Solarni_cilim
U VAZDUHU · intervju

Dušan Rodić, umetnik koji živi i radi u Berlinu, spaja u svom radu umetnost i ekologiju, na razne načine. Nedavno je svoj solarni panel sa motivom šare pirotskog ćilima poklonio gradu Pirotu, reagujući na aktuelni problem u vezi sa Parkom prirode Stara planina, odnosno inicijativom da se u okviru njega izgradi niz malih hidroelektrana.

Ovim gestom želeo je da skrene pažnju na ogromnu ekološku pretnju Staroj planini, i da ukaže na rešenja. On sam je u umetnost zakoračio interesujući se za ekologiju, i do sada je realizovao mnogo funkcionalnih ekoloških projekata. U intervju za City Magazine govori kako su nastale solarne ploče sa motivom šare pirotskog ćilima, o transformisanju jednog okupiranog prostora u Amsterdamu u održivu, ekološku zgradu sa raznim sadržajima, o inventivnoj kući od blata, o dizajniranju zelenih krovova u Berlinu… Govori i o uzbudljivoj berlinskoj umetničkoj sceni, i brojnim umetnicima koji svoj rad povezuju sa ekologijom.

Kako ste došli na ideju da osmislite i realizujete solarne ploče sa šarom pirotskog ćilima? 

Proučavao sam Kladinijeve figure, koje nastaju povlačenjem gudala po ivici metalne ploče posute tankim slojem peska. Postoje zbirke oblika koji nastaju uticajem određenih frekvencija zvuka na razne vrste materijala. Ako posmatrate ove oblike možete u njima da pronađete razne šare iz prirode, i da dođete do zaključka da iza našeg postojanja zaista stoje frekvencije i energija.

Tkalje pirotskih ćilima su izborom boja i šara izražavale svoja osećanja, misli i raspoloženja, o čemu nam govore sami nazivi šara. Kroz svoje umetničko izražavanje one su kroz vekove razvile stil koji je zabeležio frekvenciju našeg temperamenta.

Kako izgleda umetnički proces nastanka ovih solarnih ploča? 

Tokom umetničkog procesa donosio sam odluke slažući boje i prateći kristale na površini solarnih ćelija.

Kako ste odlučili da ih poklonite gradu Pirotu i da podržite ekološke inicijative na Staroj planini, inicijativu da se spreči nastanak manjih hidroelektrana i sačuva tamošnja priroda?

Stara Planina je postala front otpora protiv bahatosti nad prirodom Srbije. Važno je preispitivanje procedura za izdavanje dozvola, kako za planirane tako i za izgrađene male hidroelektrane, a prioritet je zabrana dalje gradnje malih hidroelektrana u zaštićenim područjima prirode.

Prvi argument svih zagovornika gradnje malih hidrocentrala je da Srbija mora da da svoj doprinos u borbi protiv klimatskih promena, i da mora da pređe sa uglja na čistije izvore energije. Kada bi se zaista izgradilo svih 850 malih hidroelektrana, to bi predstavljalo svega 1,7 – 2% energije, u odnosu na potrebe Srbije, a ekolološke posledice bi bile fatalne.

Nestanak ovih malih planinskih reka predstavljao bi nestajanje 40% ukupnog rečnog biodiverziteta Evrope. Drugim rečima, živi svet koji postoji u ovim rekama, postoji još samo kod nas. To što imamo je ogromno prirodno bogatstvo! Solarna energija i energija vetra su alternative o kojima treba razmišljati, one imaju mnogo manji uticaj na okolinu a njihova efikasnost je ista, ako ne i veća. Ogromna ekspanzija hidro energije nije vezana za njenu efikasnost, već samo za profit proizvođača ove opreme, profit graditelja u Srbiji, i banaka koje to finansiraju.

Naveli ste u jednom intervjuu da je vaš poklon zapravo poziv za decentralizovanu solarnu budućnost Srbije. Šta to zapravo znači?

Mi potrošači električne energije smo zavisni od proizvođača energije i mreže, ali mi bismo u principu i sami mogli da postanemo proizvođači električne energije. Ideja pametne elektroenergetske mreže (Smart Grid) je u tome da svako domaćinstvo ima svoj izvor energije i da napaja mrežu.

Ukoliko su to, na primer, solarne ploče, preko dana domaćinstvo prodaje struju mreži, a preko noći kupuje struju sa mreže. Električni satovi su digitalni i povezani su sa internetom tako da svaki korisnik ima uvid u to koliko je struje proizveo a koliko potrošio. Električna mreža na taj način postaje jedna velika pijaca energije, gde svi kupuju i prodaju energiju po svojim potrebama, izvor energije postaje decentralizovan, a izbor kupovine slobodan.

Kako ste odlučili da se bavite umetnošću koja ima veze sa ekologijom?

Prvo sam odlučio da se bavim ekologijom, tek posle da se ekologijom bavim kroz umetnost. U Beogradu sam osnovao udruženje građana Drvo sa grupom prijatelja 1999. godine. Imali smo par akcija ali je to bilo suviše avangardno za svoje vreme.

Iz Srbije sam otišao da radim za Greenpeace Mediterranean na Malti, i tamo proveo godinu dana. Posle tih godinu dana shvatio sam da je za mene jedini način da se bavim ekologijom kroz umetnost. Zanima me da pravim radove koji se odnose na osnovne životne potrebe kao što su voda, hrana, sklonište, energija…

Kako je izgledalo vaše školovanje u Amsterdamu?

Imao sam sreću da budem primljen na Gerrit Rietveld Akademiju u Amsterdamu. Ova škola mi je otvorila vidike i uvela me u svet umetnosti. Pored toga upoznao sam ljude iz čitavog sveta, ta kulturna razmena je možda i najveće bogatstvo koje sam stekao.

Tokom školovanja živeo sam u jednom zanimljivom umetničkom prostoru (OT301). Smešten u samom centru grada u zgradi bivše filmske akademije, ovaj okupirani prostor je bio centar supkulturnih događanja u Amsterdamu. Nas tridesetak smo vodili restoran, klub, bioskop, galeriju, sale za vežbanje… Imali smo pune ruke posla. Od koncerata, pozorišnih i plesnih predstava do večeri elektronske muzike, vrata naše zgrade bila su otvorena 24/7.

Pošto sam završio školovanje, preuzeo sam na sebe odgovornost da budem koordinator renovacije čitave zgrade OT301. Ove renovacije su trajale tri godine, a pored izmene svih vitalnih instalacija, prekrili smo oko 600m2 krova zemljom i biljkama, instalirali 88 solarnih panela, poboljšali izolaciju čitave zgrade. Kroz ovaj projekat naučio sam da transformišem jedan urbani prostor u zelenu samoodrživu jedinicu.

Videla sam da ste imali puno realizovanih radova i izložbi. Možete li da pomenete najznačajnije?

Rad kojim sam diplomirao 2010. godine, je bila geodezijska kupola (Buckminster Fuller) prekrivena sa 25 tona blata. Sagradio sam je ispred ulaza na akademiju. Oko kupole sam gajio povrće i voće, po organskim principima, a u središtu kupole bilo je ognjište. Ova kupola od blata prkosila je svom okruženju izgrađenom od stakla i metala. Ljudi koji su radili u poslovnim zgradama u okruženju su napuštali svoja radna mesta oko 5 popodne, a u mojoj skulpturi se palila vatra. Tu se ostajalo do kasno u noć.

Profesionalno se bavite ozelenjavanjem gradskih projekata, instalacijom vertikalnih bašta i zelenih krovova. Koji dosadašnji projekti su vam bili najizazovniji i najinspirativniji?

Ovim poslom se bavim da bih platio račune, srećan sam kada ima posla i kada mogu da radim napolju na svežem vazduhu, a naročito ako je to sa zemljom i biljkama. Najviše volim projekte koji su u vezi sa instalacijom sistema za uzgoj jestivih biljaka na krovovima. Prinzessinnengarten su šampioni takvih projekata ovde u Berlinu.

Kako izgleda vaš život u Berlinu?

Kada živite u inostranstvu, uvek ste stranac. Kada neki grad ima puno stranaca osećate se više kao kod kuće. Ovde sam se preselio pre tri godine, još uvek sam u periodu tranzicije.

Kako izgleda savremena berlinska umetnička scena? Da li ima puno umetnika koji svoju umetnost povezuju sa ekologijom?

Berlinska umetnička scena je ogromna i raznovrsna, tako da je i scena umetnika koji svoj rad povezuju sa ekologijom velika.

Institucija Haus der Kultur der Welt je pre par godina otvorila program Anthropocene. U okviru ovog programa organizuju se predavanja i izložbe na temu prevelikog uticaja ljudi na ekosistem naše planete. Poslednja dva interesantna predavanja održali su Phillipe Descol i Bruno Latour. Od izložbi izdvojio bih Die Welt als Wald. Na njoj sam video dosta zanimljivih radova umetnika iz Brazila u vezi sa kišnim šumama, i umetnika iz Indonezije u vezi sa paljenjem prašuma zbog proizvodnje palminog ulja.

Umetnik Olafur Eliasson, koji ima svoj studio u Berlinu, je možda najveći umetnik blizak ovoj oblasti. On je takođe zagovornik solarne energije. Julius von Bismarck i Julian Charrière njegovi su studenti – to su dva umetnika koji svoj rad vezuju za klimatske promene, i veoma su popularni. Izdvojio bih i rad Maryanto Beba iz Indonezije, mog kolege sa Akademije u Amsterdamu. Njegov rad je kritika kolonijalizma i komentar na kopove ruda koji trenutno uništavaju ekosisteme u Indoneziji.

Šta sada radite? Šta imate u planu? I da li planirate izložbu u Beogradu?

Planiram nove radove na jesen, ako sve bude išlo kako treba trebalo bi do sledeće godine da imam dovoljno materijala za jednu samostalnu izložbu.

IMG_6053 Vesna Aleksić: Ništa bez muzike! I knjiga! page-dede-nici Dede i Nican Minc: Kolaž belog grada SOSF_MM_0713_0077-RT Šta su Džejms Kameron i Arnold Švarceneger rekli jedan drugom Picture 108 copy copy Minja Bogavac: Prijatnost nije osećanje iz kog se pravi dobro pozorište · · · · ·