Dramsko čitanje u Moskvi
KULTURA · pozorište

U vreme posle najvećeg domaćeg pozorišnog festivala Bitefa, zanimljivo je osvrnuti se na festival „mlade dramaturgije“ u Moskvi, „Ljubimovku“ (Любимовка). Posebno je zanimljivo što je na njemu kao na avanturističkom poduhvatu učestvovalo troje ludih dramaturga iz Srbije, Dijana Karanović, Kosta Peševski i Luka Kurjački, tj. ja.

Kada smo se spremali za ovaj festival razmišljali smo o tome ko još, zaboga, pravi festival dramaturgije? Možete li zamisliti festival gde su dramaturzi glavni učesnici? Naravno, kao što obično biva, čim smo stigli primetili smo da je festival svojevrsni hit (posebno za lokalne hipstere), i to ne samo u Moskvi. Ljubimovka je najveći festival dramskog teksta u Rusiji, odnosno dramskog teksta na ruskom jeziku (sa sve prevodima, kao što dokazuje naš primer) na koji se ove godine prijavilo 627 autora iz Rusije, Ukrajine, Belorusije, Litvanije, Izraela, itd.

Kao i ovogodišnja, 27. po redu Ljubimovka, festival se svake godine održava početkom septembra u trajanju od nedelju dana u Teatr.doc pozorištu. Već je stekao status anderground hita iz senke, sudeći i po internet medijima, i, pre svega, po lokalnoj publici. Sama Ljubimovka 2016 odvijala se kao pozorišni festival napakovanog programa: od 15h predavanja vezana za dramski tekst, koja su se kretala od uspavljujuće dosadnih do neizmerno zanimljivih i korisnih (za dramaturge, naravno); scenska čitanja od 17h, 19h i 21h kao najzvezdaniji deo glavnog programa, uz off program u 23h u festivalskom kafiću “Smile“, gde se održalo i From Serbia With Love večescensko čitanje naših tekstova na ruskom.

Najzanimljivije je što Teatr.doc po broju svojih sedišta prima oko 60-70 ljudi, a na skoro svakom čitanju, ili što bi Rusi rekli, „читки“, bilo je oko 100 ljudi i više. Tamo gde ja zamišljam polupraznu salu – dakle, glumci koji nakon rada sa rediteljem javno čitaju dramski tekst – videti ljude koji stoje i na ulazu i na izlazu i slušaju je vaistinu čudo. Koliko je meni poznavanje ruskog dozvolilo da razumem, preveliki broj drama bavi se besmislom i preispitivanjem savremenog života putem igra reči i poslovica u nekom post-modernom apsurdnom maniru. Za one koji znaju ruski i zanima ih savremena ruska drama, kao izuzetne, svaku na svoj način, izdvojio bih drame История от Матвея (Pripovest po Matiji) Nine Belenickaje, Черная коробка (Crna kutija) Pavela Prjaška i Бзик Alekseja Makejčika (ovde ih možete skinuti).

Kada ispunimo svoje građanske dužnosti i odgledamo i odslušamo dovoljno читки, Peševski, Karanović i ja bismo se uputili u avanturističko-turistički obilazak, za koji nikad nismo imali dovoljno vremena. Moskva je ne samo velika, već i široka. Čak i kada imate ceo dan na raspolaganju, teško da možete da vidite više od dve stvari, a da biste je kvalitetno i turistički i ljudski obišli treba bar jedno mesec dana (natenane, po balkanski, a ne u žurbi po moskovski). Ukratko, Moskva je i lepa i kičasta. Ako bih jednog dana pisao knjigu o kiču, kao glavni primer bih iskoristio moskovske fasade i izloge (to bi mogla biti i kompleksna monografija). Bilo kome ko poput Tri sestre planira da putuje u Moskvu preporučio bih muzeje Kosmonautike i Majakovskog za atrakcije, Tversku ulicu za šetnju (a ne Arbatsku), Varobjevi gori za pejzaž, „stalovaje“ (столовая), odnosno menze bez ovdašnje negativne studentske konotacije za prehranu.

Dakle, mlade ruske pozorišne umetnike, ili barem njihov znatan deo, zanima pre svega dramska reč koja je i za publiku magična. Meni lično, stvarnosna bajka odigrala se u tome da sam u toku nedelju dana upoznao mnogo kolega dramaturga, reditelja i glumaca iz cele Rusije, Ukranije, Belorusije i Poljske, sa kojima i dalje održavam kontakt. Za kraj: pročitajte dramu Osećaj brade Ksenije Dragunske, videćete i zašto.

unspecified „Čikaške perverzije“ u Sava centru – veličina je bitna! Bitef 50. put Jubilej kojem se radujemo: Danas počinje 50. Bitef 13872715_1109053179175039_899204463908161004_n cover Bitef: 50. izdanje poznatog pozorišnog festivala Hamlet Premijera „Hamleta“ u JDP ·