Naslovna fotografija - Đorđe Stanojević u svojoj kući (foto arhiv Istorijski muzej Srbije)
U VAZDUHU · flešbek

Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka inteligentni, talentovani i obrazovani pojedinci menjali su Srbiju iz korena. Bili su uporni u nastojanju da modernizuju državu, ostvare saradnju sa inostranstvom i dosegnu najviše standarde pri radu.

Đorđe Stanojević jedan je od najvažnijih ljudi iz tog perioda, ali nije opšte poznat. Zaboravili smo ga, iako je kao svestrana ličnost ostavio traga na mnogim poljima. Radio je kao profesor u Prvoj beogradskoj gimnaziji i na Vojnoj akademiji, bio je dekan Filozofskog fakulteta, rektor Beogradskog univerziteta, pisac udžbenika, naučnopopularnih izdanja i mnogo toga drugog. Najvažniji zadatak, međutim, obavio je na elektrifikaciji naših gradova.

Stanojević je shvatio koliko je elektrotehnička nauka važna kada je posetio Prvu električnu izložbu u Parizu 1881. godine. Posle toga, vredno je radio da bi Srbija postala punopravni učesnik u primeni električne energije. Zahvaljujući njegovom zalaganju, Beograd je dobio termoelektranu 1893. godine. Električna energija iz ovog postrojenja korišćena je za osvetljavanje ulica i pokretanje tramvaja, što je promenilo identitet prestonice. Ali, bio je to samo početak.

Iako je bio najpoznatiji kao fizičar, Stanojevićeva interesovanja bila su mnogo opširnija. U Istorijskom muzeju Srbije, na izložbi Đorđe Stanojević – čovek koji je osvetlio Srbiju, nalaze se dokumenti i fotografije koji svedoče o tome. Postavka autorke Štefice Radmanović otvorena je za javnost do jeseni i obuhvata eksponate koji su u muzeju prikupljani od 1969. do 2000. godine.

U gotovo svakoj vitrini izložbenog prostora na Trgu Nikole Pašića nalazi se arhivska građa sa detaljima iz neverovatnog Stanojevićevog života. Ona otkriva neumornu potragu za znanjem i prijateljstvo s Nikolom Teslom, koji su imali presudan uticaj na Stanojevića pri donošenju važnih odluka. Zahvaljujući njegovom radu, Užičani su dobili električnu centralu koja je radila na principima Teslinog polifaznog sistema 1896. godine, samo četiri godine posle izgradnje hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Do 1914. Stanojević je projektovao postrojenja koja su osvetljavala Valjevo, Leskovac, Niš, Zaječar, Vlasotince, Veliko Gradište i druga mesta. Neke od tih hidrocentrala, poput one u Gamzigradskoj banji, i danas rade, a predstavljaju samo deo uspeha velikog zaljubljenika u nauku.

Dok je na kratko rukovodio beogradskom Astronomskom i meteorološkom opservatorijom, Stanojević je uspostavio saradnju sa opservatorijama u Beču, Budimu i Petrogradu. Organizovao je industriju rashladnih uređaja da bi obezbedio očuvanje i izvoz naših proizvoda – njegovom zaslugom Srbija je postala jedan od osnivača Međunarodnog udruženja hlađenja 1909. godine, sa sedištem u Parizu. Uz podršku vlade i dr Milana Jovanovića Batuta, obezbedio je Beogradu rendgen aparat 1899, samo godinu dana od kada je prvi aparat proizveden. Pored toga, pokrenuo je akciju za projektovanje tipiziranih seoskih kuća, radi primene boljih higijenskih uslova stanovanja na selu.

Spisak se tu ne završava i gotovo je nezamislivo šta je sve Stanojević postigao za 63 godine života. Istorijski muzej čuva primerak njegovog naučnog rada na proučavanju fotosfere Sunca, koji je objavila Francuska akademija nauka, a kao saradnik profesora Žila Žansena snimio je sunčev spektar u Sahari i ubrzo postao veliki obožavalac foto-aparata. Autor je fotografije Ciganče s violinom, prve fotografije u boji u Srbiji, kao i mnogih prelepih fotografija ljudi, pejzaža i značajnih građevina.

Nažalost, iznenada je preminuo 1921. godine od srčanog udara. U trenutku smrti, boravio je u Parizu radi proučavanja vazduhoplovnih tehnika i preuzimanja aeroplana za potrebe poljoprivrede, ostavljajući nas da se pitamo šta bi još postigao da je imao više vremena na raspolaganju. Pored neprocenjivog nasleđa, kao večiti podsetnik na Đorđa Stanojevića ostalo je zapisano i njegovo mišljenje o nauci i društvu, koje se danas, 160 godina od njegovog rođenja, čini važnijim nego u periodu kada je napisano:

Razlog tome /što slabo učestvujemo u naučnoj utakmici/ nije u oskudici sposobnih ljudi za taj posao, već jedino u tome što naučna istraživanja koštaju novca, ona su skupa, a mi novca nemamo. Nemamo ga ne s toga što smo puka sirotinja, već s toga što svoj, veoma teško od naroda prikupljeni novac, trošimo na, ne samo uzaludne i beskorisne, već očevidno štetne političke borbe i agitacije. Jer da je Srbija samo četvrti deo onog novca, koji je upropastila na nazovi parlamentarne eksperimente i izborne besposlice, kojima je danas ceo naš narod demoralisan, utrošila na naučne i ekonomske zavode i ustanove, ona bi dolazila među najozbiljnije i najobrazovanije evropske države. Svaki bi o Srbiji sa respektom govorio.

Beograd Porekla naziva beogradskih naselja (drugi deo) Siroče na grobu Predićeva slika koja pobuđuje saosećajnost lady-1386213_960_720 Fotografije koje su uzburkale javnost Beograd Porekla naziva beogradskih naselja (prvi deo) · · · ·