21 jan 2018 08
U VAZDUHU · intervju

Dušan i Dušan su beogradske legende i njegovi revnosni istraživači. Dvojac koji je stalno u pokretu i čije vijuge rade 300 na sat, iznova je u potrazi za zanimljivim fenomenima Beograda, ali i šire. Na čemu sve rade, šta ih pokreće i kako nastaju epizode koje otkrivaju našu svakodnevicu pričali smo sa Dušanom Čavićem i Dušanom Šaponjom.

Javnost vas je upoznala pre više od deset godina preko serijala Ciklotron, kroz koji ste na humorističan način obrađivali našu svakodnevicu. Nezaboravni su „Pipači hleba“, teško da ima nekog ko se nije prepoznao (sebe ili svoje frustracije) u toj legendarnoj epizodi. U sličnom maniru ste nastavili da istražujete serijalom Marka Žvaka.

Kratka televizijska forma Marka Žvaka nastala je na RTV B92 pre desetak godina, i to posle dva serijala dokumentarno-zabavnih emisija Ciklotron koji smo tamo pravili zajedno s drugarom i rediteljem Ivanom Petrovićem početkom dvehiljaditih. Marka Žvaka obrađuje ljude, životinje, pojave i fenomene našeg društva. Ideja je bila da to činimo na način na koji smo to radili u Ciklotronima, ali na nedeljnom nivou bez mnogo korišćenja televizijskih resursa – da sami snimamo, pravimo tri priče nedeljno, da bude održivo i prihvatljivo za televizijski način produkcije u Srbiji. Tako smo je pravili nekoliko godina, a pošto od 2011. nismo više na TV B92, od tada pa do danas Marka Žvaka živi s nama i nastaje jedna nedeljno, ide na internetu, išla je neko vreme i na Prvoj kod Ivanovića, i na sajtu Monda, a uskoro će verovatno ponovo da krene na jednoj regionalnoj televiziji. Zainteresovanih medija ima i to nas raduje.

Jednom nedeljno već skoro 10 godina je mnogo epizoda i tema. Kako uspevate i kako nalazite teme?

Uspevamo, podržava nas publika koja nas prati na našem jutjub kanalu Marka Žvaka. Tema uvek ima, trudimo se da snimamo ono što je nama zanimljivo i što bismo nas dvojica gledali. Ljudi nam često šalju ideje za snimanje. Tako nam se javio naš čovek koji živi u Beču da nam kaže za pijacu na kojoj se okupljaju naši, čak nam je organizovao i prevoz do tamo i nazad. Sada je stigao i poziv od tipa koji je u Parizu i koji nam nudi smeštaj i kontakt s našim boemima tamo. Javljaju nam i prijavljuju različite ijade… Tako smo završili na Jarijadi u Gorobilju kod Požege, na Sačijadi na Stražilovu…

Nije vam Marka Žvaka jedina okupacija, tj. Video-forma kojom se bavite?

Nije, radimo svašta! Kreiramo video-sadržaje za svoju dušu, kao što je zapravo i Marka Žvaka, ali i brojni dokumentarni filmovi, a takođe i sadržaje gde nas angažuju kao autore (zbog specifičnog pristupa) različite organizacije, kompanije ili udruženja, pa tako nastaju putopisi, namenski filmovi, ili recimo promotivni, viralni klipovi koji se plasiraju kanalima digitalnog marketinga. Radili smo film koji istražuje potrebu za javnim prostorima u Beogradu za Ministarstvo prostora, sarađujemo konstantno s Erste bankom, snimili smo video-rad koji je bio deo izložbe Tito u Africi u Muzeju Jugoslavije, sa Crtom i Istinomerom pravimo video-klipove koji promovišu poštovanje zakona i demokratskih procedura u političkom životu, snimili smo pilot-serijala Totalno pomračenje koji razotkriva kvazinaučne fenomene u Srbiji. Upravo ovih dana privodimo kraju snimanje dokumentarnog filma o umiranju, a već godinama snimamo građu za film o našim dragim narodnim poslanicima.

Upravo ste na N1 Srbija emitovali nešto malo drugačije, prve epizode serijala koji prikazuje putovanje Dunavom. O čemu je reč?

Angažovali su nas kao putopisce i snimatelje iz Transdanube.pearls projekta, koji je deo evropskog Interreg transnacionalnog Dunav programa, a koji se bavi promocijom i povezivanjem turističkih destinacija uz Dunav od izvora do ušća uz korišćenje javnih prevoznih sredstava. Ideja je da se napravi mreža destinacija gde će turisti moći da uživaju bez svog automobila, da koriste voz, brod, bicikl, autobus, da manje zagađuju životnu sredinu, ali i da uživaju više nego da su pošli kolima. To je neka budućnost koja dolazi, recimo u Beču sve manje mladih ljudi uopšte polaže vozački ispit i manje se voze automobili. Kada će to da stigne do nas, ne znamo. Mi smo se zaputili tim putem i bilo nam je fenomenalno, što sve može publika da vidi nedeljom na TV N1 u 16.15. u srpskoj verziji putopisa. 

Kao što su Nadrealisti svojevremeno koristili satiru da istaknu apsurd rata, vama je humor glavno sredstvo da osvetlite fenomene i teme našeg društva. Vremenom ste se razvili u istraživače koji su stalno u potrazi za zanimljivim fenomenima, ličnostima i temama Beograda, a vidimo i šire.

Mi mu dođemo kao neki javni servis, ili otvorena vrata u školi. Ljudi pišu, zovu, izlažu probleme, uočavaju društvene devijacije, likove koji ih inspirišu, a mi ih onda obrađujemo. A satira često ima veći efekat od standarne kritike i prosto inspiriše da se komunalna ludila malo drugačije predstave.

Pored stalne borbe koju vodite rasvetljavanjem i dokumentovanjem različitih fenomena, aktivni ste i iza kamera, na primer na očuvanju Savskog nasipa.

Savski nasip je svojevrsno ludilo. To je prostor od bloka 45 do Ostružničkog mosta na kome se ne primenjuju zakoni Republike Srbije. Tamo je nasip koji štiti 100.000 građana od poplava, tamo je vodoizvorište iz kog se snabdevamo vodom. Nad područjem iz kog se crpe podzemne vode su septičke jame onih koji tamo imaju objekte. Zamislite da neko isparceliše neku zelenu površinu na Kalemegdanu i onda je prodaje drugima koji tu zidaju kuće od čvrstog materijala. Sve se to dešava na javnom zemljištu na Savskom nasipu. Niko od odgovornih ne reaguje prvenstveno, dešavanja tamo oslikavaju stanje u našem društvu. Fenomenalna nam je ideja da jednog dana, kad svi ti objekti budu uklonjeni, taj prostor postane park prirode gde će se uživati u prirodi i izučavati flora i fauna ovog podneblja.

Kako su se Dušan i Dušan našli?

Kao srednjoškolci, glumili smo od 1993. u Akademskom pozorištu Branko Krsmanović gde smo se upoznali. Tamo smo igrali zajedno u raznim predstavama od kojih izdvajamo predstavu SMRT po tekstu Vudija Alena u režiji Nikole Zavišića (koji je osmislio i Srbokapa, policajca privatnika, s kojim smo se kasnije otisnuli i na radio B92 gde se emitovao kao radio-drama u sklopu Ritma srca All Stars).

A kako ste obojica stali iza kamere?

Prvo smo se našli ispred kamere, da bi nakon toga počeli i da se snimamo, danas i montiramo deo produkcije koju proizvodimo. Živimo u vremenu multitaskinga u kome je neophodno znati i raditi više stvari. Nekad nam to biva olakšavajuća a ponekad otežavajuća okolnost.

Koja su vam najluđa iskustva sa snimanja?

Uf, ima dosta toga… Recimo, snimali smo nekog lika koji vozi kao nenormalan, Čavić je sedeo napred, nije mu bilo dobro. Onda, čuburski ajmokac kod Džonija Rackovića, spuštanje Topčiderkom, a od svežijih katakombe Petrovaradinske tvrđave „gde jazavac može da vas otvori kao paštetu“.

Kad smo snimali epizodu o nadogradnjama, meni je bilo super zabavno. Jel’ tako zapravo izgleda vaš radni dan, vi se zapravo odlično zabavljate?

I nama je bilo ludo s tobom, odličan si sagovornik i poznavalac teme. Vodićemo te ponovo kad budemo snimali neku hranu, tad se baš ludo provodimo! Dobro, ume da bude naporno ako je junak koga snimamo tzv. „sisač energije“, tada se malo smorimo, ali pošto biramo teme koje su nama zanimljive, uglavnom, odlično se zabavljamo!

Jovana Sovilj (1) Jovana Sovilj: WTF Elixir? Angie Stone Angie Stone: Potrebne su vam iskrene emocije i šoljica dobre kafe Jennifer Ferrin and Garrett Hedlund Dženifer Ferin: Moja Petra je izgubljena na krajnje ličan način Havijer Serkas Havijer Serkas: Heroj kaže Ne kad svi kažu Da · ·