Genius
U VAZDUHU · intervju

Iako njegova naučna dostignuća nastavljaju da oduševljavaju generacije, veoma malo ljudi poznaje buran privatni život najbriljantnijeg uma 20. veka, Alberta Ajnštajna. Svake nedelje u 21:55 na kanalu National Geographic prikazuje se „Genije“ – igrana serija koja prikazuje „kako je Albert postao Ajnštajn“, istražujući njegova vanredna profesionalna dostignuća, ali i njegove nestalne, strastvene i kompleksne privatne veze.

Serija od 10 epizoda stiže iz kuhinje dobitnika Oskara, Brajana Grejzera i Rona Hauarda. U glavnoj ulozi je Džefri Raš koji igra Alberta Ajnštajna u poznom životnom dobu. Prenosimo deo intervjua koji je dao u vezi sa ovom ulogom.

Koliko ste znali o Ajnštajnu pre nego što ste počeli da radite na seriji Genije?

Imao sam samo četiri godine kada je Ajnštajn umro, tako da nemam neposrednih sećanja. Sve što znam je iz legende o tome ko je bio, jer on svakako predstavlja jednu od najvećih i najzanimljivijih ličnosti 20. veka. On je bio kultna figura – bio je poznat kao Čarli Čaplin, u svetu koji nije bio fasciniran poznatim ličnostima, kao što je ovaj u kojem danas živimo. Čaplin se proslavio kao neverovatni režiser i glumac, a Ajnštajn kao teorijski fizičar koji je napisao teoriju koja je svrgnula sve postojeće znanje koje je bilo u opticaju.

Šta ste najviše iznenadilo od novih stvari koje ste naučili o Ajnštajnu?

Bilo je dosta toga… Svako zna da je imao smešnu frizuru, kakvu niko drugi nije nosio. Ima toliko njegovih fotografija s poznatim ličnostima, kao ona kada je upoznao Merilin Monro, a i ona čuvena, na kojoj je isplazio jezik je sjajna i pokazuje da je znao da bude drzak. Odlična stvar u vezi s ovom serijom je da daje prikaz njegove mladosti. Na kraju krajeva, iako priča ne ide linearnim tokom, ona prikazuje Ajnštajna od 5. godine, kada mu je otac dao kompas, što je mladog Alberta zaintrigiralo i okrenulo nauci, do njegove 76. godine, kada je umro. Serija prikazuje ključne razvojne godine i adolescenciju, kao i njegov privatni život i ljubavne veze. Postoji mnogo toga što ljudi ne znaju. Iznenadilo me je koliko je u stvari bio otvoren i društven, ali i detinjast za čoveka sa tako složenim idejama. Neki ljudi su pokušali da ga klasifikuju pomalo autističnog, ali ja ne mislim da je to istina, jer je voleo jedrenje i društvo pametnih ljudi. Voleo je da putuje i imao je prijemčivu ličnost. Imao sam sreće da pogledam dosta snimaka njegove posete Britaniji i SAD. Oko njega je uvek bilo mnogo nasmejanih ljudi i zabavljao je poznanike svojom neposrednom naivnošću. Priča se da je bio smušen i spor, ali on je u stvari stalno sanjario, što se ispostavilo kao njegova najveća snaga.

Kako ste vi i Džoni Flin (glumi mladog Alberta) bili sigurni da će vaši portreti Ajnštajna biti sinhronizovani? Da li ste vežbali zajedno?

Džoni i ja smo se upoznali preko skajpa i razgovarali o onome što je predstavljeno u scenariju. Postoji mnogo fotografskih materijala o mladom Ajnštajnu, ali malo pokretnih slika. Ja sam imao sreću da vidim Ajnštajnove javne nastupe na NBC radiju i fantastične kućne filmove iz njegovih godina na Prinstonu. Bilo je sjajno što sam mogao da gledam njegove manire i gestikulaciju. Džoni i ja smo se sreli u Londonu i on je predložio mentora iz svoje glumačke škole i pomislio da bi bilo sjajno da uskladimo neke osnove: kako da hodamo, što je naš centar gravitacije. Kao mladić́, Ajnštajn je bio mršav i atraktivan, a onda je u srednjim godinama postao debeljuškast. Delili smo ideje i mnogo razgovarali. To je bilo zabavno i poigravali smo se sa svojim malim vokalnim manirizmima. Slušao sam radio emisije i gledao snimke, tako da sam ga upoznao kao ličnost u javnom domenu, ali ne znam kako se ponašao u privatnom životu.

Koji su neki od njegovih karakterističnih manira?

Primetio sam na ranim snimcima, da je u svojim tinejdžerskim godinama bio veoma buntovan i anti-autoritaran, i da je mrzeo nemački militaristički senzibilitet. On je bio veoma glasan i iskren, ali mu je ponekad nedostajalo samopouzdanja i primetio sam da je Džoni ovo dočaravao tako što je lizao usne, pa sam i ja to preuzeo. Kasnije sam to i video u nekim Albertovim govorima koje je držao u poznim godinama.

Da li ste znali da je takav čovek ženskaroš?

Nisam znao za to, ali pretpostavljam da nije teško sastaviti tu jednačinu: on je u to vreme bio poznata ličnost. Mislim da je imao mnogo mladih ljubavnica, jer se kretao mnogo. On je bio veoma bistar i neke žene to smatraju duboko privlačnim. I imao je smisla za humor. Želeo je partnera u životu i našao ga je u Elzi, nakon tužnog i neuspešnog prvog braka s Milevom Marić. Bilo je još bezbroj žena u njegovom životu, ali Mileva i Elza su bile glavne. Znao je da njegov dar može da dođe do izražaja samo ako živi urednim životom. On je imao sreće da nađe Elzu koja je uživala u tome da bude ta osoba. Nije mu bila intelektualni partner kao Mileva. Mileva je bila briljantna, ali Elza je bila srećna da bude njegov menadžer, majka, organizator, osoba za odnose s javnošću… to je bio brak dubokog prijateljstva, ali ne naročito strastven. Ona mu je dozvoljavala da ima afere. Oni su bili veoma progresivni po tom pitanju.

I ponovo ste imali priliku da budete u braku sa Emili Votson?

Da, to je naš treći filmski brak i naš drugi nemački brak. Družili smo se dosta pre 20 godina, kada smo bili na promotivnom putovanju, tako da je veliko zadovoljstvo raditi sa nekim s kim delite takvu vrstu prisnosti kada ste daleko od kuće.

Šta za vas znači reč „genije“?

Nemački filozof, Šopenhauer, kaže: „Talenat pogodi cilj koji niko drugi ne može da pogodi, ali genije pogodi cilj koji niko drugi ne može ni da vidi.“ Možemo primeniti to kod Ajnštajna. On se bavio misaonim eksperimentima. Pustio bi da mu misli odlutaju i odlutala i nagađati i uvek je bi opsednut pitanjem: „Šta ako bih mogao da putujem brže od brzine svetlosti, kako bi svetlost izgledala?“. Prilično moćno.

pizza bar_cover Milica Popović, Pizza Bar: Mesto sa osmehom Dragan Đorđević Dragan Đorđević: Hip-hop je postao država nad balkanskim državama IM7 006_cover Sonja Lukić, Tanguango: Sve tajne argentinskog tanga lemaitre-12013 RVB_cover Pjer Lemetr: Ja sam stalno ljut · · ·