Milena Pavlović Barili (foto:www.findagrave.com)
U VAZDUHU · flešbek

Veliki umovi i veliki talenti često nisu bili shvaćeni u sredini odakle su potekli, u kojoj kao da je svaki nagoveštaj posebnosti nužno anatemisan, čak smatran društveno štetnim. Takvim ljudima preostajalo bi samo da se utope u mejnstrim, ili da napuste svoju zemlju i postanu cenjeni negde drugde. Ovo je kratka priča o jednoj od njih.

Piše: Milorad Stokin

Milena Pavlović-Barili rođena je u Požarevcu na samom izmaku prve decenije dvadesetog veka. Od svojih roditelja imala je šta da nauči jer su oni bili akademski muzičari i vrsni umetnici. Otac joj je bio poznati komozitor i slikar Bruno Barili, dok je majka pijanistkinja bila u bliskim rodbinskim vezama sa članovima dinastije Karađorđević. Milena je jedan deo svog detinjstva provela u Italiji, pa se zatim vratila u rodni Požarevac gde je završila osnovnu školu. Imala je punu podršku roditelja da studira slikarsvo, pa zbog toga odlazi u Beograd, a zatim u Minhen na studije, u vreme kada joj je dijagnostikovana tahikardija koja će je mučiti čitavog života.

Zbog toga je bila primorana da ode u Francusku na lečenje. Tamo se susreće sa modom, dalekim svetom o kome je samo maštala kao mala Požarevljanka i ubrzo se posvećuje ilustrovanju modnih magazina, u čemu je bila veoma uspešna i kasnije kada je otišla u SAD. Nakon završenih studija vraća se u Beograd gde pravi svoju prvu samostalnu izložbu. Nekako u to vreme oboljeva od trbušnog tifusa, dok je sa majkom bila na putovanju po Španiji. Kao i ranije što se zbog bolesti zadržala u Francuskoj, tako je i sada zbog operacije morala da se zadrži u Granadi. Španiju je veoma zavolela i do kraja života gajila veliku strast prema odevanju španskih žena, pogotovo prema njihovim karakterističnim velovima.

Dalji put je odveo u London u kome nakon jedne uspele izložbe odlučuje da prekine svaku vezu sa konvencionalnim slikarstvom i razvije svoj stil koji je bio prepun imaginacije i fantazmagorije. Da bi to postigla odlazi u raj za slobodne umetnike – Pariz. Tamo ulazi u visoke umetničke krugove, stupa u strasnu ljubavnu vezu sa jednim kubanskim pijanistom i zarađuje od portretisanja pripadnika pariskog visokog društva. Na mapi Evrope njena sledeća odrednica bio je Rim. Tamo pravi izložbu kojoj se oduševio Musolini. Zbog njenog italijanskog porekla ponuđeno joj je italijansko državljanstvo, ali ona to odbija i vraća se u Požarevac. U tom period nastaju njene najpoznatije slike sa sveprisutnim motivom lampe koji je toliko volela.

Nažalost, u Požarevcu nije dugo izdržala jer je bila neshvaćena pa se nakon Rima i Osla vraća u Pariz gde dobija status modernističke ikone. Ipak, i pored tog uspeha Milena je bez novca i emotivno slomljena zbog raskida sa svojim obožavanim kubanskim pijanistom. Želeći da napravi veliki rez u svom životu odlučuje da napusti Evropu, i u samo predvečerje Drugog svetskog rata odlazi u Njujork. Njujork je odmah prepoznao veliki Milenin talenat i ona doživljava veliki uspeh, priređuje izložbe i slika veoma uspešne ilustracije za čuveni modni magazine Vogue.

Izgledalo je da sreći nema kraja kada se 1943. godine udala za vazduhoplovnog oficira iz Čikaga koji je desetak godina bio mlađi od nje. Prve mesece zajedničkog života provode u velikoj idili na farmi konja u blizini Njujorka. Milena se tamo potpuno posvećuje jahanju. Nažalost, ova strast koštala je skupo kada je nakon pada ostala nepokretna nekoliko meseci. Kada se oporavila prva slika koju je naslikala bila je kaluđerica sa raširenim rukama koja ima ramena od eksera i srce koje gori. Umrla je tiho, sasvim neočekivano i u snu, početkom marta 1945. godine. U zvaničnom izveštaju pisalo je da je smrt usledila zbog dve pilule za spavanje i čaše šampanjca.

Bilo je i onih koji su tvrdili da je bila u braku sa devijantnom osobom i da je umrla pod misterioznim okolnostima. Telo Milene Pavlović-Barili balsamovano je i zatim kremirano. Njeno ime i njena dela dugo su u posleratnoj Jugoslaviji bila pod zabranom, budući da je pred samu smrt naslikala portret svog rođaka, kralja Petra II Karađorđevića. Nepravda je ispravljena 1962. godine kada je u Požarevcu otvorena galerija koja čuva sećanje na nju i njeno delo.

Neko je jednom rekao da je nateže biti priznat u svom selu. Takva sudbina zadesila je i veliku slikarku Milenu Pavlović Barili. No, ona je to svoje “selo” uvek nosila sa sobom, i kao da nikada nije uspela da se oslobodi njegovog usuda.

1_cover Playboy: Erotika na Dalijev način https://www.youtube.com/watch?v=R5i9k7s9X_A Berlin ’45: Život u uništenom gradu Budva Vekovno nasleđe Budve Sv. Tripuna Slavne legende o crnogorskim gradovima · · · ·