamaru Klackalica 8. juna CM Klackalica # 16: Od leleka do autodrame i nazad · · · · ·