Oto Horvat, Bekim Sejranović
KULTURA · knjige

Nećemo o knjigama za leto. I u ovo nevreme moramo biti daleko ambiciozniji. Tražimo knjige ne tako skučene upotrebne vrednosti i ne toliko već u startu ograničenog roka trajanja. Nezaborav je, pak, previsoko podignuta lestvica, te vam u ovih par hiljada slovnih mesta preporučujemo dva nova izdanja koje možete i koja vredi pročitati ma gde bili i ma kad za čitanje valjane proze izborili vremena i koncentracije.

Oto Horvat, pre par godina umalo pa dobitnik NIN-ove nagrade za vrlo dobar poetsko-kontemplativni roman Sabo je stao, nedavno se predstavio novim izdanjem; u pitanju je zbirka mahom kratkih i kraćih priča zbirnog naziva Kao Celanovi ljubavnici. Uz dovoljno novina koje među koricama te knjige pruža, Oto Horvat u zbirci Kao Celanovi ljubavnici (objavila novosadska Akademska knjiga) nudi dosta slično onome u gorepomenutom mu romanu – intimistički naglašenu i duboko promišljenu prozu sa lako uočljivim nastojanjem da se bez zgodnih zanatskih trikova na omeđenom prostoru pruži uverljiv i književno valjan ekvivalent previranjima uma u nestalnom okruženju sveta uglavnom ne toliko naklonjenog tananim dušama i stalnim preispitivanjima.

Uz pregršt mahom književnih prefrenci i variranja odjeka literarne baštine Celana i Tomasa Bernharda, Horvat u ovoj knjizi na udarno mesto postavlja motiv fluidnosti identiteta i sa njome uvezanih pokušaja da se, uprkos svemu, uhvati barem privid stalnosti i ukorenjenosti. Živimo u varljivom svetu dodatno opterećenim stalnim potresima, pa kao nebitni civili jedino i možemo da pokušavamo da doznamo zašto smo tu gde jesmo, da pronađemo uporišne tačke u okvirima sveta i ličnih mini-univerzuma. Ili, pak, unutar same pripovesti i neprolazne potrebe da se priča ispriča i kako se njome nekome nešto može važno saopštiti – upravo to čine junaci ovih Horvatovih priča. Oto Horvat ovde pokazuje osvedočenu sposobnost da u svom izrazu spoji fokus, pritajenu emocionalnost, potrebu za zaokretom pa i slalomom, a i poriv da se sve to zaodene u svet ljudi fasciniranih umetnošću u mnogo pojavnih oblika. To najbolje funkcioniše u pričama Ispravke, Noć u Erlangenu i Putu u Peruđu, dok se par završnih (i najkraćih) priča u neku ruku čine i izlišnim.

Pred nama je i novo srpsko izdanje proze Bekima Sejranovića; reč je o knjizi Dnevnik jednog nomada u izdanju beogradske kuće Booka. Nakon, nazovimo je tako, putopisne proze predočene u knjizi Tvoj sin Huckleberry Finn (takođe u izdanju Booke pre par leta), Sejranović ostaje odan očigledno snažnoj fascinaciji dokumentaristički intoniranoj i koncipranoj prozi. Ako ćemo da budemo što precizniji, Dnevnik jednog nomada jeste spoj dnevničke proze, putopisa, autobiografskog štiva i pregleda čitalačkih impresija i uticaja.

Povrh svega toga, Dnevnik jednog nomada u nekom idejnom, ali i emotivnom smislu jeste hronika jednog neprolaznog i daleekosežno uticajnog nemira, koji se ogleda kako u stalnim putovanjima (nekada i bez preke potrebe), ali u stalnoj potrebi da se vivisecira istorija ličnih pokušaja, nedoslednosti i promašaja, kao i u šarenolikom i vremenski i stilski veoma disperzivno postavljenom odabiru knjiga koje je Sejranović odabrao da u formi prikaza i ličnih utisaka na stranicam predstavia Dnevnika jednog nomada. Upravo tu, a to je bio slučaj i sa prethodnim dostupnim nam Sejranovićevim delima, je ovaj autor i najubedljiviji – u onim tačkama književnog izraza kada treba predočiti vlastito nezadovoljstvo sobom i svetom, ali i spostveno ushićenje retkim, a snažnim podvizima duha i primerima lepote življenja upkos svemu i sa najčešće maglovitim razlozima za neodustajanja od ovozemaljskog kuluka. Poput junaka ove proze, Sejranović je antipod – sklon depresijama, ali i opijen hedonizmom (kada se za to ukaže prilika), fokusiran na pisanje, a sklon i rezignaciji na temu smisla istrajavanja u tom svetu, čitalac ali i pisac, katkad i odveć umorni putnik ali i osoba koja veruje u nužnost puštanja korena i iznalaženja čvrstih tačaka oslonca u širem egzistencijalnom smislu. Imajući sve pomenuto u vidu, Dnevnik jednog nomada će najviše prijati ponajpre onima detaljno upućenima u njegov dosadašnji opus, ali može da bude i dobra kota za novopristiglih čitalaca upoznavanje sa Sejranovićevim stilom i svetonazorom.

Prednja korica_cover City letnja preporuka #8: Roman „Devojke iz Sao Paula“ Ližije Fagundes Teles Havijer Serkas Roman Havijera Serkasa „Salaminski vojnici“ u izdanju Arhipelaga pagecover Kreativni centar: Duhovite avanture za osnovce cover aristokratsko stopalo Promocija knjige „Aristokratsko stopalo“ ·