Vinski podrum
PULS GRADA · gastro

Vino je omiljeno piće velikog broja ljudi koji imaju hedonistički pogled na svet. Česti su i oni koji za vino priznaju samo crno ili kako je sada sve popularnije da se naziva – crveno vino, kao prevod njegovog naziva sa francuskog ili engleskog jezika. Bez obzira na ove i slične rasprave, sasvim je sigurno da se boravak na moru ne može zamisliti bez gastronomskih užitaka u jelima od ribe uz obavezno vino kao neraskidivi dodatak.

O vinu postoje mnogobrojne priče, nikad do kraja ispričane i čini se da koliko god ima vrsta vina, bar tri puta više ima priča vinu i različitih mišljenja o tome koja su najbolja. Naravno, francuska vina su već dugo na najboljem glasu, a upravo je Francuska čuvena po svojim vinima u kojoj se, ako je verovati novinskim člancima, ona ne tretiraju kao alkoholno piće već kao prehrambeni proizvod, iako se u poslednje vreme u svetu izuzetno cene vina i iz drugih zemalja poput Italije, Španije, Portugala, Grčke, Čilea, SAD, Australije i drugih.

U konkurenciji velikih zemalja i čuvenih proizvođača vina od priznatih sorti grožda, vrlo teško je „progurati“ neku autohtonu, lokalnu sortu, jer i u proizvodnji vina postoje trendovi i brendovi koji se od najvećeg broja ljubitelja ovog pića uzimaju kao neprikosnoveni.

Međutim, u poslednje vreme, a posebno ukoliko se shvati da je novi trend u turizmu težnja ka upoznavanju autentičnih odlika kraja u koji se odlazi, pojavljuje se nova šansa za lokalne sorte grožđa i vina koja se od njih proizvode. U tom smislu u Crnoj Gori se u poslednjih petnaestak godina pojavilo više od dvadeset malih vinarija koje nude svojim gostima degustaciju vina autentičnog ukusa. Iako je najčešće uzgajana sorta vranac koji se veže za Crmnicu, na mala vrata se ponovo vraćaju neke gotovo izumrle sorte poput čubrice, žižka, lisice, loze Sv. Tripuna, loze Sv. Vasilija i Ivan-bega Crnojevića, a zatim i kratošije koja se navodi kao autentična budvanska sorta.

Istraživanja koja su sprovedena ukazuju na to da je Crna Gora jedna od kolevki vinogradarstva. Na teritoriji Crne Gore pronađen je veliki broj sorti divlje loze da je dr Rafael Ocete sa Univerziteta u Sevilji izrazio mišljenje da bi pod zaštitu Uneska trebalo staviti oblast oko Skadarskog jezera kao prirodni rezervat divlje loze. U Crnoj Gori su pronađena 54 uzorka nepoznatih sorti. Genetskim istraživanjima su utvrđena dva genetska stuba od kojih su se dalje razvijale druge sorte: kratošija koja je oduvek bila prisutna na ovim prostorima i rozaklija koja je verovatno doneta za vreme Osmanskog carstva.

Vinogradarska i vinarska tradicija Budve seže nesumnjivo u daleku prošlost. Ko je i kada posadio prvu vinovu lozu na budvanskom području, naravno nije moguće utvrditi, ali s obzirom da se kroz različite slojeve budvanske istorije prikazuju tragovi života još od antičkih grčkih vremena, čija je kultura neraskidivo povezana sa vinom, onda se daju naslutiti počeci uzgoja ove plemenite voćke.

Ta tradicija se i danas održala. Gotovo da ne postoji domaćinstvo koje u svojim seoskim kućama ne proizvodi vino i rakiju na način na koji se to radilo vekovima unazad. Arheološkim otkopavanjem antičke budvanske nekropole među brojnim nalazima našle su se i posude koje su služile za nalivanje, ispijanje, čuvanje i transport vina. Keramičke posude poput oinohoe, laginosa, kratera, skifosa i amfora danas se mogu videti u Muzeju Budve a neki od njih pripadaju stilu izrade keramičkih posuda poznatom kao Gnathia keramika po mestu koje se nalazi na današnjoj italijanskoj teritoriji između Barija i Brindizija.

Da bismo bolje razumeli budvansku vinogradarsku istoriju potrebno je da priču započnemo od Statuta srednjevekovne Budve (sačuvan je prepis nastao između 1441. i 1442. godine). Budvanski je Statut, kada je u pitanju vinogradarstvo, dokument od vrhunskog značaja. To je prvi spis za koji je utvrđeno da pominje lokalnu sortu kratošija. Upravo je kratošija i njeno pominjanje u Statutu izvanredna prilika za ponovno rađanje budvanskog vinarstva u njegovom najsjajnijem obliku.

Za ovu sortu se poslednjih pedesetak godina verovalo da je od nje nastao čuveni američki zinfandel od kojeg se pravi najpopularnije američko vino u dolini Napa u Kaliforniji. Rasprave o tome da li je reč o istoj sorti grožđa, koja silom istorijskih prilika ima drugačije ime, pokrenuo je poznati crnogorski akademik Marko Ulićević, koji je prilikom posete SAD 1962. godine utvrdio da je američki zinfandel ista sorta vinove loze kao crnogorska kratošija. Ipak, ovi njegovi nalazi nisu naišli na veći odjek u javnosti, a posebno nisu ostvarili veće rezultate u promociji ove domaće sorte.

U novije vreme pokrenute su inicijative za utvrđivanje činjeničnog stranja. Urađene su i DNK analize koje su pokazale da ove dve sorte vinove loze zapravo predstavljaju jednu i da je njihov genetski sadržaj identičan.

O važnosti ove teme možda najbolje govori da Italija i Hrvatska kao „majke“ zinfandela pokušavaju da predstave primitivo odnosno kaštelanski crljenak iako nemaju dovoljno dokaza da da je to zaista tako. Kada je u pitanju primitivo u Italiji ne postoje ozbiljniji pisani tragovi o njegovoj autohtonosti, štaviše na nekim mestima se navodi da je u pitanju uvezena sorta, gotovo sigurno iz Budve sa kojom su uvek postojale političke i trgovačke veze, dok je kaštelanski crljenak pronađen u Hrvatskoj u gotovo zanemarljivom broju čokota, što navodi na zaključak da je ta loza u te krajeve doneta i nije bila naročito gajena i iskorišćavana, te da se nikad nije odomaćila na način na koji je to slučaj sa drugim vinskim sortama.

Kratošija dakle potiče iz Budve i ne treba se čuditi ako za dvadesetak godina Budva bude čuvena po svojim vinima kao što je to kroz svoju dugu istoriju i bila.

shutterstock205654120_cover 8 grešaka koje pravimo pri kuvanju testenine Macarons Home Made Company: Zanimljivi noviteti Amaretti Pasticceria Italiana Amaretti Pasticceria Italiana: Savršen jesenji kuglof Novo penušavo vino Biser Vinarija Aleksić predstavila novi penušavac Biser · · · ·