Izvor - facebook stranica The Jane Goodall Institute
U VAZDUHU · flešbek

Ovo je priča o jednoj Džejn u koju bi se Tarzan mogao lako zaljubiti. Ali, umesto Tarzana, u nju i njen rad zaljubio se ceo svet. Predstavljamo vam Džejn Gudal, ženu koja je redefinisala čoveka.

Šezdesete godine nisu bile nimalo naivne prema ženama. Hipi pokret jeste sticao popularnost i krčio put za slobodu na mnogim poljima, ali to je i dalje bila dekada u kojoj je većina žena živela u pretežno patrijarhalnom i konzervativnom svetu. Mnogi poslovi bili su rezervisani isključivo za muškarce i bila je potrebna velika snaga volje da bi se pravila pokorila individualnim ambicijama „slabijeg“ pola. Sa dvadeset šest godina, jedna zgodna, simpatična Britanka pronašla je način da zaobiđe sve probleme koji su je mogli pratiti u domovini. Shvatila je da nema boljeg načina da se izbegnu stege društva od istraživanja teritorija u koje gotovo niko ne želi da zalazi.

PUT U NEPOZNATO

Tog leta 1960. godine, Džejn Gudal stajala je s koferom u ruci na obodu jezera Tanganjika u prelepoj i opasnoj Africi. Znala je da u divljini može da okusi delić često nedostupne slobode i da ispuni san koji je snevala godinama – da proučava životinje. Došla je čvrsto rešena da bez fakultetske diplome upozna život šimpanza. Crni kontinent već je posetila nekoliko godina ranije, kad je upoznala čuvenog antropologa Luisa Likija. Čovek koji je slavu stekao kad je pronašao fosilne ostatke jednog od naših najstarijih majmunolikih predaka, prepoznao je istu istraživačku strast u mladoj Džejn i podržao je u njenim nastojanjima. Britanske vlasti podizale su obrve u čudu. Bila je to krajnje neobična aktivnost za jednu ženu i insistirali su da Džejn ima pratnju, tako da je i njena majka morala da se odvaži na putovanje.

Afričku prašumu dobro poznajemo iz loše našminkanih holivudskih filmova. Tu su ogromna debla i topli zraci sunca koji se probijaju kroz lijane, kao stvorene za egzibicije mišićavog belog čoveka u donjem vešu od leopardove kože. U stvarnosti, reč je o gotovo nepreglednom spletu biljaka kroz koje se nije nimalo lako kretati, vakcinacija je pre odlaska u tropsku tamu obavezna, a zaista ne bi bilo loše i da imate fakultetsko znanje o živom svetu koji vas vreba i okružuje. Mogli biste se seksistički zapitati šta je onda, dođavola, ova britanska plavuša imala u glavi pre nego što se zaputila u čečaru punu zubatih majmuna.

ZAŠTO ŠIMPANZE?

Dok je bila devojčica, Džejn je propisno isprepadala roditelje koji nisu mogli da je pronađu satima. Krila se u senu kokošinjca da bi videla kako kokoška nosi jaja. Njena majka je to okarakterisala kao prvi zoološki istraživački poduhvat svoje ćerke, oduvek spremnije da živi poput Tarzana, umesto poput njene književne imenjakinje Džejn. Luis Liki, kod kojeg je kratko radila, cenio je to neverovatno strpljenje i upornost. Nedostatak formalnog obrazovanja, u ovom slučaju, prepoznao je kao Džejninu prednost. Verovao je da će, za razliku od nekog studenta kojeg je istrenirao fakultet, um Džejn Gudal obezbediti svež pristup. Nije pogrešio.

Naoružana svojom ljubavlju prema životinjama, dvogledom i snagom karaktera, Džejn je bila ta koja je u samoći jurila šimpanze, umesto da oni u naletu besa jure nju. Bilo joj je potrebno mnogo vremena pre nego što je u rezervatu Gombe stekla njihovo poverenje. A da ne razmišlja po unapred izlivenom akademskom kalupu pokazala je svojim etičkim pristupom. Za nju šimpanze nisu bili objekti ili puki brojevi na papiru. Svakom od njih dala je imena, što je bilo neuobičajeno u to vreme. Oni su joj zahvalili tako što su pred njom bili ono što zaista jesu – naši najbliži srodnici.

Danas znamo da sa šimpanzama delimo čak 98% genetskog materijala. U vreme Džejninih pionirskih radova dva preostala procenta, koja prave razliku, predstavljala su pravi ponor. Nije bilo DNK analize da pokaže nešto što je danas očigledno i samo je mlada naučnica bez diplome insistirala na tome da šimpanze, s kojima je živela, imaju različite umove, ličnost i emocije.

DŽEJNINA OTKRIĆA

Neverovatan prizor Džejn je ugledala dok je posmatrala šimpanzu kojeg je zvala Dejvid. Naš dlakavi rođak počupao je lišće s jedne grančice i pred budućom zvezdom nauke iskoristio taj alat da bi njim povadio termite za užinu. Bilo je to epohalno otkriće. Dotad se verovalo da, osim čoveka, nijedno živo biće ne koristi alat, a sad su Džejn i Dejvid svima izvukli tepih pod nogama. Ljudi više nisu mogli pakosno da se smeše i glume superiornu vrstu. Kad je čuo za Džejnino otkriće, Luis Liki je rekao: „Mi sada moramo iznova da definišemo alat, čoveka, ili da šimpanze prihvatimo kao ljude.“ Decenijama kasnije, u jednoj od biografija, Džejn je nazvana ženom koja je redefinisala čoveka.

Do 1986. godine, koliko je provela u rezervatu Gombe, Džejn se učvrstila na poziciji najvažnijeg primatologa na svetu. Otkrila je da šimpanze nisu ostrašćeni vegetarijanci poput nje i da imaju čitave obrasce ponašanja kad kreću u lov na druge životinje, kao i da način na koji ženke šimpanza odgajaju svoje mlade utiče na to koliko će oni biti agresivni kad porastu. Potvrdila je čak i da naši srodnici mogu voditi višegodišnje „ratove“ s grupama iz susedstva, sakupila dovoljno materijala i objavila na desetine naučnih radova. Većina publikacija nastala je pošto je odbranila doktorsku tezu iz etologije 1966. godine, čime je postala jedna od svega nekoliko ljudi koji su na Kembridžu stekli doktorat bez diplome osnovnih studija.

NASLEĐE

Danas, u osamdeset drugoj godini, Džejn je i dalje neumoljiva. Postala je jedna od najcenjenijih naučnica na svetu i ambasadorka mira Ujedinjenih nacija. Mlada devojka samopouzdano je iskoračila iz afričke džungle kao zrela žena, uverena da samo tako može pomoći šimpanzama i prirodi koju toliko voli. U putovanjima provede oko 300 dana godišnje, a kamere su je zabeležile na bezbroj dokumentarnih filmova.

Gde god ima priliku, Džejn pokušava da obrazuje ljude i pokaže da je zaštita prirode moguća i važna. Osnovala je Institut Džejn Gudal i posvetila ga istraživanju i očuvanju rezervata Gombe, dok njeno ekološko udruženje Roots & Shoots, namenjeno mladima, postoji u 130 zemalja. Dobitnica je bezbroj nagrada i počasnih doktorata, ali što je važnije, koračajući njenim stopama, čoveka su redefinisale mnoge druge primatološkinje – od Dajen Fosi, do Peni Paterson. Princ Čarls dodelio joj je titulu Dame Ujedinjenog kraljevstva. A sve što damski skromna Džejn Gudal ima da kaže jeste: „Svaka osoba je važna. Svaka osoba ima ulogu koju može da odigra i svaka osoba može da dovede do promene.“

Poljubac Kako se pravilno ljubi, pokazuje nam priručnik iz 1942. godine Tjuringov lik napravljen od mnoštva fotografija povezanih sa istraživanjima Alan Tjuring i mrlje koje se ikonama ne mogu očistiti Zimske olimpijske igre u Sarajevu, 1984. godine Zastrašujuće puste lokacije Olimpijskih igara flešbek Flešbek #1 – o čemu smo mislili i pisali prošle nedelje · · · ·