cover
KULTURA · art

U današnje vreme većina umetnika teži ka tome da nađe sopstvenu inovativnu tehniku ili način izražavanja koji će ih izdvojiti. To svakako nije lako, a posebno ne u moru različitih ambicioznih stvaralaca i umetničkih duša širom sveta. Ipak, da li ste čuli za jednu veoma specifičnu, „ebru” tehniku, koja zapravo postoji već vekovima?

Šta je ebru slikarstvo?

Ebru slikanje je neobična veština, gde se voda koristi kao umetničko sredstvo, a krajnji rezultat biva očaravajuć. Posebno je popularno u Turskoj i Centralnoj Aziji, a u izradi ovih slika koriste se naročite boje, rastvor na bazi vode, i set specijalno dizajniranih četki i alatki. Slično graviranju, radovi koji se dobiju ebru slikanjem, na primer različiti paterni i geometrijski motivi, preslikavaju se na papir, tekstil ili slikarsko platno.

Poreklo reči vuče koren iz persijskog jezika, gde ebri znači obrva, a ab ru lice vode. Na turskom ebru označava mermer, što ima smisla zbog samog finalnog izgleda ovih vodenih slika. Naime, zbog u isto vreme oštrih i izuvijanih poteza četkicom, finalni izgled podseća na mermer.

Nije precizno poznato kada je nastalo ebru slikarstvo, ali se pretpostavlja da se to desilo negde u XVI veku, tokom Otomanskog carstva, odakle se rasprostranilo od istoka ka zapadu, rutom Svilenog puta.

Proces izrade

Kako bi se napravila slika ebru tehnike, umetnici koriste veoma specifičan proces, koji se ne može videti ni u jednoj drugoj formi umetnosti i slikarstva. Prvi korak je određivanje pigmenta i njegovo mešanje sa prirodnom smolom – kitre, te se tako dobija boja. Ovo je veoma važno, jer se na taj način boja ne istopi u vodi, već postojano stoji na površini. Zatim se uz pomoć četki od konjske dlake i ružinog drveta boja dodaje u vodu koja na sebi ima tutkalo, pa se uz pomoć šila izvlače linije i oblici, i tako kreira finalna slika od neobičnih oblika i šara.

Pošto je slika na vodi gotova, papir odgovarajućeg formata pažljivo se pozicionira na površinu vode, da bi se slika preslikala na njega.

Nakon toga se papir ostavlja neko vreme, kako bi se osušio, boje postale postojane, a slika dugotrajna.

Tipovi ebru slikanja

I dok tehnika ostaje ista, oblici i paterni koji se oslikavaju imaju određene standarde. Prilikom učenja nije sve u improvizaciji; naprotiv, postoje određeni tipovi slika koji moraju da se nauče. Od standardnih i tradicionalnih to su battal, gelgit, taraklı, bülbül yuvası. Na primer kumlu, jedan od najlepših stilova, podrazumeva pre svega indigo boju koja se sipa u centar kao krug, a zatim se u njega doda sledeći krug, pa se tako slika iz centra širi ka rubovima. Hatip podrazumeva ornamente u koncentričnim krugovima i u više boja, a onda se oni ponavljaju i nadovezuju. Zaključak je taj da postoji puno stilova koji sa sobom nose konkretna pravila i tehnike crtanja unutar slikanja na vodi.

Filozofija iza umetnosti

Vekovima, od svog nastanka do danas, bez obzira na mnoge tehnološke promene, ebru tehnika je ostala ista. Sam proces koji u sebi kao osnovu sadrži raspored boja na površini vode, njihovo oblikovanje i preslikavanje ostalo je netaknuto. Kako bi se ovo desilo, slikar mora da nauči kako da kontroliše i vežba svoje pokrete, strpljenje i fokus. Znanje, umeće i filozofija prenose se verbalno i praktično, pa se kreira pravi majstor i šegrt odnos. A da bi se postiglo osnovno znanje ebru slikanja, potrebno je dve godine učenja. Dakle, posvećenost jeste ključni faktor za ebru slikarstvo.

rani radovi djordja ivackovica Rani radovi Đorđa Ivačkovića u galeriji Rimi atelier_des_lumires.jpg 2 Gustav Klimt – Od osporavanja do obožavanja page-cover 5 najsmešnijih slika poznatih umetnika perspective_art_youngbowie Izložba posvećena Bouviju na stanici podzemne železnice · · · · ·