Vlaho Bukovac "Velika Iza"
U VAZDUHU · flešbek

Mnoge okolnosti života Vlaha Bukovca nisu davale prevelike izglede da će se on posvetiti slikarstvu. Bio je potomak siromašnog italijanskog mornara. Već u detinjstvu sam se morao snalaziti kako bi pronašao svoje mesto pod suncem. Boravio je u Americi, radio kao crtač, konobar, nosač, mornar. Jedna teška povreda vraća ga u roditeljski dom u Cavtat, malo primorsko mesto nadomak Dubrovnika, nakon čega odlazi u Pariz gde uči slikarstvo kod velikog Aleksandra Kabanela.

Piše: Milorad Stokin

Pariz tog vremena možda jeste bio raj za umetnost, ali ne i za brojne umetnike, pa tako Vlaho živi boemski život siromašnih umetnika, koji su jedva preživljavali i za sitan novac prodavali svoja dela, samo da bi se prehranili. Verovatno bi odustao, da se nije pojavila ona – Velika Iza.

U Parizu tog vremena, a govorimo o 1882. godini, bio je veoma popularan roman La Grande Iza, koji u središtu radnje ima skandalozan život jedne kurtizane. To je bio poprilično lagan sadržaj prepun spletki, ubistava i erotike, i kao takav, idealan da u nastavcima izlazi u bulevarskom listu La Lanterne. Čitajući ove nastavke Bukovcu se javila ideja i započeo je rad na novom delu. Slika je dovršena veoma brzo, i u pravo vreme da se nađe na čuvenom prolećnom Salonu. Međutim, profesor Kabanel je figuru Ize ocenio neproporcionalnom, i posavetovao mladog umetnika da je koriguje i izloži sledeće godine. Vrativši se u atelje Vlaho je sastrugao figuru, i zatim u krajnjem očajanju pohitao da među lokalnim prostitutkama nađe novi model. U jednom baru naišao je na devojku koja je prihvatila ponudu, i to bez novčane nadoknade, za jedan portret svog lika. Slikanje nove Ize potrajalo je svega pet dana.

Kada se Velika Iza tog proleća pojavila na pariskom Salonu izazvala je pravu senzaciju. Ljudi su bili oduševljeni predstavom kurtizane koju sluškinja priprema za dolazak mušterije, i koja smelo gleda u posmatrača, ne stideći se svoje golotinje. Naprotiv, ona svojim telom kao da poziva na čulne užitke. Tema slike potpuno je odgovarala vremenu u kome su inovativni slikari krčili put motivima senzualnosti i naslade, nasuprot herojskim i mitološkim temama tradicionalnog slikarstva. Tako se i Bukovac vodio ovim idejama, i pod velikim uticajem Maneove Olimpije koja je dvadesetak godina ranije izazvala umetničku revoluciju, i prekinula dugu tradiciju aktova na kojima su predstavljane mitološke junakinje.

Budući da je Velika Iza izazvala nesvakidašnju pažnju, veoma brzo je prodata nepoznatom engleskom kolekcionaru, a 1913. našla se u posedu industrijalca iz Vest Derbija kod Liverpula. Bukovac je tada nameravao da ga poseti i opet vidi svoje delo, ali ga je u tome sprečilo izbijanje Prvog svetskog rata. Nova prilika mu se nije nikada više pružila. U tom periodu desila se intervencija na slici, jer je sluškinji naslikan prsluk i naranđžasti povez na glavi. Godine 1929, na jednoj aukciji u Parizu sliku je kupio Pavle Beljanski, jugoslovenski diplomata i pasionirani kolekcionar. Na aukciji se našao i Paja Jovanović koji je Veliku Izu želeo za kraljevsku kolekciju u Beogradu, ali je odustao u korist Pavla Beljanskog. Slika je od tada krasila salon njegovog doma u Beogradu, gde se nalazila 1948. godine kada je proglašena za kulturno dobro.

Da je sliku kupio Paja Jovanović ona bi se danas nalazila u Narodnom muzeju, gde se nalaze mnoga dela iz muzeja kneza Pavla Karađorđevića, no Pavle Beljanski je 1965. godine sliku poklonio svojoj Spomen-zbirci u Novom Sadu koja je izgrađena sa namerom da čuva njegovu bogatu umetničku kolekciju. Slika Velika Iza danas predstavlja jedan pravi izuzetak u ovom zdanju, budući da je ono muzej moderne umetnosti, ali i verovatno najvrednije delo koje dominira jednom prostorijom koja je uređena u duhu doma Pavla Beljanskog.

rc Fotografije Marilyn Monroe koje su prodavane za 10 dolara mt Mobilni telefoni naše mladosti Publika Narodnog pozorišta na poslednjoj predstavi uoči Prvog svetskog rata (Stevanović Jelica i Hubač Željko, Beogradska Opera) CM retro kutak: Kako je nastala prva srpska opera posao Koji posao biste imali 1920. godine? · · · ·