Booka izdanja
KULTURA · knjige

Držaćemo se prethodnog (prećutnog) dogovora da je koncept knjiga za leto potpuno promašen i prazan konstrukt, te i ovog puta iz obilja ponude pažnju skrećemo baš na sveža izdanja čija je literarna vrednost neupitna. To je bila prva dobra vest, a druga se tiče suda da oba naslova o kojima će nešto detaljnije biti reči u narednih par hiljada slovnih mesta plene i lakoćom kojom komuniciraju i sa zahtevnijim i nezgodnijim čitaocima.

Autorka alžirsko-francuskog poirekla, Lejla Slimani, postigla je golem komercijalni uspeh svojim romanom Uspavaj me, koji od skora možemo da čitamo i u prevodu na srpski jezik; Uspavaj me (preveo Vladimir D. Janković, objavila Booka) i do ovih naših predela stiže nošena donekle ishitrenim usporedbama sa hitom Iščezla Džilijen Flin. Poređenja proističu iz činjenice da obe autorke u književnost stižu iz novinarske branše, ali prvenstveno iz činjenice da su obe u pomenutim delima nastojale da sjedine žanrovske konvencije (trilerske postavke, da budemo što precizniji) i implicitno postavljen ali dovoljno oštar društveni komentar.

Lejla Slimani tu rešenost da dela unutar kruga žanrovskih uzusa ne krije, to je jasno i po onome što naracija i ton nude već na prvim stranicama ovog izrazito zanimljivog romana, a može se ustvrditi i da u odnosu na pročitano kod Džilijen Flin (pritom ne osporavajući kvalitete i osnove za uspeh Iščezle) ona ubedljivije i efektnije postiže ravnotežu dva oprečna htenja. Ovo se odnosi i na ekonomičnije i ubojitije baratanje žanrom (što se ne ogleda isključivo u činjenici da Silmani ciljano postiže na samo 200 stranica, u odnosu na pet stotina i kusur teksta Flinove), ali na jetkost i sveobuhvatnost društevenog komentara. Lejla Slimani ovu svoju mračnu i (kako odmiče roman) sve mračniju priču koristi da u drugom i trećem planu progovori o nemogućnosti ekonomske i drugih emancipacija u postojećem društevenom kontekstu, kao i o balastu ženama nametnutih društvenih uloga.

Za sve to bila joj je potreban okvir priče o nadolazećoj tragediji mlade porodice koja pronađe dadilju iz snova po razumnoj ceni, te se kao moguća analogija za ovaj roman možda pre nameće većinski deo opusa velike Rut Rendl, britanske spisateljice čije su kriminalističke istorije ekranizovali i Šabrol i Almodovar, a koja je, poput Lejle Slimani, žanrovsko tle koristila da u njemu zasadi marksističke ideje o snevanoj i opipljivijoj ravnopravnosti između u startu klasno suprostavljenih.

Dosta komunikativnosti ali i manje ili više prikrivenog mraka donosi roman nepogrešivog Zorana Ferića, Na osami blizu mora (takođe u izdanju Booke). Ferić u ovom svom romanu pomalo iskoračuje u odnosu na dotadašnji opus, a ta impresija na prvom mestu utemeljena je u osvrtu na samu strukturu romana, koja je ovde fragmentarna sa radnjom koja se gotovo u celosti odvija na jednom mestu, na hrvatskom ostrvu (Rab). U potrazi za krunskim tematskim motivima u ovom Ferićevom delu na pojavnom nivou mirne duše bismo se mogli odlučiti za motiv galebarenja, odnosno, zavođenja stranih ali ne samo stranih turistkinja sa ili bez novčane nadokande; ipak, i takva suncem vidno obojena i osenčena priča donosi podosta ferićevskog mraka ponajpre u prikazima ljudskih slabosti kao pogonskih goriva naših egzistencija, ali i u potcrtavanju suštinske nemogućnosti bekstva pred neumitnom tminom. Tako čitavim tokom ovog izvanrednog i po svim osnovama gledano i mereno uspelog romana bez uočljivijih šavova na spoju ta dva pola zatičemo zavodljivu sinergiju lahoraste priče i implicitnog mraka. Iako se nominalno da posmatreati kao roman nostalgije (dobar deo tiče se poslednjih decenija SFRJ i socijalističke utopije), Na osami blizu mora bez imalo upinjanja funkcioniše i kao vanvremenska povest, koja pred čitaoce stiže bogatija, kako to kod maestra Ferića već neizostavno biva. Oni upućeniji u Ferićev knjiški opus mogu da budu mirni –autor i ovog puta pruža i obilje literarno učinkovite melanolije, ali i dosta splina.

Sa druge strane, pomalo nenadano (a ponajviše u maestralnoj epizodi Snjegovi Kilimandžara, o novi/baki Eli) Ferić detaljnije predočava istorijske kontekste i korenite promene koje su obeležile prevratnički i burni dvadeseti vek, čime Na osami blizu mora samo dobija na vrednosti, doprinoseći i sveukupno povoljnom utisku i impresiji o širini pripovedačkog zamaha nadahnutog Ferića.

pagecover Kreativni centar: Kako se podstiče čitalačko samopouzdanje zuck books_cover 5 knjiga sa police Marka Zakerberga Bill-Gates Bill Gates preporučuje 5 knjiga za leto DSC_1066 16. Noć knjige: Noć koju ste čekali · · ·