Zlogonje naslovna
KULTURA · film/TV

Nakon uspešnog festivalskog života u zemlji i inostranstvu, na repertoar srpskih bioskopa stigao je debitantski film mladog Raška Miljkovića.

Zlogonje su, treba to naglasiti na samom početku ovog osvrta, film za decu, a ovaj žanr je u Srbiji već decenijama veoma slabo, gotovo simbolično zastupljen. Filmovi srpskih autora namenjeni najmlađim nastali tokom poslednje tri decenije mogu se, bukvalno, izbrojati na prste jedne ruke: od 1991. do 2017. godine u Srbiji snimljena su i prikazana samo četiri filma tog žanra. U pitanju su ostvarenja Mrav pešadinac (1993) Slavka Tatića, Princ od papira (2007) Marka Kostića, Agi i Ema (2007) Milutina Petrovića (2007) i Peti leptir (2014) Milorada Milinkovića. U ovaj broj ne možemo računati film Vilenjakovu priču, adaptaciju bajke „Ivica i Marica“ koji je režirao Stevan Đorđević, a na kome je rad prekinut 2009. godine zbog nedostatka novca iako je snimljeno oko 80% potrebnog materijala. U tom kontekstu, Zlogonje svakako predstavljaju dobrodošlo osveženje i film koji se može, sagledano u okvirima srpske kinematografije, opisati kao retkost i kuriozitet.

Srećom, Zlogonje su više od tek pukog kurioziteta. Miljkovićev debi je, uz Agija i Emu, svakako najbolji srpski film za decu nastao u ovom veku. Priznajem, konkurencija nije velika, ali čak i ako zanemarimo činjenicu da je filmova ovog žanra veoma malo u Srbiji, Zlogonje i dalje ostaju jedan sasvim solidan film, produkcijski zaokružen i brižljivo sklopljen, na zavidnom nivou u svim svojim segmentima.

Centralni narativni tok za glavnog junaka ima desetogodišnjeg Jovana koji boluje od parcijalne cerebralne paralize i koji se zbog toga povlači u sebe, nesposoban da ostvari zdrav odnos sa decom iz svog odeljenja. U njegov život neočekivano ulazi Milica, devojčica sa kojom Jovan počinje da provodi sve više vremena… Tu se negde i završavaju sličnosti između predloška Jasminke Petrović i filma. Scenaristi Marko Manojlović i Miloš Krečković su iz knjižice O dugmetu i sreći (koju je Jasminka Petrović objavila 2005. godine, i koja je ukrašena ilustracijama Eugena Slavika) preuzeli likove Jovana i Milice, kao i deo zapleta o teškoćama života dece sa posebnim potrebama (naročito je potresan, kako na papiru tako i na platnu, deo u kome očajni Jovan traži novo telo). Dok O dugmetu i sreći do kraja ostaje u realističnom ključu i odnos Milice i Jovana boji romantičnom notom, film na zamajcu dobija kada scenaristi priči dodaju sloj koga uopšte nema u literarnom predlošku: a to je lov na vešticu.

Događaji u priči O dugmetu i sreći i filmu Zlogonje se u toj tački potpuno razilaze. U filmu druženje Jovana i Milice rezultira planom o smaknuću „zle veštice“ – zapravo mlade žene koja je „omađijala“ Miličinog oca i odvojila ga od porodice (a za koju gledaoci od samog početka znaju da nije neka htonska beštija, već instruktorka joge). Jovan i Milica tako postaju, bar iz njihovog ulga gledanja, zlogonje iz naslova (srednjovekovni izraz za lovce na veštice i isterivače đavola, one koji ’gone zlo’), ali njihov plan neće proći baš onako kako su oni to zamislili.

Imajući u vidu plan dvoje dece da ubiju ženu koja im smeta, Zlogonje su posedovale potencijal da budu jedan veoma mračan film, svojevrsni srpski odgovor na čuvena Nebeska stvorenja Pitera Džeksona, film koji je pre gotovo četvrt veka proslavio tada veoma veoma mlade Kejt Vinslet i Melani Linski, i koji sa Zlogonjama ima dosta zajedničkog na nivou zapleta i strukture (dvoje maštovite dece planira ubistvo, mešanje realnosti i fantazije). Ali, ambicije scenarista i reditelja ne idu u tom smeru. Bez obzira na upliv mračne fantazije koji se ispoljava u efektno osmišljenim i filmski oživljenim snoviđenjima u kojima se superheroj Šejd (Jovanov alter-ego) sukobljava sa zlom vešticom, Miljković ni jednog trenutka ne prelazi granicu koja bi dovela u pitanje da je njegov film pre svega namenjen najmlađima (mada, naravno, kao i u svakom dobrom filmu za decu, u Zlogonjama mogu i treba da uživaju i odrasli).

Odluka da ulogu Jovana tumači dečak koji zaista boluje od cerebralne paralize bila je riskantna, ali se isplatila. Mihajlo Milavić svojom pojavom i glumačkim nastupom Zlogonjama daje dirljivu dozu autentičnosti, što je preko potrebno kako bi saosećali sa glavnim junakom i razumeli njegove frustracije i dileme. Silma Mahmuti se odlično snašla kao buntovna Milica, pa ostaje nada da će Zlogonje i kratki film Krila i stvari, u kome takođe glumi jednu od dve glavne uloge, biti samo prve dve stavke u budućoj bogatoj filmografiji. Milavić i Mahmuti su najbolji kada dele ekran – što je srećom veoma često. Njihova saigra i glumačko preplitanje i dopunjavanje ovu priču o isceljiteljskoj moći prijateljstva čine istinski posebnom.

Film Zlogonje premijerno je prikazan u okviru zvaničnog programa 20. festivala TIFF Kids u Torontu, u martu mesecu ove godine, a tom prilikom je i nagrađen nagradom Žirija mladih. Ova nagrada je bila samo prva u nizu, pa se može reći da je film već skrenuo pažnju stranih filmoljuba, te da mu se smeši duga i uspešna međunarodna distribucija. Zlogonje su u redovnu distribuciju u Srbiji stigle u četvrtak, 27. septembra, pa iskoristite priliku da ovaj film pogledate na velikom platnu. Ako u svom životu imate neko radoznalo i sedmoj umetnosti sklono dete starije od 8 godina – obavezno ga povedite.

BAD TEACHER pic 10 najgorih prosvetara na filmu maxresdefault Upoznajte devojke iz nove verzije serije „Čari“ Captain-Marvel-Movie-Poster Bri Larson je „Kapetan Marvel“ u trejleru za novi superherojski film page-cover-premijer Filmske premijere · · · ·