Damjan Kovačević
U VAZDUHU · intervju

Među 1500 radova pristiglih na deveti konkurs Niš Art fondacije, tročlani žiri u sastavu Neda Arnerić, Mrđan Bajić i Kristina Ristić odabrao je rad slikara Damjana Kovačevića za najbolji. O ovoj značajnoj nagradi, inspiraciji, ali i stanju na umetničkoj sceni u Srbiji razgovarali smo sa mladim umetnikom.

Dobitnik si ovogodišnje glavne nagrade Niš Art fondacije – kakav je osećaj biti izabran među više od 500 kolega?

Pred dodelu nagrada jedna osoba iz  organizacije NAF-a mi je suptilno rekla da stojim blizu bine kad bude proglašenje nagrađenih. Od tog se trenutka kratkotrajni osećaj ugodnosti pretočio u nelagodu. Bespotrebno imaginarno nadmetanje koje se javi u mislima je nezaobilazno. Kratki opis Mrđana Bajića o svakom od nagrađenih radova je bio čitan u trenutku proglašenja, i napravljen je blag prelaz iz očekivanja u realnost. Teško je meriti kvalitetne individualne poetike ostalih  autora i upoređivati ih sa ličnom emocionalnom proverom sopstvenog rada. Tako da se osećaj menjao u toku celog događaja.

Izražavaš se u uslovno rečeno tradicionalnijim umetničkim medijima – slici i crtežu. Kako odolevaš modernim zahtevima za multimedijalnošću?

Svakodnevno pratim kulturu i dešavanja u vizuelnoj umetnosti. Nailazim na razne multimedijalne izložbe sa jednoslojnom i ilustrativnom porukom i ozbiljnije radove koji su inspirativni. Mislim da zdrava sredina treba da gaji sve vrednosti izražavanja i da neki savremeni pristupi mogu biti takođe tradicionalni. Slikarstvo bih pre okarakterisao kao klasičan pristup a ne tradicionalan, samim tim ono nosi u sebi nešto strogo i ozbiljno što me vuče da ostanem u tom mediju. Ono samo po sebi traži  duboku posvećenost na koju pristaješ ili ne. Stvaralaštvo Bila Viole je odličan primer kako  slikarstvo može da se prevede u video.

Kada u Srbiji umetnik prestaje biti „mlad“ i postaje „poznat“? Kako vidiš sopstvenu poziciju na  ovdašnjoj umetničkoj sceni?

Kad kritička javnost (komisije, publika, kolege…) prihvate nečiju umetničku angažovanost kao ozbiljnu produkciju tad se može donekle reći da je umetnik sazreo, ali to je samo spoljašnja definicija koja nije i obuhvatna. Socijalni mediji danas daju mnogo mogućnosti da se umetnički angažman prezentuje i da publika konstantno bude upućena. Sve to ne mora da znači da je kvalitetno i da ima razloga da bude poznato. Ozbiljan autorski rad treba da je konstantan i da u navratima dekonstrujiše privremeni idealizam, a  to je za prepoznavanje i respektovanje. Ovdašnja scena je  puna kvalitetnih autora iz moje generacije, u tom okviru mogu da definišem realnu poziciju svog rada.  Na širem obimu cele umetničke scene nadam se da gradim određenu vrednost, nagrada NAF-a je jedna od dobrih referenci.

Čiji rad na tebe deluje inspirativno? I pored vizuelne umetnosti, da li nalaziš inspiraciju u nekim drugim oblastima – književnost, film, muzika?

Najviše me inspiriše španski umetnik Miquel Barcelo. Njegov stvaralački razvoj pored toga što je imao  dosta uzora mi je dobar primer kako umetnost može da postane autentična. Ima puno stvari koji  me neprestano inspirišu, od gotičkog vremena do današnje ulične umetnosti. Potvrda da se neko bavi sličnim stvarima dosta utemeljuje i gradi nadu za dalji rad. U skorije vreme me je više stvari inspirisalo i dalo dodatni podstrek za stvaranje. Hrvatski pesnik Marko Pogačar me je još dublje naveo na višedimenzionalno razmišljanje. Mađarski režiser Bela Tarr me kroz svojim filmove me uverava da je melanholija viši čin prihvatanja života. Slovenački bend Laibach sa  izvođenjem pesme Bossanova svakako me neostavlja ravnodušnim.

Nagrada NAF nosi i značajan novčani deo, ako nije previše lično pitanje, odgovori nam kako nameravaš da potrošiš taj novac?

Nameravam da jedno duže vreme ne razmišljam kako ću da zaradim novac. To će mi pružiti olakšanje da ne ometano stvaram.

Jelena Puzić Jelena Puzić: Gluma koja izuzetno dobro deluje u alternativnom prostoru Marko Pogačar Marko Pogačar: Ne, mačke ne jedem Ti Grupa Ti: Kad ništa nije važnije od svirke mia david Mia David: Umetnost treba da promišlja