Palata Albanija, foto: Milorad Stokin
U VAZDUHU · flešbek

Već skoro osam decenija na uglu ključnih prestoničkih ulica, Knez Mihailove i Kolarčeve, uzdiže se dostojanstvena palata „Albanija“, pravi biser modernističke arhitekture i retka esencija Art Deko stila u našoj prestonici, zbog čega je u svoje vreme prozvana “amerikanskom palatom”. Kada je izgrađena Beograd je dobio najvišu zgradu na Balkanu, kao i zdanje koje je potpuno odgovaralo duhu grada koji je osetio veliku potrebu za modernizacijom.

Piše i fotografiše: Milorad Stokin

Moglo bi se slobodno reći da je predistorija ove palate daleko bogatija od njene istorije, koja je prepuna rasprave oko autorstva nego oko njene arhitektonske vrednosti. Ta predistorija započinje 1860. godine kada je jedan umešni preduzetnik uvideo značaj terazijskog triangla, otkupio ga i na njemu sazidao nekoliko lokala za izdavanje. Jedan od njih bio je restoran „Mala kasina“, ali daleko poznatija bila je kafana „Albanija“ koja će u narednim decenijama postati jedno od omiljenih okupljališta Beograđana. Koliko je ova kafana bila neodvojiva od beogradskog duha, Branislav Nušić je predvideo da će ona tu stajati večno, ali prilike u Beogradu su se užurbano menjale i bilo je pitanje vremena kada će ovu vremešne dućane terazijskog triangla zameniti neko zdanje dostojno prestonice velike Kraljevine.

Kada je otkupila zemljište, Hipotekarna banka Trgovačkog fonda u Beogradu je januara 1938. godine raspisala konkurs za projekat idejne skice nove palate. U konkursu su bili postavljeni uslovi da zgrada treba da bude monumentalna, s obzirom na značaj i prometnost mesta, da ima najmanje deset lokala, dva stana za čuvare, prizemlje, međusprat i najmanje sedam spratova nad njim. Na konkursu je učestvovalo 84 arhitekata, a danas raspolažemo sa tek nekoliko njihovih nacrta od kojih je veoma zanimljiv nacrt Milana Zlokovića, ali čini se previše smeo u moderanističkom smislu za tadašnje prilke. Investitorima je na kraju najviše odgovarao zajednički nacrt zagrebačkih arhitekata Branka Bona i Milana Grakalića, ali sa naknadno dodatnim korekcijama beogradskog arhitekte Miladina Prljevića, što će u narednim decenijama biti predmet rasprave oko autorstva i pojedinačnih zasluga u projektu ove palate.

Rušenje omiljene kafane izazvalo je veliko negodovanje javnosti, a saznanje da će na njenom mestu biti izgrađena ogromna palata sumnju i strah da će se ona zbog lošeg terena urušiti i povući sa sobom sve okolne zgrade. Uskoro se ovoj bojazni priključilo i praznoverje jer je pri kopanju temelja nađen skelet mamuta i čoveka koji je najverovatnije poginuo u borbi sa njim, pa su počele da kruže glasine o ukletim grobnicama. Dok su kolale takve priče gradnja je tekla svojim tokom, koju nije zaustavilo ni pojavljivanje podzemnih voda u donjim galerijama. Javnost se bez razloga brinula jer je konstruktor Đorđe Lazarević predvideo da se zbog sleganja terena zgrada sastoji od skeleta sa betonskim stubovima, čime je znatno ublažen pritisak na zemljište. Palata “Albanija” završena je za nešto više od godinu dana, krajem oktobra 1939. godine, što i za današnje prilike kod nas predstavlja pravi rekord.

Kada su građevinski radnici otkrili palatu pred radoznalim i sumnjičavim Beograđanima bljesnula je neviđena građevina, obložena zelenkastim italijanskim mermerom zvanim “ćipolino”, visoka neverovatnih 45 metara, sa 12 spratova i ukupnom površinom od 700 kvadratnih metara. Istog trena su sve povike protiv gradnje zamenili hvalospevi zbog njene vitke linije, odlično iskorišćenog prostora i graditeljskog umeća projektanata i konstruktora. Sve priče oko nestabilnosti zgrade demantovane su svega nekoliko godina nakon izgradnje kada je tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine zgrada pogođena bombom od 250 kilograma i nije srušena, a zbog te izdržljivosti u njenim podzemnim odajama krili su se nemački oficiri.

Nakon rata zgrada je sanirana, a kompletnija obnova izvedena je krajem pedesetih godina prošlog veka. Tada je sa fasade uklonjen zelenkasti mermer jer su ploče počele da se odvajaju i ugrožavaju bezbednost prolaznika. Krajem osamdesetih bilo je planirano veliko proširenje zgrade, kako njenih bočnih strana, tako i podizanje novih spratova na uglu, ali početak ratova i opšta situacija u zemlji učinila je da se ova zamisao ne ostvari. Na kraju bilo bi zanimljivo pomenuti i jedan kuriozitet koji nije toliko poznat široj javnosti. Naime koliko je palata “Albanija” u svoje vreme bila uticajna i čuvena, danas nam svedoči njena bliznakinja koja se i danas nalazi na uglu ulica Pop Lukine i Topličinog venca u Beogradu, a piscu ovih redova nije bilo teško da specijalno zbog čitalaca CM prošeta do nje i načini fotografiju. Kao što vidite bio je to lep i vedar dan u Beogradu.

Hotel Moskva „Moskva“ – palata koja je donela kosmopolitizam u Beograd 15-24_cover Ovako su izgledale Playboy zečice ’60-ih i ’70-ih Terazije Terazije – od močvare do žile kucavice Beograda normandy-wwii-archive-flickr-10_cover1 Fotografije bitke za Normandiju