Mina Karadžić (foto: www.upload.wikimedia.org)
U VAZDUHU · flešbek

Jednog toplog julskog dana 1828. godine skromnim domom Vuka Karadžića u Beču razlegao se plač tek rođene devojčice. Nadenuli su joj ime Vilhelmina, ali će u sećanjima svih narednih pokolenja ostati upamćena kao Mina. Tačno deceniju i po pre njenog rođenja otac joj je prebegao u Beč nakon sloma Prvog srpskog ustanka. Nedugo zatim Vuk se upoznaje sa Bečlijkom Anom Kraus i stupa sa njom u brak nasuprot svim patrijarhalnim normama podneblja iz kojeg je potekao. Brak je bio harmoničan, ali i prožet stalnim trzavicama zbog oskudice i čestog umiranja dece. Izrodili su njih trinaestoro, sahranili jedanaestoro, a nadživelo ih je samo njih dvoje – Mina i Dimitrije.

Piše: Milorad Stokin

Mina je rođena u vreme kada je u kući Karadžića nastupio period blagostanja nakon što je Vuku dodeljena stalna pomoć ruskog cara. Odrastala je u toplom domu u koga su svraćali mnogi Srbi jer je predstavljao svojevrsni srpski kulturni svetionik u sred Beča. Formalno obrazovanje nikada nije stekla, ali je otac svojoj miljenici obezbedio privatne učitelje jezika, muzike i slikanja. Tako je Mina već sa petnaest godina prevodila srpske umotvorine na nemački i pisala pesme koje je poznati austrijski pesnik Frankl objavio pod svojim imenom. U to vreme je savladala poznavanje srpskog jezika pa je pomagala ocu, bila mu je sekretarica na putovanjima i prevela zbirku narodnih pripovedaka i poslovica na nemački, za koju je predgovor napisao Jakob Grim. Takođe, na engleski jezik je prevela Rankeovu Srpsku revoluciju što je bio veliki doprinos da se o borbi srpskog naroda čuje još dalje. Ipak, danas Minu svi najviše pominju kao slikarku, a posle Katarine Ivanović bila je druga slikarka u srpskom narodu. Slikarski talenat otac je na vreme primetio pa je Mina veoma rano dobila prve poduke iz slikarstva. Kasnije je želela da se usavršava u Italiji i Francuskoj ali je morala odustati jer je izostala ruska stipendija koja bi joj to omogućila. Naslikala je oko pedeset dela, najviše portreta i crteža.

Mina je bila omiljena u svom okruženju i podjednako su joj se divili i Srbi i stranci. Vuk je u svemu tome uživao i koristio je svaku priliku da prikaže svoju mezimicu. Brojne mlade ljude koji su svraćali u njihov dom šaljivo je upozoravao da Minu gledaju samo kao sestru. Godine 1847, u vreme kada je već počela da inspiriše pesnika Branka Radičevića, u Beču je organizovan veliki Slovenski bal na kome je prisustvovalo oko 3000 zvanica. Mina se na tom balu posebno isticala. U balsku dvoranu ušla je u raskošnom srpskom tradicionalnom odelu, a njen broš u obliku dvanaestokrake zvezde blistao je punim sjajem za sve, ali posebno za Branka koji joj je dve godine kasnije posvetio čuvene stihove „Kad si zvezda , sele moja, da si među zvezdicama“. Sa Brankom je uvek imala poseban odnos, ali nikada nije došlo do veridbe i braka. U to vreme dom Karadžića često je posećivao mladi ruski lekar Flor Ivanovič Ognjev koji se zaljubljuje u Minu i prosi je. Uskoro su bili vereni ali činilo se da Mina nije bila oduševljena pa je prigušila tu vezu kada je Flor morao da na duže vreme otputuje u Pariz. Na kraju su ostale samo njegove reči: „Nikada se neću sećati Vas jer Vas nikada ne mogu zaboraviti“. Na pragu postojbine svojih predaka Mina se prvi put našla pri poseti Zemunu 1856. godine. Dve godine kasnije prešla je u Beograd i u Sabornoj crkvi postala pravoslavna hrišćanka, dobivši na krštenju ime Milica. Tada upoznaje Aleksu Vukomanovića, profesora Beogradskog Liceja i bratanca kneginje Ljubice Obrenović, i sa njim stupa u brak. Brak je trajao veoma kratko jer je Aleksa preminuo svega godinu i po dana po venčanju, a Mina je ostala sama sa tek rođenim sinom Jankom. Nakon očeve smrti brinula se o teško bolesnoj majci. Posle Vukove smrti Mina je ostala i bez voljenog oca i bez finansijske potpore. Brat Dimitrije živeo je boemskim životom pa je prokockao čitavo očevo imanje koje je donosilo dragocene prihode. U narednim godinama izgubila je sve svoje voljene. Majku i brata najpre.

Najveći udarac život joj je zadao kad je sin izgubio život u takozvanom američkom dvoboju, izvukavši u igri crnu kuglu što je značilo da mora da izvrši samoubistvo. Posle toga Mina je živela u prošlosti i uspomenama na dane kada je njen život blistao. Govorila je da je kult mrtvih sada njen životni poziv i da joj nisu potrebni crkveni praznici da bi se sećala svojih mrtvih jer su oni uvek sa njom i kraj nje. Posvetila se očevoj uspomeni najviše. Nekada okružena brojnim ljudima koji su je obožavali, sada je provodila tihe dane u samoći revnosno sređujući očeve spise i ostavštinu. Živela je od prihoda koje su donosile očeve knjige prodate u Srbiji. Zatim je odlučila da veliki deo očevih predmeta pokloni, čime je u Narodnom muzeju formirana Vukova soba koja je nažalost kasnije uništena u Prvom svetskom ratu. Umrla je u Beču juna 1894. godine. Sahranjena je na Tašmajdanskom groblju, a danas počiva pored supruga Alekse u porodičnoj grobnici Vukomanovića u selu Savincu pokraj Gornjeg Milanovca.

pagecover Standardi ženskog izgleda za koje nećete verovati da su postojali Kult Budvanske Gospe Kult Budvanske Gospe traje kroz vekove vintage-alcohol-adverts_cover Reklame alkoholnih pića sa ženama u glavnim ulogama budapest -city-of-smiles-1930s-1_cover Smejanjem protiv samoubistva – bizarna „istorija“ Budimpešte ’30-ih · · · ·