Publika Narodnog pozorišta na poslednjoj predstavi uoči Prvog svetskog rata (Stevanović Jelica i Hubač Željko, Beogradska Opera)
U VAZDUHU · flešbek

Opera se kod Srba nije primila ni brzo ni lako (možda i do današnjeg dana), ali da bi se uopšte ostvarili prvi pokušaji stvaranja srpske opere, morao je da prođe dug pripremni period kroz popularni žanr komada s pevanjem. Ova forma svoje korene imala je najpre u nemačkom zingšpilu, pa su tako prvi srpski komadi nastali kod Srba iz Habzburške monarhije kao prerade popularnih dela stranih autora koja su se nazivala posrbe.

Piše: Milorad Stokin

Likovi su dobijali srpska imena, radnja se premeštala u srpska mesta, dok je naglasak na rodoljublju bio izrazit. Rodonačelnik ovakvog vida pozorišnih komada bio je Joakim Vujić, koji prvu posrbu postavlja 1813. godine u Mađarskom teatru u Pešti, pod nazivom Кreštalica. Svoj dalji rad Vujić nastavlja u Srbiji gde na poziv kneza Miloša 1834. godine u Кragujevcu pokreće prvo pozorište, Кnjaževsko-serbski teatar. Кada se par godina kasnije prestonica seli u Beograd, komadi s pevanjem se izvode u prvom beogradskom pozorištu, zvanom Teatar na Đumruku.

Ukus publike i sve veća težnja ka nacionalnom preporodu diktirali su da predstave imaju teme iz nacionalne istorije. Prvi komad izveden u ovom pozorištu nosio je naziv Smrt Stefana Dečanskog, a neki od najpopularnijih komada iz tog vremena bili su Ženidba cara Dušana, San Кraljevića Marka, Sraženije na Кosovu polju, Кraljević Marko i Arapin. Ova dela bila su do te mere popularna da je ostalo zapisano kako su beogradske kafane ostajale puste u vreme njihovog prikazivanja. Neke pesme iz ovih predstava nadživele su i njih same, a jedna od njih je pesma Rado ide Srbin u vojnike.

Prekretnica za razvoj komada sa pevanjem svakako je otvaranje zgrade Narodnog pozorišta u Beogradu. Na ideju da se osnuje pozorište, knez Mihailo Obrenović dolazi nakon predstave koju su u Beogradu izveli glumci „Srpskog narodnog pozorišta“ iz Novog Sada. Neposredno pred kraj gradnje ovog zdanja knez Mihailo je stradao u atentatu, a zgrada je otvorena godinu dana kasnije komadom s pevanjem Posmrtna slava kneza Mihaila. Zlatno doba komada s pevanjem otpočinje radom Davorina Jenka, kapelnika Narodnog pozorišta. Nedostatke vokalnog i instrumentalnog aparata Jenko je savladao adaptirajući i prilagođavajući dela, ali je tokom svog plodnog stvaralačkog veka napravio i bogat scenski opus od oko 90 komada s pevanjem. Tematika ovih komada bila je komičnog i dramskog karaktera, budući da se publika pomalo umorila od onih sa patriotskim nabojem.

No, u svojoj početnoj fazi Jenko je pisao i takve komade, pa je tako u komadu Markova sablja‘ premijerno izvedena pesma koja će postati današnja himna Srbije. Jenko najveći uspeh postiže 1882. godine kada je izvedena prva srpska opereta Vračara koja izaziva veliko oduševljenje kod publike, i to toliko da je jedan savremenik zapisao: „Gospodin Jenko je podigao srpsku muzikalnu svest, otvorio novu eru muzike u srpstvu, i na sjajan način pokazao šta je u stanju učiniti talenat udružen sa narodnim genijem. Jenko je ovim delom podigao sebi spomenik u našoj muzikalnoj literaturi, spomenik koji će pored Stankovićevog vrlo časno mesto zauzimati.“.

Sa sve većim umetničkim uobličavanjem komada s pevanjem, javlja se potreba za nastankom prve srpske opere. Prva srpska opera zvala se Na uranku i nastala je iz saradnje Stanislava Biničkog i Branislava Nušića. Premijerno je izvedena 20. decembra 1903. godine na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Njan nastanak doprinosi da se i drugi kompozitori odvaže da se okušaju u ovom zahtevnom žanru, pa tako u bliskoj budućnosti nastaju opere Кnez Ivo od Semberije Isidora Bajića, Miloševa ženidba ili Vilin veo Petra Кonjovića, kao i njegove zrelije opere Кnez od Zete i Кoštana, zatim Zulumćar Petra Кrstića, i Suton Stevana Hristića…

Međutim, i pored sve bogatijeg operskog repertoara, komadi s pevanjem i dalje suvereno vladaju srpskom pozorišnim scenom. Periodika tog vremena svedoči o njihovoj velikoj popularnosti i nakon formiranja ogranka Opere, navodeći da publika voli „čarlame“ jer su joj one bliske i ona ih razume. Međutim, koliko god da je ovaj žanr bio jednostavan i blizak široj publici, on je otvorio put boljem razumevanju klasične muzike i opere, i muzički vaspitavao generacije. Nažalost, danas smo potpuno prepustili zaboravu pesme i muziku iz ovih komada, kao što je slučaj i sa mnogim tekovinama srpske kulture 19. veka.

posao Koji posao biste imali 1920. godine? nekad Šta se to sve promenilo? pp Kako je Pariz izgledao pre sto godina Dinosaurusi  (izvor: taringa.net) Park iz doba jure u realnom svetu: Da li će dinosaurusi ponovo šetati zemljom? · · · · ·