David-Simoncover
U VAZDUHU · intervju

Ovih dana je krenula nova poslastica iz serijske ponude kanala HBO – serija „Hronike Tajms Skvera“ (The Deuce), koja opisuje nastanak industrije američke pornografije tokom sedamdesetih godina prošlog veka. To je direktan povod za razgovor (ako je tako nešto uopšte i neophodno) sa scenaristom ovog sigurnog TV hita Dejvidom Sajmonom, jednim od najcenjenijih televizijskih scenarista i autora danas.

Kako ste se zainteresovali za pornografiju kao temu u koju treba zaroniti zarad ove serije? 

Ispočetka, zaista nisam bio zainteresovan za ovu temu. Ali asistent menadžera za lokacije na seriji Treme Mark Henri Džonson, pokušavao je da razvije materijal zasnovan na priči o tom tipu koji je držao bar da bi se kasnije razgranao i postao jedan od udarnih mafijaša na Tajms Skveru. Mark je posle velike upornosti uspeo da nas (koscenaristu ove serije, Džordža Pelekanosa i mene) nagovori da se susretnemo s tim tipom gde smo i poslušali neke od njegovih priča.

Izašli smo s tog sastanka misleći: „Bože, imaćemo porno seriju!“, jer njegove priče su bile tako zavodljive, ljudske, tako bogate detaljima, stvarne, i zabavne i tragične, tako da smo se u neku ruku obavezali da radimo na toj zamisli. Ali morali smo da prevaziđemo taj prvi otpor. Znate, mi imamo supruge i miran život po predgrađima.

Gledajući ovu vašu seriju, čovek pomisli da je zakon nekad bio mnogo relaksiraniji što je pornografiji pomoglo da uzme zamaha. Koliko ste sami znali o tome?

Priču smo otpočeli 1971. godine, meni je tada bilo jedanaest godina. Ali moje sećanje na prizore seksa počinje nečim što se danas čini tako benignim i nevinim – magazinom Plejboj. A danas, ako ste klinac od dvanaest ili trinaest godina, imate internet, tako da… Doživljaj seksa se mnogo promenio. Kao i doživljaj seksualnosti na načine koje, po mom mišljenju, još nismo kadri u potpunosti da razumemo. I sve se to odigralo tako dramatično i tako brzo.

A tu je još jedna stvar koja je uticala na to – komodifikacija seksa i njena sposobnost da donosi prihode. Mi više ni pivo ne reklamiramo a da ne reklamiamo i motive za njegovu konzumaciju, koji su, čak i kad nisu eksplicitno pornografski, ipak duboko ukorenjeni u brzopoteznim obrascima pornografije. I sve se to zbilo u industriji koja je u jednom trenutku čamila u mraku ispod tezge, a onda je iznenada proglašena legalnom i dobila na legitimitetu već narednog dana. Stoga je taj trenutak zanimljiva tema za razmatranje – ne samo u smislu socijalizacije i artikulizacije pornografije, već o tome kako je pornografija postala, nazovimo to tako, i ekonomski mišić. Tajms Skvera iz te ere više nema, ali pornografija će zauvek ostati s nama. To je poduhvat vredan milijarde dolara.

Smatrate li i vi da je zanimljiva ta dihotomija, posebno u Americi, do koje mere je seks komodifikovan da proda ama baš sve, dok je sveukupna kultura prilično puritanska u svojoj suštini?

To je baš učtiv način da se (u)kaže da zapravo seremo ko grlice. Toliko je tih tipično evropskih trenutaka koji odražavaju daleko veću zrelost nego što je naša nesposobnost da razmotrimo i prihvatimo ko smo mi zapravo. Nikad neću zaboraviti kad sam video Miteranovu ljubavnicu kako učestvuje na njegovoj sahrani. To se naprosto ne bi moglo dogoditi u američkoj politici. Francuzi ne samo što imaju i reč za to, već tu reč i koriste s punim značenjem i punim pokrićem. Ima podosta nezrelosti u tome kako Amerikanci doživljavaju sebe.

Posebno je zanimljiv i odnos policajaca i prostitutki i njihovih makroa u ovoj seriji – ima tu nešto i od prijateljskog prihvatanja onog drugog. Da li ste razgovarali s ljudima iz te ere? Da li je to tačno, da li je bilo baš tako? 

To je bilo doba ogromne korupcije u njujorškoj policiji – tada smo bili na ivici onoga što opisuje film Serpiko (Frenk Serpiko je bio njujorški policajac koji je bio izložen korupciji endemskih razmera tokom sedamdesetih godina prošlog veka). Zapravo, Serpiko se javlja kao referenca u dijalogu, mada ne pod tim imenom. U tom trenutku Knapova komisija je trebalo da počne da se bavi onim što su nazivali posrednicima. Ali postoji razlika između greha i poroka. A policija je uvek bila sposobna da živi s porokom i čak da profitira od njega. A trgovina seksom – pornografija i prostitucija – uvek su potpadale pod kategoriju poroka. I na njih su uvek gledali sa stavom tipa „pa, momci, mi ćemo ovde biti sutra; mi ćemo ovde biti i prekosutra, kao i vi“. A to nije važilo za nasilje niti je popustljivosti bilo prema narkoticima, zbog čega smo i postali nacija zatvorenika. Ali što se tiče poroka – kockanja, prostitucije – oni su oduvek bili tu.

Kako Lorensov lik (tumači ga Kris Olston) doživljava svoju svrhu i svoju dužnost?

Bilo je zanimljivo smestiti Lorensov svet u taj svet u koji on pristiže misleći „ja sam ovde da činim dobro“. A onda shvata da se obreo u svetu gde stoji pitanje „šta je uopšte dobro?“. I šta ljudi žele da se dogodi? Šta bi bio ishod te igre? Ako se vozikamo okolo još sto noći, šta će se time promeniti? To je veoma zanimljiva dinamika.

Tu je i razlika između tog toplog pristupa policajaca na ulici i zapovednikovog stava prema silovanju prostituke. Teško je to gledati, ali je u isti mah i veoma zanimljivo.

A to je tako bilo 1972. godine. Ako je i bilo ikakvog prosvetljenja tokom ovih poslednjih 40 godina, ma koliko ono skromno bilo, barem se dogodilo. Da li to možete da zamislite 1972. godine? Uhvatiti silovatelja koji je napao prostitutku?

Da li ste i Džordž Pelekanos i vi došli na ideju kontrasta između pornografije i prostitucije, i koji je od ta dva sveta gori po ljude koji rade u njima? I da li se to uopšte promenilo u ovom međuvremenu?

Saglasan sam s vama, čak iako imam titulu producenta ove serije. Mislim da niko ne bi trebalo ovu seriju da doživi kao propuštenu priliku da se pruži podrška ženama koje su deo tog sveta. Žao mi je, ali mi smo opisivali svet u kome je čitav taj konstrukt kavez. Tako da to stoji – neke žene će u takvim okolnostima izboriti nadmoć nad svojim rodom, neke će uspostaviti više kontrole nad sopstvenim telima od nekih drugih žena, ali sve one rade u konstruktu koji je nepopravljivo ženomrzački. A taj svet je tako i ustrojen. I u tome leži kritika tog sveta. Čim počnete da se udaljavate od te istine ubrzo ćete se naći u situaciji da pravite film Pretty Woman. A to nema nikakvog smisla. Zahvaljujući globalizaciji, te su stvari postale potpuno druge industrije u odnosu na ono ranije…

Pjongjang i Fleksi Filip Milosavljević: Severna Koreja je zanimljiva za sva čula Nemanja Sekulić Nemanja Sekulić: Šta radi Petar Pan u digitalnom svetu? carice-van-houten-as-melisandre-in-game-of-thrones Carice Van Houten: Crvena žena je jak i proaktivan ženski lik Tomo Ricov i Nikola Vrdoljak Tomo Ricov i Nikola Vrdoljak u susret jubilarnom izdanju Weekenda ·