juzna amerika-cover
U VAZDUHU · intervju

Filip Milosavljević vlasnik je i idejni tvorac Jungle Tribe agencije. Većina ljudi ga zna kao Flexyja, visokog i nasmejanog momka s dredovima. Voli da kaže da je njegov celi svet, što mu je i nick name na instagramu, gde ga prati veliki broj ljudi koji su često u prilici da uživo vide javljanja s najrazličitijih mesta na svetu. Uvek nasmejan, s neverovatnom životnom energijom, Filip je dokaz da se snovi iz detinjstva ostvaruju ako ste dovoljno uporni i vredni.

Foto: Jungle Tribe/Filip Milosavljević privatna arhiva

Kako si došao na ideju da pokreneš Jungle Travel i kad se to dogodilo?

Omiljeni predmet u osnovnoj školi bio mi je geografija. Omiljena igra na tom času bila mi je: drugar vidi u atlasu neki grad, a ja imam minut da ga nađem. Tako smo lutali po svetu i tražili male i skrivene gradove u Africi, Aziji i Indiji. Još tada sam odlučio da jednog dana lutam po planeti.

U vreme dok sam završavao osnovnu i srednju školu, devedestih, da bismo putovali bilo gde, bile su nam potrebne vize. U mom okruženju svi su mislili da je neizvodljivo i teško dobiti vizu i putovati, da putovanja zahtevaju puno novca. Ali, bio sam ubeđen da se može naći način i putovati s malo novca, ako se organizujemo kao ekipa. Tako smo kreirali Udruženje građana za promociju back pack turizma – Jungle Tribe. Ideja je bila da kao studenti utičemo na strane ambasade da nam daju olakšice da možemo da putujemo po Evropi kao što to mogu i mladi uz drugih evropskih zemalja.

Posle nekoliko godina vreme je bilo da se krene u ozbiljnije istraživanje sveta i tako je kreirano nasmejano pleme putnika – Jungle Travel.

Pre nego što si pokrenuo Jungle Tribe (Travel) da li si putovao na neke daleke destinacije?

Jesam, naravno. Drugarica studira u Rimu – odem kod nje. Drugar skvotuje u Amsterdamu – skvotujem i ja. Umetnička kolonija u Milanu – i ja sam umetnik. Putovao sam s Inter Rail Pass kartama. A tura je na primer bila sledeća: Kreneš iz Beograda ka Minhenu; voziš se noću; ujutro stigneš u Minhen i imaš ceo dan za obilazak grada; uveče se ukrcaš u voz i pravac Amsterdam; opet spavaš u vozu, a sutradan ceo dan obilazak muzeja i šopova po Amsterdamu; treću noć spavaš u Bob’s Youth Hostel-u u 34-krevetnoj sobi gde je 17 evra noćenje; ujutro tuširanje i opet ceo dan zujanje po Amsterdamu, a uveče vozom put Pariza; opet spavaš u vozu; u Parizu imaš ceo dan za obilazak muzeja i impresionista u Muzeju Orsaj; uveče spavaš kod neke devojke s interneta iz Hospitality Club-a (preteča Couchsurfinga); to veče se ukrcaš ponovo u voz i ideš za Brisel; opet spavaš u vozu; šesti dan si ceo u Briselu. Zaključak: šest-sedam dana u Evropi za 17 evra noćenje. Hranu kupuješ u supermarketima, ne koristiš metro već pešačiš i razgledaš, odvojiš još koji dinar za muzeje i kafu u po nekom kafeu. Malo para, puno doživljaja. Nosio sam svoj CD plejer na kome sam slušao diskove kupljene kod SKC-a. Putovao sam po Evropi i uživao u drum and bass i jungle muzici.

Koja je prva destinacija na koju si vodio turiste?

Amsterdam za Novu godinu 2004/2005. Nakon toga usledio je Tajland, KohPan Ghan ostrvo, gde u to vreme skoro da nije bilo Srba turista. Posle toga vodili smo ljude na grčko ostrvo Ios, pored Mikonosa. Grčka varijatna Ibice. Luda zabava. Posle Iosa išli smo u Indiju, pa zatim Berlin, Kuba, Brazil, Bolivija, Peru, Lisabon…

Postali ste prepoznatljivi kao agencija koja pruža neobična putovanja. Po čemu su ta putovanja neobična i specifična?

Volim da na to odgovorim na sledećem primeru. Vodimo ljude u Indiju. Sedimo oko Tadž Mahala – simbola Indije. Svi idu u Indiju, između ostalog zbog slike s razglednice na kojoj se vidi Tadž Mahal. Iz klimatizovanih autobusa izlaze „turisti“, čisti, ispeglani, uredni, u belim patikama. Slikaju se, vrate se u autobuse i idu nazad u hotele ili restorane. Ja mojim „putnicima“ volim da kažem: Pogledajte, oni nisu u Indiji, jer svako ko je zaista bio u Indiji zna da posle dva sata bele patike više nisu bele. To je nemoguće. Ljudi koji su zatvoreni u hotelima, koji idu samo klimatizovanim autobusima u kojima su patike uvek bele nisu u Indiji.

Naši putnici sede s rikšamanima, piju indijske čajeve s mlekom u uličnim čajdžinicama, grickaju Chana Masalu (ljute leblebije), dovikuju se sa Hindusima, gurkaju se kroz gužvu, nose marame i šalove, dodiruju ljude, uskaču u prepune vozove, voze se lokalnim autobusima. Naši putnici putuju po zemlji u kojoj su, dele život. Naši putnici su zaista u Indiji.

Po čemu se razlikujete od ostalih?

Po hrabrosti da putujemo i istražujemo, izađemo iz ustaljenih i bezbednih ruta, odemo prvi gde niko nije bio pre, spavamo pod otvorenim nebom, osetimo nešto novo, vidimo više, gledamo zalaske sunca, kupamo se goli na tropskim plažama pod punim mesecom, plešemo bosonogi salsu, verujemo ljudima oko sebe, odlazimo u najzabačenija plemena, pratimo osmeh, slušamo muziku sveta, širimo ljubav, povezujemo ljude, mešamo karte sveta.

Kako su koncipirana putovanja na daleke destinacije?

Jednostavno. Akcenat nije na skupim hotelima već na doživljaju i interakciji s lokalnim stanovništvom. Koncept je da za što manje doživimo što više i iskoristimo momenat. Ideja je da se smejemo i delimo osmehe s ljudima po planeti. Ideja je da se fokusiramo na ono lepo i neobično što svaki narod, mesto i kultura kriju u sebi.

Ko su putnici s obzirom da vam putovanja traju i po tri nedelje?

Nema pravila. To su i mladi i uspešni ljudi s inovativnim biznisima i idejama, penzionisani pojedinci, privatnici, programeri, advokati, ljudi bez dece, ljudi koji obožavaju da putuju, avanturističke porodice s decom…

Da li ti sam smišljaš ture i aktivnosti na destinacijama ili u saradnji s lokalcima?

Trudim se da kad prvi put idem na neko egzotično mesto ne istražujem unapred, da ne očekujem previše i da se ne informišem o detaljima. To su istraživačke ture. Postoji veliki broj ljudi koji vole da idu sa mnom na takva putovanja prvi put i da zajedno istražujemo. Kad stignemo na neko novo i zabačeno mesto prepuštamo se momentu i interakciji s lokalcima. U takvim turama često nemam unapred rezervisan smeštaj i transfer. Kad dođemo, istražujemo na licu mesta, igramo se, eksperimentišemo, menjamo plan i program puta, gledamo gde ćemo da spavamo, gde da jedemo, šta ćemo da obilazimo, šta ćemo da vidimo.

Koju destinaciju misliš da turisti ne bi trebalo da propuste?

Pa rekao bih ipak Indiju i Japan. Dva polariteta planete zemlje i dve najintenzivnije destinacije u smislu doživljaja i različitosti onoga što smo mi navikli da je život. Sve je neverovatno. Indija je čudna i smešna, Japan je bezgrešan i savršen, put u budućnost.

Šta je u planu od narednih destinacija?

Idemo na Južni pol. Šalim se, mada je i ta ekspedicija u planu. Planiram za sledeću Novu godinu da organizujem – Mama Afrika turu – Etiopija, Malavi, Zambija, Uganda, Gana. Dvadesetak dana avanture po Africi, safari, plemena, Viktorijini vodopadi, tropska ostrva, Zambezi rafting, Sahara… U planu je i da se ponovi putovanje u Severnu Koreju, što izaziva veliku pažnju za najhrabrije putnike.

Jungle Travel ima i deo koji se naziva Jungle kids – putovanja s decom. Reci nam nešto više o tome.

To je najslađi program, prilagođen porodicama s malom decom. Organizujemo putovanja za roditelje i decu na egzotične destinacije. Biramo lokacije, hotele i programe koji su prilagođeni najmlađim putnicima. To mora biti bezbedno, lako dostupno, s medicinskom zaštitom, uglavnom je to miks tropskih plaža i laganih ekskurzija i obilazaka. Jedno veče tate čuvaju decu, mame izlaze, drugo veče je obrnuto… Do sada smo vodili mališane na Kubu, Filipine, Tajland, Zanzibar. Koga zanimaju fotke mališana iz čitavog sveta, mogu da pogledaju profil instagram.com/junglekids.

Šta bi poručio čitaocima City Magazine-a?

Da planiraju svoje vreme i novac, i da ga iskoriste za najlepšu stvar na svetu, a to su putovanja. Ko ne zna gde bi, nek nam se javi na www.jungletribe.com i vodimo vas u Nepal, Indoneziju, Japan ili Boliviju.

VESIC Dušan Vesić: Margita je bila simbol generacije LazarDžamićslikapreuzetasasajtaMojafirma Lazar Džamić: Filozofija dobre strategije Mjehur na mreži Mjehur na mreži: Ima aplikacija za inspiraciju Teodora i Sofija-cover TeYosh: Živimo u vremenu ekonomije pažnje · ·