asdfg
U VAZDUHU · svet

Druge zemlje obično nude bolje uslove za studiranje, život i rad i mnogi se pitaju zašto bi trebalo da ostanu u Srbiji. Procenjuje se da našu zemlju godišnje napusti više od 30 000 ljudi. Političari, akademici i druge značajne ličnosti prepoznaju problem i često ga koriste u govorima, ali ne nude nikakvo rešenje. Mladima se upućuje molba da ne prelaze granicu u potrazi za boljim životom, koja neće biti shvaćena ozbiljno sve dok ne postane više od floskule.

Jedan vid migracije predstavlja odlazak na studije. Dužnosti mladih željnih znanja tada postaju brojne i zahtevne, ali put do doktorata nije nepremostiv. Pogotovo ako živite u Gisenu, nemačkom gradu koji se nalazi na oko pedeset kilometara od Frankfurta. U njemu je osnovan prvi muzej na svetu koji je posvećen matematici, dok jedan od najstarijih univerziteta u Nemačkoj nosi ime hemičara Justusa Libiga i omogućava studentima da steknu znanje iz različitih oblasti.

„Fakulteti u Nemačkoj su bolje opremljeni i u daleko su boljoj situaciji od fakulteta u Srbiji, zbog čega su studije mnogo lakše. Finansijski problemi studenta su rešeni ukoliko dobije stipendiju, a novac je obezbeđen i za studijska putovanja i istraživanja“, kaže Nikola Baković, diplomirani istoričar Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je u Gisenu upisao doktorske studije u Diplomskom centru za studije kulture.

Gisen je obojen naukom i liberalnim stavovima tako da su u njega svi dobrodošli. Grad ima oko 80 000 stanovnika, od čega preko 30 000 čine studenti i zaposleni u obrazovanju, što je najveća takva populacija u nekom nemačkom gradu u odnosu na ukupan broj stanovnika. Gisen zbog toga nikada nije dosadan – ima puno opcija za noćni provod i ne može se porediti s gradovima slične veličine u Srbiji. Semestri na doktorskim studijama traju šest, sedam meseci, a ostatak vremena rezervisan je za istraživački rad.

„Program je takav da nemam predmete koje moram da odslušam, ni ispite koje moram da polažem. Suština je da se bavim disertacijom, istražujem i radim pri Centru za organizaciju akademskih događaja. Prema ovoj ustanovi imam posebne dužnosti, zato što me finansiraju. Uprkos tome, imao sam potpunu slobodu da osmislim kojim ću se događajima pozabaviti – to može da bude master klas, organizovanje konferencija i sl. Student na taj način stiče iskustvo u administratorskim i organizacionim poslovima“, kaže Nikola za City Magazine.

Za razliku od nekih drugih gradova, stranci se ne osećaju izopšteno u Gisenu. Većina studenata sa humanističkih nauka nije nacionalistički ostrašćena i bliža je levičarskim stavovima. U grad je, na primer, dospelo oko 10 000 izbeglica iz Sirije i Iraka, ali nije bilo nikakvih problema oko toga. Negativna iskustva su, sudeći prema Nikolinim rečima, svedena na minimum: „Administracija je problematična, jer previše sati moram da čekam prilikom produženja boravišne vize. Zanimljivo je i da se kao tridesetogodišnjak ponekad osećam poput starijih osoba zato što sam okružen ljudima koji su mnogo mlađi i na početku školovanja. Ali, život u Gisenu čini čoveka bogatijim i menja pogled na svet. Koliko god sredina bila liberalna, doseljenik o sebi razmišlja kao o manjini, što utiče na njegov stav prema manjinama koje je ostavio u matičnoj zemlji. Posledično, kod ljudi se razvija više razumevanja i empatije. Adaptacija na drugačija društvena pravila predstavlja još jedno važno iskustvo. Kada, na primer, neko u Gisenu traži cimera, on zakazuje i obavlja intervjue pre nego što donese odluku s kim će da živi. U početku mi je to bilo čudno, ali sam shvatio da nije reč o lošem postupku“.

Sa diplomom iz humanističkih nauka Nemci uglavnom ne strahuju za posao. Njihova najveća dilema je poput Nikoline: da li nastaviti rad u akademskim vodama, ili tražiti posao na drugom mestu? Šta god da izaberu, imaju više mogućnosti nego u našoj zemlji. Nikola kaže da je konkurencija u akademskim ustanovama velika, ali ističe i jednu važnu prednost: „U Nemačkoj se polazi od toga da doktoranti imaju dovoljno iskustva za obavljanje poslova van struke zato što sami prilažu koncept doktorske teme i uspevaju da se izbore za njega, organizuju predavanja bez ičije pomoći i učestvuju na konferencijama. Zahvaljujući tome, doktori humanističkih nauka mogu raditi u raznim fondovima, kompanijama, nevladinim organizacijama… Poslodavci svesno traže ljude koji su završili istoriju, filozofiju ili neke druge nauke, iako posao nema veze sa temama njihovih studija. Mnogo ljudi zato istrpi nekoliko godina stipendije koja im omoguaćava normalan, ali ne i bogat život“.

Nikoline doktorske studije u Gisenu posvećene su Jugoslaviji. Kada uskoro izađe pred mentora i komisiju braniće rad na temu Karavani bratstva i jedinstva. Većina ljudi njegovih godina napušta Srbiju zbog utiska da za velike želje i očekivanja ovde nema ni razumevanja, ni mesta, ali Nikolini stavovi i iskustva su nešto drugačiji: „Nisam bio prinuđen da odem u Nemačku, niti sam prinuđen da ostanem, ali ne mogu da krivim ljude koji ne žele da žive u Srbiji u kojoj, na primer, pojedini ministri nemaju dovoljno znanja i veštine za obavljanje te funkcije. Posebno me pogađa što se stvari generalizuju tako da država brine samo o odlivu mozgova, kao da je odlazak nekoga ko je automehaničar ili Rom manje vredan i važan. Poštujem ljude koji su odlučili da ostanu uprkos svemu zato što su najveće žrtve – isticanjem da su najbolji otišli, ostalima se šalje poruka da su loši i da, kao takvi, ničemu ne vrede. Država jeste krivac, ali bi i ljudi van vlasti trebalo da razmisle kojim su postupcima iz poslednjih nekoliko decenija doprineli da im deca danas odlaze. Iako nisu upravljali državom, davali su glasove idejama i strankama na izborima, ili su ih pasivno posmatrali bez uplitanja.“

Nikola je na studije otišao zato što nije želeo da propusti priliku da pod plaćenim uslovima usavrši nemački jezik, stekne novo iskustvo i dođe do diplome. Uprkos tome, ne odbacuje mogućnost povratka u Srbiju: „Gisen nije daleko. U svakom trenutku mogu da se vratim. Studiranje ili posao su dobrovoljna stvar.“

beauty-863061_960_720_cover Kako Evropljani tretiraju prostituciju? 123456 Šta bi se dogodilo da je Zemlja duplo veća pagecover Lepota moderne Kine pagecover Kreativne ilustracije svetskih metropola · · ·