MARSDEN cover
U VAZDUHU · intervju

Titulu najočekivanije nove serije za ovu jesenju polusezonu nedvojbeno je poneo novitet u ponudi moćnog HBO, serija „Zapadni svet“ (Westworld). „Zapadni svet“ je u velikoj meri i ispunio tako krupna očekivanja gledateljstva, te otud i ovaj razgovor sa Džejmsom Marsdenom, koji u „Zapadnom svetu“ tumači sočnu ulogu Tedija Flada, revolveraša mračne prošlosti i ipak zlatnog srca.

Priznajemo, to je prilično teško, ali šta biste mogli da otkrijete o Tediju, liku koji tumačite, a da pri tom ne odate ništa važno o zapletu pre no što za to kucne pravi čas?

Ne mogu da govorim o konkretnim likovima i delovima priče jer ne želim da upropastim uživanje gledaocima, ali reći ću vam ovo, a cilj mi nije da zbunim ljude i navedem ih na pogrešan trag – onog trenutka kad pomislite da znate šta se tu zbiva, zapravo nimalo nećete biti u pravu. U vezi s ovom serijom ne može se govoriti o apsolutima jer tu je tako puno malih subverzivnih i skrivenih iznenađenja, i tako čitavim tokom serije, i kad se svi deliće slagalice spoje, negde tamo pri kraju, u osmoj, devetoj, desetoj epizodi, to će vam pomesti um, verujte mi na reč. Priča, da tako pojasnimo, počinje finim krčkanjem a završava se teškim vrenjem.

Da li su svi pokušavali da proniknu u to šta se zapravo događa u Zapadnom svetu?

Neki ljudi su se gotovo mahnito bacilli u spekulacije – Ivan (Rejčel Vud) je bez prestanka pokušavala da provali o čemu je tu reč. Ja sam se ponašao na potpuno suprotan način; celog sebe sam predao ideji da zapravo nemam pojma šta se tu stvarno zbiva. Zbijao sam šale s njom, jer negde kod šeste ili sedme epizode ona je zaista verovala da je pronikla u srž misterije. Tada sam joj govorio: „Tako si nadmena, misliš da si sve razumela‟ – a to je upravo ono što Džonatan (Nolan) želi. Misliš da si shvatio, a on baš u tom trenutku snažno uzdrma tlo na kome stojiš, ali, da pošten budem, većinu stvari ona je shvatila na ispravan način. Negde oko šeste epizode njene spekulacije su se primakle središtu te mete. U trenutku kad sam dobio scenarija tih poslednjih epizoda, rekao sam joj – nisi se šalila, zapravo si bila na pravom tragu.

U prvih nekoliko epizoda, Ivan i vi imate mnogo zajedničkih scena; da li će se to nastaviti i čitavim tokom sezone?

Da, naše priče se u neku ruku dosta prepliću. Moj lik, Tedi, ne želi da se prepusti sveopštem raspadu tog grada. On ugleda ženu i ona predstavlja sve ono što on želi od života. On ima donekle mračnu prošlost koju se trudi da ostavi za sobom – šta je tu konkretno u pitanju otkrićete sami uskoro – i ta žena sada za njega predstavlja svetionik, ona predstavlja čistotu i nevinost, a to su kvaliteti koje on želi da probudi u samom sebi. Ali on je veoma vešt s pištoljem – ubojit je i smrtonosan kad to treba da bude – tako da tu ima i zabave, pucnjave i jahanja konja. U stvari, to je veoma humano, egzistencijalno putovanje na koje su svi tu krenuli: svi – ljudi, gosti, domaćini, svi oni. Veliko je pitanje ko želite da budete i kakvim životom želite da živite.

Kako biste opisali taj zabavni park nazvan Zapadni svet (Westworld)?

Meni lično posebno je zanimljiva činjenica koja kaže da se putem Westworld-a vi u stvari prebacujete na Divlji zapad, gde nema zakona i gde nije nužno snositi posledice za svoja (ne)dela. To onda nameće pitanje: Ko to zapravo postajete u takvom okruženju? Kad ljudi pitaju: Da li bi u stvarnom životu poželeo da odeš tamo?, kažem im – Voleo bih da odem tamo – a možda i ne bih – sa svim svojim prijateljima i sa svojom porodicom, da vidim ko je zapravo ko i kakav je. Jer to okruženje zbilja razotkriva vaš istinski kartakter. Westworld postavlja važno pitanje – ko ste zaista vi kad niko ne gleda?

Mada je očigledno da je Westworld nemoguće preslikati u stvarno okruženje, da li ste saglasni da je u izvesnom smislu Las Vegas?

Pa, da. Rekao bih da je jedina razlika da u izvesnoj meri tu ipak postoje izvesni parametri, postoje nekakvi zakoni, i da su tu reprekusije ako ipak odete predaleko. Ali ta paralela zaista pije vodu. Westworld jeste Las Vegas ali bez ikakvog prisustva policije ili vlade ili predstavnika zakona, bez ikakvih posledica. Možete da zaronite u to iskustvo bez ikakvih društvenih ograničenja. I, kako vam se sve to nudi na tako otvoren i živopisan i zavodljiv način, to vas dodatno ohrabruje da krenete putem te mračne strane. Ono što je veoma interesantno u vezi s ovom serijom jeste prilika da vidite tu zlokobnu, ružnu stranu ljudske prirode, i to vas nagoni da krenete put preispitivanja, da li smo mi istinski empatični ili se samo pretvaramo da smo takvi. A veštačka inteligencija, sve te kreacije – zapravo su one pune vrline i empatične. Hoću da kažem, neke od njih su programirane da budu loši momci, ali većina ima znatno više moralnog kôda od nas, koji smo navodno najinteligentnija, najnaprednija civilizovana rasa na Zemlji.

Zapadni svet kombinuje dva žanra – vestern i SF, a oba se bave strahom od promene, strahom od napretka, nelagodom koja se javlja kad se svet menja, ali su ovde predstavljeni na drugi način, zar ne?

Tako je, i to su dve različite vrste opstanka. Apsolutno sam saglasan da je to osnovna postavka – to je udarna tačka filosofskih pristupa koji čine osnovu ove serije. Osim toga, u vizuelnom smislu mi se dopada taj kontrast, taj kontrast između savremenog, sterilnog stila i te prljave, mučne prošlosti. Mišljenja sam da kad gledamo serije poput Igre prestola ili Dedvuda, mi se vraćamo prilično daleko u prošlost, a to nam dopušta i da istražimo svoje bazične, primitivne potrebe i želje. Sad je sve to dodatno kompleksnije, ali suštinski gledano, u srži, sve se svodi na to da mi i dalje pokušavamo da živimo jedni s drugima, pokušavamo da unapredimo stvari na pozitivan način, znate šta želim ovim da kažem…

A koji je vaš odnos prema tehnologiji?

Mislim da su internet i digitalne tehnologije zaista bile katalizator za mnoge dobre stvari, ali i za mnoge zbilja užasne. Činjenica da možete da prebacite informacije kroz jedinice i nule uništava brakove, to uništava i veze između zemalja. Iz ovih stopa mogu da se prihvatim svog telefona i kupim novi par cipela na Amazonu i one će stiće na moju adesu koliko već sutradan, i to je fantastično. Mogu da pošaljem poruku nekome s kim ne mogu da razgovaram. Mislim da sve to i dalje predstavlja nešto novo, te stoga i ne znamo šta to čini nama kao ljudima. Nisam protivnik napretka ali mislim da se on zaista ubrzao tokom ne znam koliko već poslednjih godina, a uz to moraju da idu i odgovornost i nekakvi parametri. Kao i inteligencija koja će nam omogućiti da postavimo izvesna ograničenja, kako bismo te opasnosti ukrotili i njima zavladali.

Mislite li da se zbog tehnologije menjamo i kao vrsta?

Mislim da je sto posto tako. To menja naše ponašanje, menja načine na koje reagujemo jedni na druge. Ako pogledate količinu vremena koju utrošimo na sve to – recimo, kucajući po telefonu, u poređenju s vremenom koje utrošimo na sve druge stvari.

Da li vas to plaši?

Vidim, sasvim sam siguran da vidim zašto bi ljudi poželeli da se vrate u prošlost. Nikad se nisam osećao ovoliko staro kao što se osećam sada. Uvek je tu taj jaz među generacijama – imam petnaestogodišnjeg sina i govorim mu potpuno iste stvari koje su meni moji roditelji govorili o muzici koju sam slušao, kako to i nije muzika, ali taj jaz sada tako brzo raste i širi se i osećam kako gubim priključak, kako sve više zaostajem. Ta tehnologija je suluda – uključujem svoj telefon otiskom prsta, tu su kola koja se kreću uz pomoć električne energije i koja ja punim pritiskom na dugme na telefonu. Više nema manualnog rada. A ja samo želim da zgrabim uzde i povičem „Jahu‟!

Crowne Plaza DSCF8655 EDIT cover Komnen Bakić (šef restorana Prime): Šef koji osluškuje goste Nakita FB stranica Nakita (Ručno pravljeni nakit): Izbegavajte sniženja i pijte dosta tečnosti! Kontrazen Kontrazen je stanje suprotno statičnom umu 31.crumb.s Saša Aleksić: Crumb.s – Spoj umetnosti i slatkiša · · · · ·