Bioskopski februar
KULTURA · film/TV

Dugo nismo, te je krajnje vreme da se pozabavimo aktuelnom domaćom bioskopskom ponudom. Nakupilo se dosta filmova, pa neću trošiti previše reči na uvod… Krećemo odmah, efikasno i žestoko.

Počinjemo od muzičke senzacije La La Land. Ovaj mjuzikl na ljubavne teme privukao je dosta pažnje. Pohvale kritičara pljušte sa svih strana, a film je osvojio gomilu nagrada i važi za jednog od najvećih favorita u oskarovskoj trci. Zaplet filma je veoma, veoma jednostavan. Čak banalan. Ema Stoun i Rajan Gosling glume ljubavni par iz El Eja koji se sreće, zaljubljuje, udaljuje i raskida. Sve to je propraćeno pevanjem i plesnim tačkama. Spona sa „starim Holivudom“ je očigledna, a mladi reditelj Damijen Šazel, do sada najpoznatiji po odličnoj drami Ritam ludila (2014), očigledno zna šta radi. Stoun i Gosling su (očekivano) dražesni i lepo pevaju/plešu, mada, kada se sve sabere i oduzme, ostaje utisak da je tolika pompa nezaslužena. Jeste sve to simpatično i prijatno za oko/uho, ali ovo nije veliki film.

Nakon Goslinga i Eme Stoun, još jedan par – Džejmi Dornam i Dakota Džonson. Oni ne pevaju, već se seksaju. I seksaju… I seksajuPedeset nijansi – mračnije je, znaju i ptičice na grani, nastavak velikog hita od pre dve godine i ekranizacija drugog romana iz treš/porno trilogije E. L. Džejms. Imajući u vidu petparački, nevešto napisani predložak, drugi film u serijalu je pristojan. Režiju je od Sem Tejlor Džonson preuzeo iskusni Džejms Foli (Glengeri Glen Ros, Na bliskom rastojanju) koji je iz scenarija izvukao maksimum. Daleko od toga da je Pedeset nijansi – mračnije sjajan film, ali jeste sasvim funkcionalan. Seks je, očekivano, urađen u vanila maniru, sa tek nešto malo sado-mazo upliva. Dorman i Džonsonova deluju opuštenije, praksa je urodila plodom, pa su prizori kopulacije glavnih junaka efektniji i erotičniji. A tu je, u manjoj ulozi, veteranka Kim Bejsinger koja se svojevremno i sama uspešno oprobala u erotskom žanru (sećate se Devet i po nedelja?). Naravno, ovaj nastavak je namenjen isključivo poklonicima romana i prvog filma. Sledeće godine nas očekuje završni deo, takođe u Folijevoj režiji, pa ćemo nakon toga moći da predahnemo. Fenomeni poput ovog nisu dugog veka.

xXx: Povratak Zendera Kejdža je rutinski nastavak gotovo zaboravljenog serijala. Film je režirao D. Dž. Karuzo koji je početkom dvehiljaditih važio za perspketivnog holivudskog režisera. Kriza je udarila sa svih strana, pa je Karuzo sada srećan kada mu daju da režira konfekcijski akcijaš poput ovog. Što se glavnog glumca Vina Dizela tiče, on je priča za sebe. Izvan serijala Paklene ulice, Dizel gotovo da i nema uspešnih filmova, pa je ponovna aktivacija Zendera Kejdža njegov očajnički pokušaj da osnaži karijeru. Treći xXx donosi nenadahnutu smešu humora i akcije, dok se Dizel ponaša i oblači kao tinejdžer iako ima gotovo pet banki. Iskreno, nadam se da neće biti četvrtog dela. Ako Dizel želi da pored Paklenih ulica ima još jedan aktivan serijal, bolje bi mu bilo da se fokusira na Ridika koji, u poređenju sa Zenderom, poseduje mnogo veći potencijal.

Pritajeno zlo: Konačno poglavlje, šesti deo najprofitabilnijeg horor serijala svih vremena, počinje prilično dobro, ali u drugoj polovini film se, nakon nekoliko traljavo koncipiranih dramaturških preokreta, cepa po šavovima. Završnica u kojoj se sukobljavaju doktor Ajzaks (Ijan Glen) i Alis (Mila Jovović) posebno je nezadovoljavajajuća – kao i sam kraj koji zapravo to i nije, već uvod u novu (moguću) postapokaliptičnu zombi avanturu. Pohvalno je što u filmu ima par scena koje pokušavaju da budu hororične, da stvore napetost, ali, po običaju, akcija preovladava. Iskreno, mislim da je krajnje vreme da se bračni par Anderson-Jovović okane ovog serijala, te da se, u režiji nekog novog, snimi Resident Evil film koji će biti verniji igrama. Da se lepo krene iz početka.

Kada smo već kod horor nastavaka… Krugovi su treći deo američke verzije priče o osvetoljubivom duhu i ukletoj VHS traci. Od razočaravajućeg Kruga 2 je prošlo više od deset godina, tako da su horor poklonici novi deo sage o strašnoj Samari očekivali sa nestrpljenjem. Španac F. Havijer Gutijerez je 2008. režirao hvaljeni predapokaliptični triler Tri dana, koji mu je i bio ulaznica za Holivud. Njegova prva američka režija je pristojan nastavak, ali nemojte očekivati remek-delo. U poplavi trećerazrednih filmova strave i užasa, solidni Krugovi predstavljaju osveženje. Glavnu ulogu tumači Italijanka Matilda Ana Ingrid Lac, koja neodoljivo podseća na mladu Džesiku Albu, a tu je i uvek pouzdani Vinsent D’Onofrio. U dve reči: iznenađujuće pristojno.

Bene Afleče, odstupi! Stigao je Betmen o kome smo sanjali. Paradoksalno, najbolji film o Betmenu nastao u ovom veku je ova animirana parodija u kojoj je glas Brusu Vejnu /Betmenu pozajmio komičar Vil Arnet. Lego Betmen se pojavio još u Lego filmu, a u Lego Betmen filmu se, logično, nalazi u središtu zbivanja. U pitanju je jedan od onih retkih filmova u kome podjednako mogu da uživaju deca, tinejdžeri i odrasli. Priča o Betmenu se odlično uklopila u svet lego kockica i animiranog filma – oslobođen pretencioznosti koja kvari ugođaj u novijim inkarnacijama, Betmen je ponovo postao zabavan. Priča je jednostavna, ali pogađa u samu srž – Betmen nije junak koga treba predstaviti u verističkom maniru, već popkulturni konstrukt koji najbolje funkcioniše uz ironijski otklon i sa izdašnom dozom komičnog. Sve kockice su se u ovom filmu, i u bukvalnom i u prenesenom značenju, sklopile kako treba. Pogledajte ga.

coverfestglavnip Predstavljamo Glavni takmičarski program 45. FEST-a Automatski nacrt Novi film Sofie Coppole „The Beguiled“ stiže u junu vv Eva Grin će igrati Virdžiniju Vulf filmovi Francuski filmovi koje bi trebalo da odgledate ·