page-dede-nici
U VAZDUHU · intervju

Poznati ulični umetnici iz Izraela, Dede i Nican Minc, bili su gosti Beograda i ostavili svoj kreativan trag na zidovima glavnog grada. Jedan rad se nalazi u Ciglani – Klub ljubitelja teške industrije i umetnosti, a drugi u centru grada.

Tekst: Jelena Popović Đorđević

Dede, poznati grafiti-umetnik i Nican Minc, umetnica i ulična pesnikinja iz Tel Aviva zajedno stvaraju na ulicama širom sveta, a Beograd je za njih bio posebno iskustvo. Ne samo da Tel Aviv i Beograd dele isti naziv „Beli gradovi“, već i način na koji se razvijaju i menjaju ima sličnosti. Razgovarali smo o belim zidovima belih gradova.

Kako ste osmislili koncept za zid koji ste radili u Ciglani.

Dede: Za rad koji smo uradili u Ciglani smo pre dolaska dobili informacije o samom zidu i prostoru, kako bismo razumeli specifičnu energiju Ciglane. Nije bilo jednostavno razumeti autentičnost tog prostora dok nismo došli, a imali smo samo dva dana da završimo rad na zidu. Ja sam odabrao da uradim „bandaid‟ – flaster koji je moj zaštitni znak, čija je poruka relevantna za umetnike i prostor u kome umetnici stvaraju. Flaster je nastao kao moj lični iskaz još u Tel Avivu, način na koji sam rešavao svoja lična pitanja. A vremenom je dobijao sve više značenja, u zavisnosti od mesta u svetu na kome sam stvarao. Svi imamo slične probleme, bez obzira na mesto gde živimo, i delimo slična iskustva – i zato mislim da je flaster univerzalan simbol i da svako može da nađe značenje za sebe. 

Nican: Ja sam pripremila paste-up za zid, s kratkom pesmom, a motiv mi je bio da stihovima podsetim ljude da žive život što ispunjenije, jer ako kroz život prolazimo uspavani, trošimo dragoceno vreme. Posebno sam izabrala ove stihove zbog mladih ljudi koji dolaze u Ciglanu. Želela sam da to bude podsetnik za mlade.

Drugi zid nije bio planiran unapred, već ste morali na licu mesta da osmislite rad – kako ste se odlučili za vrapce i tekst?

Nican: Drugi zid nije bio planiran unapred, već su predstavnici ambasade Izraela u Beogradu i gradski arhitekta našli divnu lokaciju u Fruškogorskoj ulici. Imali smo jedan dan da napravimo koncept. Iskoristili smo vreme da razgovaramo s komšijama u kraju gde se nalazi zid, da uradimo istraživanje o načinu na koji se grad menjao, posebno taj deo grada. Posle istraživanja smo uradili skice i došli do finalnog izgleda murala. U radu je trebalo da iskoristimo sve informacije koje smo dobili, vodeći računa o okruženju i vođeni intuicijom kako bi rad bio zaista povezan s lokacijom na kojoj se nalazi.

Dede: Izabrali smo vrapca kao pticu koja je simbol Beograda, ali ptica koja polako nestaje i tako smo hteli da skrenemo pažnju i na neke nove faze grada koji se menja. A dublje značenje bi bilo u vezi s „drvenim životinjama‟ koje stvaram već nekoliko godina. Trudim se da oslikam životinje koje su napravljene od materijala i otpada koji se može videti na gradilištima, delovima razrušenih kuća. Koncept je zasnovan na tome da ljudi često koriste taj otpad da naprave transportna sredstva kojima onda odlaze na neka druga mesta – i tako beže od loše situacije i nalaze neko sigurnije mesto gde će biti.

Nican: Stihovi moje pesme imaju dvojako značenje. Pesma govori o snovima koje svaka osoba ima ujutro kad se probudi, a kad po buđenju vidi zid – svi ti snovi mogu da nestanu ili se možemo osetiti zaglavljeno i klaustrofobično – sa snovima koje ne možemo da ispunimo. A drugi pogled na stihove može biti, da ako ste motivisani, možete da probijete zidove i da ostvarite snove koje ste sanjali. Pesmu možete da sagledate na dva načina, u zavisnosti od vaše tačke gledišta – pozitivne ili negativne. I to je način na koji pišem poeziju, da bude otvorena za interpretaciju svih ljudi – bili oni optimisti ili pesimisti.

A veza sa slikom drvenog vrapca takođe je jaka – to jeste ptica – vrabac, ali je veoma teška i ne može da poleti. Sve je istovremeno i moguće i nemoguće. 

Kako izgleda kad radite zajedno, da li prvo dolazi crtež ili pesma?

Dede: Bez obzira da li radimo zid, postavljamo izložbu ili nešto slično, uvek prvo razgovaramo i istražujemo sve što može biti važno za stvaranje. Ne postoji redosled, svako za sebe razmišlja o inspiraciji, a zatim pokušamo da napravimo spoj onoga do čega je svako pojedinačno došao. Taj spoj je nekad dobar, a nekad nije, i onda menjamo i prilagođavamo kako bismo dobili finalni koncept koji nam se dopada.

Kakvi su vaši utisci o Beogradu i uličnoj umetnosti u Beogradu?

Nican: Prvo što smo oboje izgovorili kad smo sa aerodroma ulazili u grad jeste da imamo osećaj prepoznavanja. Beograd je veoma sličan Tel Avivu. Na kratkoj turi po gradu smo veoma često imali to prepoznavanje. Zidovi sa starim grafitima, gradilišta, uništeni zidovi – skoro kao ogledalo Tel Aviva, posebno južnog dela. On je nekad bio centar ulične umetnosti i umetnika, a sada je promenjen zbog izgradnje zgrada. U Beogradu smo se osećali kao kod kuće – što je istovremeno i dobar i loš osećaj, jer nas podseća na probleme koje imamo u svom gradu. Beograd je grad kolaža – toliko puta je menjan, rušen, a isto važi i za Tel Aviv. Što se tiče ulične umetnosti, mislim da imate napredniju scenu od nas, imate dosta velikih murala koji su legalno rađeni, mi nažalost nemamo.

Dede: A jedan od najjačih utisaka je i rakija!

Svakako želimo da zahvalimo gradu na podršci i toploj dobrodošlici koju su nam ukazali svi s kojima smo bili u kontaktu. Beograd je grad u kome smo se odmah osetili dobro i dobili podršku da stvaramo, čak i u situaciji kad smo imali malo vremena da uradimo drugi zid. Srećni smo što smo stvarali u gradu koji je bio otvoren da podrži umetnički izraz, to je nešto što nemamo u svom gradu.

Koji deo Tel Aviva biste preporučili zaljubljenicima u urbanu i uličnu umetnost?

Za uličnu umetnost svakako južni deo Tel Aviva, tamo ima dosta umetničkog izraza, umetnost je i na ulici, ali i u galerijama i umetničkim studijima. Tel Aviv je dosta manji od Beograda, i za obilazak celog grada potrebno je otprilike sat vremena.

SOSF_MM_0713_0077-RT Šta su Džejms Kameron i Arnold Švarceneger rekli jedan drugom Picture 108 copy copy Minja Bogavac: Prijatnost nije osećanje iz kog se pravi dobro pozorište 21 jan 2018 08 Dušan i Dušan i njihova žvaka Jovana Sovilj (1) Jovana Sovilj: WTF Elixir? · ·